{"id":6272,"date":"2024-02-13T19:27:30","date_gmt":"2024-02-13T18:27:30","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=6272"},"modified":"2024-02-13T20:47:44","modified_gmt":"2024-02-13T19:47:44","slug":"znacaj-zadruge-familije-u-srpskom-narodu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/znacaj-zadruge-familije-u-srpskom-narodu\/2024\/","title":{"rendered":"Zna\u010daj zadruge (familije) u srpskom narodu"},"content":{"rendered":"\n

Godine 1871. A\u0107im \u010cumi\u0107 (1836-1901), srpski politi\u010dar, profesor prava i \u010dlan Srpskoga u\u010denog dru\u0161tva, podneo je Dru\u0161tvu, tj. “odseku istori\u010dkom i dr\u017eavni\u010dkom”, predlog za izu\u010davanje \u017eivota naroda srpskog. Odsek je prihvatio \u010cumi\u0107ev predlog da se u razne srpske krajeve po\u0161alju dva lica, koja bi du\u017eim ispitivanjem i promatranjem prou\u010dila na\u0161e narodne osobine u socijalno-politi\u010dkom smislu, a posebno ustanovu zadruge i op\u0161tine. Odsek je tako\u0111e odlu\u010dio da se ovaj \u010cumi\u0107ev predlog od\u0161tampa kao zasebna bro\u0161ura u 1500 primeraka radi slanja u razne srpske krajeve, kako bi se Dru\u0161tvu \u0161to pre javila lica, koja bi bila kompetentna za ovaj posao. Tako je svet ugledala bro\u0161ura pod nazivom “Predlog odseku istori\u010dkom i dr\u017eavni\u010dkom Srpskog u\u010denog dru\u0161tva za izu\u010davanje \u017eivota naroda srpskog od A\u0107ima \u010cumi\u0107a”<\/a>, objavljena u Beogradu 1871. godine u \u0161tampariji Nikole Stefanovi\u0107a i dru\u017eine. <\/p>\n\n\n\n

A\u0107im \u010cumi\u0107 je ve\u0107inu stranica ove knji\u017eice posvetio zna\u010daju ustanove “zadruge” u \u017eivotu srpskog naroda, kako pojedinca, tako i porodice i celokupnog dru\u0161tva. U nastavku donosimo pojedine zna\u010dajnije delove \u010cumi\u0107evog teksta.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Svaki narod ima svoje osobitosti, koje ga razlikuju od drugih naroda, i \u017eivot svakog naroda treba da je skladan s tim osobitostima. Ove su istine priznate i op\u0161te poznate. Za svaki narod je nu\u017eno da pozna sebe. Nauka o narodu je za dr\u017eavnika osnovna nauka. Bez ove nauke dr\u017eavnik je kao morski brodar bez kompasa. Bez ove nauke dr\u017eavnik se izla\u017ee opasnosti, da \u017eivot naroda svoga uredi po tu\u0111im pojimima i svojstvima, da u organizam jednoga bi\u0107a postavi na\u010delo suprotno pravome na\u010delu toga bi\u0107a. Rezultat je ovih pogre\u0161aka: kvarenje i ru\u0161enje, umesto stvaranja i podizanja. ovakve pogre\u0161ke skupo staju i velike narode, a male narode mogu i same glave stati.<\/p>\n\n\n\n

Imanje, na kom \u010detiri brata nepodeljena mogu prili\u010dno \u017eivotariti, kad se podele, za njih je malo i oni postanu pravi golaveri.<\/p>\n\n\n\n

Proleter (tako se zovu oni koji nemaju nigde ni\u0161ta) je najve\u0107e zlo za narode evropske. Sve druge borbe, koje se vode, nisu ni\u0161ta prema strahovitoj borbi, koju prete da povedu jednog dana milioni golavera protivu ostalih. Ta \u0107e borba proizvesti najstra\u0161niji potres u svetu i poru\u0161i\u0107e sve temelje dana\u0161njeg dru\u0161tvenog i politi\u010dnog \u017eivota \u010dovekovog. Veliki narodi, kod kojih pored velikih poroka ima i velikih vrlina (dobrodetelji) mogu ovo zlo snositi kako tako. Ali, \u0161ta bi od naroda srpskog bilo, kad bi ga, pored ostalih njegovih beda, jo\u0161 i ovo zlo (u obliku zapadnom) sna\u0161lo? Ustanova (zadruga) koja je kadra da otkloni ili umali najstra\u0161nije zlo ovoga veka, proletar, prava je blagodet za jedan narod.<\/p>\n\n\n\n

Zadruga je udru\u017eena snaga. udru\u017eenom snagom daje se vi\u0161e proizvesti nego snagom razdvojenom. Umesto da 2, 3, 4 ili vi\u0161e njih idu na sastanak, sud, u varo\u0161, ide samo jedan, dok ostali rade drugi posao. Vetar oborio krstine, razvr\u0161io seno, obalio gradinu, zovu na kuluk ili u sresku kancelariju, inokosan kud \u0107e pre? Jedno \u0107e svr\u0161iti, ostalo \u0107e propadati. Zadruga dospe svuda i na vreme.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Do\u0161lo vreme \u017eetvi, kosidbi, plevenju vinograda, vr\u0161idbi. Samac razboli se, ko \u0107e ga bolesna gledati, ko \u0107e sve te poslove posvr\u0161avati. Ako bolest podr\u017ei, letina je propala. Samac kad umre, ostaju \u017eena i deca. \u0160ta mogu sami preduzeti.<\/p>\n\n\n\n

Zadruga stvara osobiti duh i prirodu u svojim \u010dlanovima. Umesto moje, zadrugar ka\u017ee na\u0161e. i to vredi toliko, koliko da ka\u017ee i moje. U zadruzi se egoizam individualni pretvara u egoizam zadrugarski. Te\u017enja \u010doveka da prisvaja sebi li\u010dno, pretvara se u te\u017enju da prisvaja za zadrugu. <\/p>\n\n\n\n

Udru\u017eenjem li\u010dne snage i imovine \u010dini se, da se mnogo ve\u0107i rezultati mogu proizvesti nego \u0161to bi se proizveli razdvojenom, usamljenom snagom.<\/p>\n\n\n\n

U zadruzi se manje i tro\u0161i nego u inoko\u0161tini. Jedna ku\u0107a, jedna kujna, jedna vatra, jedna slava, jedno posu\u0111e, umesto 2, 3, 4 ili vi\u0161e svega toga.<\/p>\n\n\n\n

\u010covek se ne ceni samo po tome koliko proizvodi i koliko tro\u0161i. \u010covek ima i drugih svojstava koje sastavljaju njegovu vrednost. Valja videti kakvog \u010doveka pravi zadruga po tim svojstvima.<\/p>\n\n\n\n

S opadanjem ekonomskim ide obi\u010dno i opadanje moralno. Tim ve\u0107 samim zadruga zaustavlja moralno propadanje.<\/p>\n\n\n\n

\u010covek je egoisti\u010dno stvorenje. Po svome egoizmu \u010dovek prisvaja i privla\u010di sve sebi. Ovaj egoizam gubi se tek u familiji. Zato je familija prva i najve\u0107a \u0161kola morala. U familiji u\u010di se \u010dovek ljubiti drugoga, \u017eiveti za drugoga, pod\u010dinjavati svoj li\u010dni interes pod interes op\u0161tiji, familijarni. U familiji i u zadruzi, kao ra\u0161irenoj familiji, \u010dovek nalazi svoj interes u op\u0161tem interesu, u interesu familije i zadruge. Sre\u0107u familije i zadruge smatra kao svoju sre\u0107u. Od kako\u0107e familije zavisi kako\u0107a ostalih dru\u0161tvenih organizama pa i samog dr\u017eavnog organizma.<\/p>\n\n\n\n

\u010covek u zadruzi neprestano je u dru\u0161tvu. Dru\u0161tvo pitomi, razvija. U samo\u0107i se lak\u0161e ra\u0111aju i izvr\u0161uju zle misli.<\/p>\n\n\n\n

Zadruga je demokratska ustanova. U zadruzi svi se poslovi svr\u0161uju dogovorom. U dogovoru u\u010destvuju ljudi, \u017eene i sluge. Takvim dogovorom stvari se dobro pretresu sa svake strane. Ono se radi \u0161to se na\u0111e da je najpametnije. Tako, ko je najja\u010di pame\u0107u, taj vlada u zadruzi ma i ne bio stare\u0161ina. Dogovor i razgovor sa pametnijim izo\u0161trava pamet, a po\u0161to jedan \u010dovek, ma i da je najpametniji, nije zakupio ba\u0161 svu pamet, dogovorom ovim dolazi se do pametnijih zaklju\u010daka. Narod ka\u017ee “vi\u0161e o\u010diju vi\u0161e vide”.<\/p>\n\n\n\n

Zadruga \u010dini \u010doveka kura\u017enijim. Ko u sigurnosti raste i \u017eivi, taj je kura\u017eniji nego onaj koji preza celog veka. Zadruga je dru\u0161tvo. Dru\u0161tvo daje snagu, a snaga daje kura\u017e. Zadrugar nema nu\u017ede da se pla\u0161i. Svakome je lak\u0161e nasrnuti na samca nego na zadrugu. Po\u0111e li zadrugar od ku\u0107e nekuda, ne brine se kao samac za ku\u0107u, \u017eenu i decu. Zadrugar se ne boji ni bolesti ni smrti kao samac. Njegova deca nisu siro\u010dad. Zadruga ih izvodi na put kao svoju decu. <\/p>\n\n\n\n

Zadruga je \u0161kola, u kojoj se \u010dovek u\u010di po\u0161tovati starijeg, dr\u017eati red i slu\u0161ati. I \u0161to je najva\u017enije, u\u010di se to \u010diniti iz ljubavi i iz ube\u0111enja. <\/p>\n\n\n\n

Ure\u0111enje familije svagda ima suvi\u0161e veliki uticaj na ure\u0111enje dr\u017eavno.<\/p>\n\n\n\n

U razoravanju karaktera i duha naroda selskog le\u017ei najve\u0107a opasnost za narod srpski. Kakav je narod selski kad se pod uticajem duha i karaktera drugih redova dru\u0161tvenih, na\u010dnu ili propadnu njegove naravi, obi\u010daji i karakter, to se najbolje vidi po selima oko varo\u0161i. <\/p>\n\n\n\n

Kom ne pada na pamet onaj seljak, kome je postalo malo biti seljak, pa ho\u0107e da postane ne\u0161to drugo ve\u0107e, pa prvo po\u010dinje sa druk\u010dijim govorom.<\/p>\n\n\n\n

Kao \u0161to mu je govor sakat, tako mu je sakata postala i njegova pamet, vera, srce, karakter. On, stari, razoren je. Novo ni\u0161ta nije postalo, niti mo\u017ee da postane. Ovo je pravi izmet. Ovo je karikatura dru\u0161tvena. Kad bi pretvorili ceo narod u ovakve stvorove, onda vi\u0161e ne bi naroda selskog ni bilo. Takva stvorenja pravi od seljaka svaki koji ho\u0107e da utisne u njega tu\u0111e naravi, tu\u0111e obi\u010daje, tu\u0111 karakter, tu\u0111 duh. <\/p>\n\n\n\n

Razviti seljaka zna\u010di potencirati njegova dobra svojstva, a ne zamenjivati ih drugim svojstvima, koja sa izvesnog gledi\u0161ta mogu biti bolja, ali prirodu seljakovu kvare i izopa\u010davaju.<\/p>\n\n\n\n

U sela \u0107e se razliti iz varo\u0161i ponaj\u010de\u0161\u0107e ono, \u0161to je najlo\u0161ije i imanjem i pame\u0107u i po\u0161tenjem…<\/p>\n\n\n\n

Od negda\u0161njih i dana\u0161njih srpskih sela posta\u0107e; Vi\u0161njice, Mokri lugovi, Beli potoci, Su\u0161ice (kod Kragujevca) itd. i u njima se ne\u0107e nikad vi\u0161e roditi Bir\u010danin Ilija…<\/p>\n\n\n\n

Narod se u\u010di da “male svece” napu\u0161ta: da tre\u0107i dan svete trojice ne svetkuje, da slavu svoju prekrati, da mnoge zavetine batali itd … valja se bojati, da sa “malim svecima” ne odu i veliki, da sa tre\u0107im danom svete trojice ne ode cela trojica. <\/p>\n\n\n\n

U narodu selskom bila je, a i danas je, najve\u0107a snaga srpska. Taj je red stekao narodnu slobodu. Taj se red borio za gra\u0111ansku slobodu. Iz tog reda su proiza\u0161li vo\u0111e srpski, junaci i dr\u017eavnici. Valja raditi da se ta snaga sa\u010duva i podigne. Jedno od sredstava da se kod naroda selskog sa\u010duvaju i podignu dobra svojstva bi\u0107e i zadruga.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n
O AUTORU<\/h5>\n\n\n\n

A\u0107im \u010cumi\u0107 (Tre\u0161njevica kod Aran\u0111elovca, 1836 – Kusadak, 27. jul\/9. avgust 1901) bio je srpski politi\u010dar, profesor prava, sudija i jedno vreme predsednik vlade kne\u017eevine Srbije. <\/p>\n\n\n\n

Bio je politi\u010dar konzervativne orijentacije, blizak starijim politi\u010darima Iliji Gara\u0161aninu i Jovanu Marinovi\u0107u, i predvodnik grupe mladokonzervativaca. Bio je temperamentan \u010dovek, o\u0161trog jezika. 1871. godine postao je predsednik beogradske op\u0161tine, ali ga je liberalsko namesni\u0161tvo, na \u010dijem \u010delu se nalazio Jovan Risti\u0107, ubrzo zbacilo. Potom se bavio advokaturom u Beogradu, da bi 1873-1874. godine bio ministar unutra\u0161njih dela u Marinovi\u0107evom kabinetu. 25. novembra 1874. godine \u010cumi\u0107 je zamenio Marinovi\u0107a i sam postao predsednik vlade (Vlada A\u0107ima \u010cumi\u0107a). Po\u0161to vlada nije u\u017eivala poverenje skup\u0161tine, to je ve\u0107 posle tri meseca, 22. januara 1875. godine, bila zamenjena drugom. Potom je postavljen za sudiju Kasacionog suda. <\/p>\n\n\n\n

Od strane liberalske vlade uhap\u0161en je 1878. godine zbog navodnog u\u010de\u0161\u0107a u Topolskoj buni i osu\u0111en na smrt zajedno sa Jevremom Markovi\u0107em, ali je ubrzo pomilovan i osu\u0111en na 10 godina robije. Pu\u0161ten je iz zatvora po padu Risti\u0107eve vlade i dolasku naprednja\u010dke 1880. godine. Kasnije se vi\u0161e nije bavio politikom. Bio je \u010dlan Srpskog u\u010denog dru\u0161tva i po\u010dasni \u010dlan Srpske kraljevske akademije od 1892. godine. Bio je senator Kraljevine Srbije 1901. godine.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: \u201cPredlog odseku istori\u010dkom i dr\u017eavni\u010dkom Srpskog u\u010denog dru\u0161tva za izu\u010davanje \u017eivota naroda srpskog od A\u0107ima \u010cumi\u0107a\u201d<\/a>, Beograd 1871. Fotografije: privatna arhiva Rade Toma\u0161evi\u0107.<\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Godine 1871. Aćim Čumić (1836-1901), srpski političar, profesor prava i član Srpskoga učenog društva, podneo je Društvu, tj. “odseku istoričkom i državničkom”, predlog za izučavanje života naroda srpskog. Odsek je prihvatio Čumićev predlog da se u razne srpske krajeve pošalju dva lica, koja bi dužim ispitivanjem i promatranjem proučila naše narodne osobine u socijalno-političkom smislu, a posebno ustanovu zadruge i opštine. Odsek je takođe odlučio da se ovaj Čumićev predlog odštampa kao zasebna brošura u 1500 primeraka radi slanja u razne srpske krajeve, kako bi se Društvu što pre javila lica, koja bi bila kompetentna za ovaj posao. Tako je svet ugledala brošura pod nazivom “Predlog odseku istoričkom i državničkom Srpskog učenog društva za izučavanje života naroda srpskog od Aćima Čumića”, objavljena u Beogradu 1871. godine u štampariji Nikole Stefanovića i družine. Aćim Čumić je većinu stranica ove knjižice posvetio značaju ustanove “zadruge” u životu srpskog naroda, kako pojedinca, tako i porodice i celokupnog društva. U nastavku donosimo pojedine značajnije delove Čumićevog teksta. Svaki narod ima svoje osobitosti, koje ga razlikuju od drugih naroda, i život svakog naroda treba da je skladan s tim osobitostima. Ove su istine priznate i opšte poznate. Za svaki narod je nužno da pozna sebe. Nauka o narodu je za državnika osnovna nauka. Bez ove nauke državnik je kao morski brodar bez kompasa. Bez ove nauke državnik se izlaže opasnosti, da život naroda svoga uredi po tuđim pojimima i svojstvima, da u organizam jednoga bića postavi načelo suprotno pravome načelu toga bića. Rezultat je ovih pogrešaka: kvarenje i rušenje, umesto stvaranja i podizanja. ovakve pogreške skupo staju i velike narode, a male narode mogu i same glave stati. Imanje, na kom četiri brata nepodeljena mogu prilično životariti, kad se podele, za njih je malo i oni postanu pravi golaveri. Proleter (tako se zovu oni koji nemaju nigde ništa) je najveće zlo za narode evropske. Sve druge borbe, koje se vode, nisu ništa prema strahovitoj borbi, koju prete da povedu jednog dana milioni golavera protivu ostalih. Ta će borba proizvesti najstrašniji potres u svetu i porušiće sve temelje današnjeg društvenog i političnog života čovekovog. Veliki narodi, kod kojih pored velikih poroka ima i velikih vrlina (dobrodetelji) mogu ovo zlo snositi kako tako. Ali, šta bi od naroda srpskog bilo, kad bi ga, pored ostalih njegovih beda, još i ovo zlo (u obliku zapadnom) snašlo? Ustanova (zadruga) koja je kadra da otkloni ili umali najstrašnije zlo ovoga veka, proletar, prava je blagodet za jedan narod. Zadruga je udružena snaga. udruženom snagom daje se više proizvesti nego snagom razdvojenom. Umesto da 2, 3, 4 ili više njih idu na sastanak, sud, u varoš, ide samo jedan, dok ostali rade drugi posao. Vetar oborio krstine, razvršio seno, obalio gradinu, zovu na kuluk ili u sresku kancelariju, inokosan kud će pre? Jedno će svršiti, ostalo će propadati. Zadruga dospe svuda i na vreme. Došlo vreme žetvi, kosidbi, plevenju vinograda, vršidbi. Samac razboli se, ko će ga bolesna gledati, ko će sve te poslove posvršavati. Ako bolest podrži, letina je propala. Samac kad umre, ostaju žena i deca. Šta mogu sami preduzeti. Zadruga stvara osobiti duh i prirodu u svojim članovima. Umesto moje, zadrugar kaže naše. i to vredi toliko, koliko da kaže i moje. U zadruzi se egoizam individualni pretvara u egoizam zadrugarski. Težnja čoveka da prisvaja sebi lično, pretvara se u težnju da prisvaja za zadrugu. Udruženjem lične snage i imovine čini se, da se mnogo veći rezultati mogu proizvesti nego što bi se proizveli razdvojenom, usamljenom snagom. U zadruzi se manje i troši nego u inokoštini. Jedna kuća, jedna kujna, jedna vatra, jedna slava, jedno posuđe, umesto 2, 3, 4 ili više svega toga. Čovek se ne ceni samo po tome koliko proizvodi i koliko troši. Čovek ima i drugih svojstava koje sastavljaju njegovu vrednost. Valja videti kakvog čoveka pravi zadruga po tim svojstvima. S opadanjem ekonomskim ide obično i opadanje moralno. Tim već samim zadruga zaustavlja moralno propadanje. Čovek je egoistično stvorenje. Po svome egoizmu čovek prisvaja i privlači sve sebi. Ovaj egoizam gubi se tek u familiji. Zato je familija prva i najveća škola morala. U familiji uči se čovek ljubiti drugoga, živeti za drugoga, podčinjavati svoj lični interes pod interes opštiji, familijarni. U familiji i u zadruzi, kao raširenoj familiji, čovek nalazi svoj interes u opštem interesu, u interesu familije i zadruge. Sreću familije i zadruge smatra kao svoju sreću. Od kakoće familije zavisi kakoća ostalih društvenih organizama pa i samog državnog organizma. Čovek u zadruzi neprestano je u društvu. Društvo pitomi, razvija. U samoći se lakše rađaju i izvršuju zle misli. Zadruga je demokratska ustanova. U zadruzi svi se poslovi svršuju dogovorom. U dogovoru učestvuju ljudi, žene i sluge. Takvim dogovorom stvari se dobro pretresu sa svake strane. Ono se radi što se nađe da je najpametnije. Tako, ko je najjači pameću, taj vlada u zadruzi ma i ne bio starešina. Dogovor i razgovor sa pametnijim izoštrava pamet, a pošto jedan čovek, ma i da je najpametniji, nije zakupio baš svu pamet, dogovorom ovim dolazi se do pametnijih zaključaka. Narod kaže “više očiju više vide”. Zadruga čini čoveka kuražnijim. Ko u sigurnosti raste i živi, taj je kuražniji nego onaj koji preza celog veka. Zadruga je društvo. Društvo daje snagu, a snaga daje kuraž. Zadrugar nema nužde da se plaši. Svakome je lakše nasrnuti na samca nego na zadrugu. Pođe li zadrugar od kuće nekuda, ne brine se kao samac za kuću, ženu i decu. Zadrugar se ne boji ni bolesti ni smrti kao samac. Njegova deca nisu siročad. Zadruga ih izvodi na put kao svoju decu. Zadruga je škola, u kojoj se čovek uči poštovati starijeg, držati red i slušati. I što je najvažnije, uči se to činiti iz ljubavi i iz ubeđenja. Uređenje familije svagda ima suviše veliki uticaj na uređenje državno. U razoravanju karaktera i duha naroda selskog leži najveća opasnost za narod srpski. Kakav je narod selski kad se pod uticajem duha i karaktera drugih redova društvenih, načnu ili propadnu njegove naravi, običaji i karakter, to se najbolje vidi po selima oko varoši. Kom ne pada na pamet onaj seljak, kome je postalo malo biti seljak, pa hoće da postane nešto drugo veće, pa prvo počinje sa drukčijim govorom. Kao što mu je govor sakat, tako mu je sakata postala i njegova pamet, vera, srce, karakter. On, stari, razoren je. Novo ništa nije postalo, niti može da postane. Ovo je pravi izmet. Ovo je karikatura društvena. Kad bi pretvorili ceo narod u ovakve stvorove, onda više ne bi naroda selskog ni bilo. Takva stvorenja pravi od seljaka svaki koji hoće da utisne u njega tuđe naravi, tuđe običaje, tuđ karakter, tuđ duh. Razviti seljaka znači potencirati njegova dobra svojstva, a ne zamenjivati ih drugim svojstvima, koja sa izvesnog gledišta mogu biti bolja, ali prirodu seljakovu kvare i izopačavaju. U sela će se razliti iz varoši ponajčešće ono, što je najlošije i imanjem i pameću i poštenjem… Od negdašnjih i današnjih srpskih sela postaće; Višnjice, Mokri lugovi, Beli potoci, Sušice (kod Kragujevca) itd. i u njima se neće nikad više roditi Birčanin Ilija… Narod se uči da “male svece” napušta: da treći dan svete trojice ne svetkuje, da slavu svoju prekrati, da mnoge zavetine batali itd … valja se bojati, da sa “malim svecima” ne odu i veliki, da sa trećim danom svete trojice ne ode cela trojica. U narodu selskom bila je, a i danas je, najveća snaga srpska. Taj je red stekao narodnu slobodu. Taj se red borio za građansku slobodu. Iz tog reda su proizašli vođe srpski, junaci i državnici. Valja raditi da se ta snaga sačuva i podigne. Jedno od sredstava da se kod naroda selskog sačuvaju i podignu dobra svojstva biće i zadruga. O AUTORU Aćim Čumić (Trešnjevica kod Aranđelovca, 1836 – Kusadak, 27. jul\/9. avgust 1901) bio je srpski političar, profesor prava, sudija i jedno vreme predsednik vlade kneževine Srbije.  Bio je političar konzervativne orijentacije, blizak starijim političarima Iliji Garašaninu i Jovanu Marinoviću, i predvodnik grupe mladokonzervativaca. Bio je temperamentan čovek, oštrog jezika. 1871. godine postao je predsednik beogradske opštine, ali ga je liberalsko namesništvo, na čijem čelu se nalazio Jovan Ristić, ubrzo zbacilo. Potom se bavio advokaturom u Beogradu, da bi 1873-1874. godine bio ministar unutrašnjih dela u Marinovićevom kabinetu. 25. novembra 1874. godine Čumić je zamenio Marinovića i sam postao predsednik vlade (Vlada Aćima Čumića). Pošto vlada nije uživala poverenje skupštine, to je već posle tri meseca, 22. januara 1875. godine, bila zamenjena drugom. Potom je postavljen za sudiju Kasacionog suda.  Od strane liberalske vlade uhapšen je 1878. godine zbog navodnog učešća u Topolskoj buni i osuđen na smrt zajedno sa Jevremom Markovićem, ali je ubrzo pomilovan i osuđen na 10 godina robije. Pušten je iz zatvora po padu Ristićeve vlade i dolasku naprednjačke 1880. godine. Kasnije se više nije bavio politikom. Bio je član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije od 1892. godine. Bio je senator Kraljevine Srbije 1901. godine. Izvor: “Predlog odseku istoričkom i državničkom Srpskog učenog društva za izučavanje života naroda srpskog od Aćima Čumića”, Beograd 1871. Fotografije: privatna arhiva Rade Tomašević.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6280,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[],"class_list":["post-6272","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6272","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6272"}],"version-history":[{"count":25,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6272\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6306,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6272\/revisions\/6306"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6280"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6272"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6272"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6272"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}