{"id":6359,"date":"2025-01-19T18:31:37","date_gmt":"2025-01-19T17:31:37","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=6359"},"modified":"2025-01-28T14:15:26","modified_gmt":"2025-01-28T13:15:26","slug":"iz-nase-arhive-prica-o-diodoru-rimskom-gladijatoru","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/iz-nase-arhive-prica-o-diodoru-rimskom-gladijatoru\/2025\/","title":{"rendered":"Iz na\u0161e arhive: Pri\u010da o Diodoru rimskom gladijatoru"},"content":{"rendered":"\n
Slika iznad: Detalj umetni\u010dkog dela Jean-Leon Gerome-a (1824-1904) prikazuje umetnikovu koncepciju gladijatorske borbe. Jedno od pravila koje je vladalo u takvoj borbi je mo\u017eda bilo fatalno po rimskog gladijatora Diodora.<\/em><\/h6>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Tajnovita poruka na 1800 godina starom nadgrobnom spomeniku rimskog gladijatora je kona\u010dno razotkrivena, pri\u010daju\u010di kobnu pri\u010du. <\/p>\n\n\n\n

Epitaf i umetni\u010dki rad na nadgrobnom spomeniku nagove\u0161tavaju da je gladijator, po imenu Diodor, izgubio borbu (i svoj \u017eivot) usled sudijske gre\u0161ke, kako obja\u0161njava Michael Carter, profesor na Brok Univerzitetu u St. Catharines u Kanadi.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Carter prou\u010dava gladijatorske borbe i druge priredbe u Isto\u010dnom delu Rimskog Carstva. On je ispitao nadgrobni kamen, koji je bio otkriven pre oko 100 godina u Turskoj, poku\u0161avaju\u0107i da otkrije zna\u010denje crte\u017ea i natpisa.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj 1800 godina star nadgrobni kamen predstavlja gladijatora koji dr\u017ei dva ma\u010da stoje\u0107i iznad svog pora\u017eenog protivnika koji signalizira predaju. Natpis ispod glasi: \u201dDiodor, gladijator, je sahranjen ovde.\u201d Njegovi rezultati bi\u0107e objavljeni u najskorijem izdanju \u010casopisa za dokumente i anti\u010dku epigrafiku (Zeitschrift f\u00fcr Papyrologie und Epigraphik).<\/p>\n\n\n\n

Nadgrobni spomenici govore<\/h5>\n\n\n\n

Nadgrobni spomenik je poklonjen Muzeju Cinquanternaire u Briselu, nedugo po zavr\u0161etku Prvog svetskog rata. On prikazuje gladijatora koji dr\u017ei ne\u0161to \u0161to izgleda kao dva ma\u010da, stoje\u0107i iznad svog protivnika koji signalizira predaju. Natpis bele\u017ei da kamen ozna\u010dava mesto gde je \u010dovek, po imenu Diodor, sahranjen. \u201dNakon \u0161to sam savladao svog protivnika Demetrija, nisam ga odmah ubio\u201d, ka\u017ee epitaf. \u201dSudbina i lukava obmana summa-e rudis me je ubila\u201d. Summa rudis je sudija, koji je mo\u017eda i sam imao iskustvo u gladijatorskim borbama u svojoj pro\u0161losti. Natpis tako\u0111e ukazuje da se Diodor rodio i borio u Amisusu, na ju\u017enoj obali Crnog Mora u dana\u0161njoj Turskoj. Premda je Carter ispitao na stotine nadgrobnih spomenika gladijatora, \u201depitaf na ovom je potpuno druga\u010diji od svih ostalih, on nam pri\u010da pri\u010du\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Poslednja borba<\/h5>\n\n\n\n

Pri\u010da koju saop\u0161tava nadgrobni spomenike desila se pre 1800 godina kada je Rimsko Carstvo bilo na svom vrhuncu, prostiru\u0107i se od Hadrijanovog Zida u Engleskoj do reke Eufrat u Siriji. Gladijatorske borbe su bile popularne priredbe, od kojih se ve\u0107ina sastojala od me\u0111usobne borbe dva \u010doveka. Iako je smrt usled zadobijenih rana bila uobi\u010dajena, borbe nisu bile vo\u0111ene do smrti, kako ih je predstavio Holivud, objasnio je Carter. \u201dVerujem da je postojao zna\u010dajan broj veoma detaljnih pravila koja su regulisala gladijatorsku borbu\u201d, rekao je Carter. Iako pravila nisu potpuno razumjliva, neke informacije se mogu nazreti iz o\u010duvanih tekstova i umetni\u010dkih dela. Za po\u010detnike, uglavnom, ako ne i za sve gladijatore, va\u017eilo je da su borbe nadgledali summa rudis. Me\u0111u pravilima za koje je on bio nadle\u017ean je bilo to da je pobe\u0111eni gladijator mogao zahtevati predaju, a ako je nju odobravao munerarius ( bogati pojedinac koji je pla\u0107ao predstavu), on je mogao napustiti borili\u0161te bez daljeg povre\u0111ivanja. Drugo pravilo koje je bilo na snazi je da bi gladijatoru koji bi slu\u010dajno pao (bez uplitanja njegovog protivnika), bilo dozvoljeno da ustane, pokupi svoju opremu i nastavi borbu.<\/p>\n\n\n\n

Smrt Diodora<\/h5>\n\n\n\n

Upravo ovo poslednje pravilo je bilo upletene u Diodorov slu\u010daj. Carter interpretira sliku gladijatora koji dr\u017ei dva ma\u010da kao momenat u njegovoj poslednjoj borbi, kada je Demetrije bio oboren i kada je Diodor dohvatio dr\u0161ku svog ma\u010da. \u201dDemetrije je signalizirao predaju, ali ga Diodor nije ubio; on se povla\u010di, o\u010dekuju\u0107i da je dobio borbu\u201d, ka\u017ee Carter. Borba izgleda kao da je gotova. Me\u0111utim, summa rudis, verovatno misle\u0107i da je Demetrijev pad bio slu\u010dajan, ili sa nekim drugim motivom presu\u0111uje druga\u010dije. \u201dOno \u0161to je summa rudis o\u010digledno u\u010dinio je da se ume\u0161ao, zaustavio borbu, dozvolio Demetriju da ustane, uzme svoj \u0161tit i ma\u010d i potom nastavi borbu. Ovog puta je Diodor bio savladan, bilo da je preminuo u areni ili mu je Demetrije zadao ranu koju je uskoro dovela do njegove smrti. Ovaj doga\u0111aj se verovatno odigrao ispred nekoliko stotina, ako ne i nekoliko hiljada gledalaca u pozori\u0161tu ili delu atletskog stadiona pretvorenog u mini-Koloseum. Nakon \u0161to je Diodor preminuo, ljudi koji su podigli njegov spomenik ( verovatno porodica ili prijatelji), bili su toliko uzrujani, nagove\u0161tava Carter, da su odlu\u010dili da u epitaf uklju\u010de neke od poslednjih re\u010di: \u201dSudbina i lukava obmana summa-e rudis su me usmrtile.\u201d<\/p>\n\n\n\n

Ovaj tekst prvobitno je objavljen u \"Magazinu\" Antikvarneknjige.com 2010. godine.<\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Slika iznad: Detalj umetničkog dela Jean-Leon Gerome-a (1824-1904) prikazuje umetnikovu koncepciju gladijatorske borbe. Jedno od pravila koje je vladalo u takvoj borbi je možda bilo fatalno po rimskog gladijatora Diodora. Tajnovita poruka na 1800 godina starom nadgrobnom spomeniku rimskog gladijatora je konačno razotkrivena, pričajuči kobnu priču. Epitaf i umetnički rad na nadgrobnom spomeniku nagoveštavaju da je gladijator, po imenu Diodor, izgubio borbu (i svoj život) usled sudijske greške, kako objašnjava Michael Carter, profesor na Brok Univerzitetu u St. Catharines u Kanadi. Carter proučava gladijatorske borbe i druge priredbe u Istočnom delu Rimskog Carstva. On je ispitao nadgrobni kamen, koji je bio otkriven pre oko 100 godina u Turskoj, pokušavajući da otkrije značenje crteža i natpisa. Ovaj 1800 godina star nadgrobni kamen predstavlja gladijatora koji drži dva mača stojeći iznad svog poraženog protivnika koji signalizira predaju. Natpis ispod glasi: ”Diodor, gladijator, je sahranjen ovde.” Njegovi rezultati biće objavljeni u najskorijem izdanju Časopisa za dokumente i antičku epigrafiku (Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik). Nadgrobni spomenici govore Nadgrobni spomenik je poklonjen Muzeju Cinquanternaire u Briselu, nedugo po završetku Prvog svetskog rata. On prikazuje gladijatora koji drži nešto što izgleda kao dva mača, stojeći iznad svog protivnika koji signalizira predaju. Natpis beleži da kamen označava mesto gde je čovek, po imenu Diodor, sahranjen. ”Nakon što sam savladao svog protivnika Demetrija, nisam ga odmah ubio”, kaže epitaf. ”Sudbina i lukava obmana summa-e rudis me je ubila”. Summa rudis je sudija, koji je možda i sam imao iskustvo u gladijatorskim borbama u svojoj prošlosti. Natpis takođe ukazuje da se Diodor rodio i borio u Amisusu, na južnoj obali Crnog Mora u današnjoj Turskoj. Premda je Carter ispitao na stotine nadgrobnih spomenika gladijatora, ”epitaf na ovom je potpuno drugačiji od svih ostalih, on nam priča priču”. Poslednja borba Priča koju saopštava nadgrobni spomenike desila se pre 1800 godina kada je Rimsko Carstvo bilo na svom vrhuncu, prostirući se od Hadrijanovog Zida u Engleskoj do reke Eufrat u Siriji. Gladijatorske borbe su bile popularne priredbe, od kojih se većina sastojala od međusobne borbe dva čoveka. Iako je smrt usled zadobijenih rana bila uobičajena, borbe nisu bile vođene do smrti, kako ih je predstavio Holivud, objasnio je Carter. ”Verujem da je postojao značajan broj veoma detaljnih pravila koja su regulisala gladijatorsku borbu”, rekao je Carter. Iako pravila nisu potpuno razumjliva, neke informacije se mogu nazreti iz očuvanih tekstova i umetničkih dela. Za početnike, uglavnom, ako ne i za sve gladijatore, važilo je da su borbe nadgledali summa rudis. Među pravilima za koje je on bio nadležan je bilo to da je pobeđeni gladijator mogao zahtevati predaju, a ako je nju odobravao munerarius ( bogati pojedinac koji je plaćao predstavu), on je mogao napustiti borilište bez daljeg povređivanja. Drugo pravilo koje je bilo na snazi je da bi gladijatoru koji bi slučajno pao (bez uplitanja njegovog protivnika), bilo dozvoljeno da ustane, pokupi svoju opremu i nastavi borbu. Smrt Diodora Upravo ovo poslednje pravilo je bilo upletene u Diodorov slučaj. Carter interpretira sliku gladijatora koji drži dva mača kao momenat u njegovoj poslednjoj borbi, kada je Demetrije bio oboren i kada je Diodor dohvatio dršku svog mača. ”Demetrije je signalizirao predaju, ali ga Diodor nije ubio; on se povlači, očekujući da je dobio borbu”, kaže Carter. Borba izgleda kao da je gotova. Međutim, summa rudis, verovatno misleći da je Demetrijev pad bio slučajan, ili sa nekim drugim motivom presuđuje drugačije. ”Ono što je summa rudis očigledno učinio je da se umešao, zaustavio borbu, dozvolio Demetriju da ustane, uzme svoj štit i mač i potom nastavi borbu. Ovog puta je Diodor bio savladan, bilo da je preminuo u areni ili mu je Demetrije zadao ranu koju je uskoro dovela do njegove smrti. Ovaj događaj se verovatno odigrao ispred nekoliko stotina, ako ne i nekoliko hiljada gledalaca u pozorištu ili delu atletskog stadiona pretvorenog u mini-Koloseum. Nakon što je Diodor preminuo, ljudi koji su podigli njegov spomenik ( verovatno porodica ili prijatelji), bili su toliko uzrujani, nagoveštava Carter, da su odlučili da u epitaf uključe neke od poslednjih reči: ”Sudbina i lukava obmana summa-e rudis su me usmrtile.” Ovaj tekst prvobitno je objavljen u “Magazinu” Antikvarneknjige.com 2010. godine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6361,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[484,976,977,978,979,561],"class_list":["post-6359","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-arheologija","tag-gladijatori","tag-gladijatorske-borbe","tag-kako-su-umirali-gladijatori","tag-rimljani","tag-rimsko-carstvo"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6359","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6359"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6359\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6673,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6359\/revisions\/6673"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6361"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6359"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6359"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6359"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}