{"id":6392,"date":"2024-04-25T22:19:18","date_gmt":"2024-04-25T20:19:18","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=6392"},"modified":"2024-04-25T22:28:18","modified_gmt":"2024-04-25T20:28:18","slug":"pitanje-kraljice-natalije-u-ocima-anonimnog-j","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/pitanje-kraljice-natalije-u-ocima-anonimnog-j\/2024\/","title":{"rendered":"Pitanje kraljice Natalije u o\u010dima anonimnog J."},"content":{"rendered":"\n

“Poslednjih \u0161est godina na\u0161e novije istorije<\/a>“, naslov je knjige koja je objavljena 1892. godine u Beogradu, za vreme namesni\u010dke vlade, a samo nekoliko meseci pre dr\u017eavnog udara 1\/13 aprila 1893. godine, kojim \u0107e maloletni kralj Aleksandar Obrenovi\u0107 preuzeti vlast i sesti na srpski presto. Autor ove knjige vrlo intrigantnog sadr\u017eaja potpisan je inicijalom “J”. Dok se u katalozima kao autor navodi Milutin Gara\u0161anin, u razli\u010ditoj istorijskoj literaturi se autorstvo pripisuje generalu Jovanu Mi\u0161kovi\u0107u. Ali, o tome, malo kasnije u tekstu.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta \u010dini ovu knjigu<\/h3>\n\n\n
\n
\"\"<\/a>
Poslednjih \u0161est godina na\u0161e novije istorije<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U prvoj re\u010denici uvoda pisac nam odmah otkriva sadr\u017eaj knjige, pa ka\u017ee: “Pitanje kraljice Natalije zanimalo je javno mnenje u jakoj meri. Ja ostavljam svakome da po du\u0161i oceni…”. Tako\u0111e, na istoj prvoj uvodnoj strani pisac nam daje do znanja na \u010dijoj je strani u raspravi kralj Milan i kraljica Natalija: “Po mome mi\u0161ljenju, nasilno odvajanje matere od njenoga jedin\u010deta tako je monstruozna nepravda…”. Malo dalje nastavlja u istom tonu: “Ovo je ve\u0107 \u010detiri godine kako pla\u0107eni neprijatelji kraljice Natalije rasprostiru po evropskoj \u0161tampi kojekakve la\u017ei i klevete, koje ve\u0107ina sveta, lenja da tra\u017ei pravu istinu na samom izvoru, uzima za gotovo”. Na osnovu ove re\u010denice s pravom mo\u017eemo pretpostaviti da je na\u0161 anonimni pisac, za razliku od naroda, na izvoru, jer pi\u0161e: “Ja \u0107u pri\u010dati doga\u0111aje na osnovu pismenih dokumenata, koja mi za sada nije mogu\u0107e publikovati, iz obzira prema datoj re\u010di, ali \u0107u se poslu\u017eiti njima u uverenju, da je svakog po\u0161tenog \u010doveka du\u017enost, braniti ovu \u017eenu i njena poga\u017eena materinska prava.” <\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Kraljica Natalija Obrenovi\u0107<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Najve\u0107e bogatstvo ove knjige predstavljaju pomenuta dokumenta, tj. prepiska izme\u0111u kraljice Natalije i Milutina Gara\u0161anina, prepiska sa Jovanom Risti\u0107em, razgovor i prepiska kraljice Natalije sa mitropolitom Mihailom po pitanju akta o razvodu koji je izdao arhijerejski Sabor. Tu su i pisma Andre Nikoli\u0107a, Save Gruji\u0107a, Jovana \u0110aje. Pisac se svojski potrudio da “Srpsku majku”, i sama zbivanja na dvoru i oko njega, predstavi u druga\u010dijem svetlu u odnosu na vesti koje je donosila onovremena \u0161tampa, i zato uvod zavr\u0161ava re\u010dima: “Moja je celj, da iznesem fakta onako, kako su se ona zbila i da, oslanjaju\u0107i se na \u010ditanje autenti\u010dnih dokumenata, koja zaista postoje, stavim stvari na njihovo pravo mesto, te da time nagnam ljude, koji umeju misliti i suditi, da sami procenjuju, a ne da primaju gotova mi\u0161ljenja, \u0161to su ih stvorili ljudi, kojima je u interesu da la\u017eno stvar pretstave.” <\/p>\n\n\n\n

O kakvim dokumetima se ovde radi, pro\u010ditajte na slede\u0107em primeru, pismu mitropolita srpskog Mihalila kralju Milanu, od 1. aprila 1891. godine, koje se odnosi na izvesno re\u0161enje crkve po pitanju brakorazvodne parnice, a za koje se sumnjalo da je falsifikat:<\/p>\n\n\n\n

“Va\u0161e Veli\u010danstvo,<\/em><\/p>\n\n\n\n

U javnost su prodrli glasovi, koji tvrde da je sveti Sinod izdao dva razli\u010dita re\u0161enja u pitanju bra\u010dnog spora izme\u0111u kraljevskih supruga. Ja dakle uveravam ovim Va\u0161e Veli\u010danstvo da nije tako. Prvo je re\u0161enje samo konstatovanje stanja, a drugo je re\u0161enje, tj. re\u0161enje koje predstavlja pravo stanje stvari. Da bi se uklonila svaka sumnja i neizvesnost, ja vas uveravam ovim da svete pravoslavne crkve i sada\u0161nja zakonita hijerarhija smatraju pitanje bra\u010dnog spora kao svr\u0161eno i ne\u0107e ga nikad vi\u0161e stavljati na dnevni red.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

Pitanje autorstva<\/h3>\n\n\n
\n
\"\"
Milutin Gara\u0161anin<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Autor ove vrlo retke istorijske studije, koja se prvenstveno bavi brakorazvodnom parnicom izme\u0111u kralja Milana i kraljice Natalije, i uop\u0161te pitanjem kraljice Natalije, nije sa sigurno\u0161\u0107u poznat. U knjizi je potpisan slovom “J”. U katalogu NBS, pozivaju\u0107i se na podatak preuzet iz Srpskog biografskog re\u010dnika, tom 2, str. 625-628., tvrde da se radi o Milutinu Gara\u0161aninu.<\/p>\n\n\n\n

U nau\u010dnom radu “Jovan Mi\u0161kovi\u0107 \u2013 zaboravljeni etnograf i geograf”, autor Lasta \u0110apovi\u0107 navodi da je ova knji\u017eica delo generala Jovana Mi\u0161kovi\u0107a. <\/p>\n\n\n\n

Citat:<\/p>\n\n\n\n

“I u svojim kasnijim radovima Mi\u0161kovi\u0107 izvr\u0161ava ono \u0161to je smatrao za svoju du\u017enost \u2013 da na ne\u0161to nepravilno uka\u017ee, upozori, ili, da to poku\u0161a ispraviti. U manjoj studiji “Poslednjih \u0161est godina na\u0161e novije istorije” \/Beograd 1892, 1-30\/ Mi\u0161kovi\u0107 osvetljava politi\u010dku krizu u Srbiji posle srpsko-bugarskog rata, iz ugla bra\u010dnih nesuglasica kraljevskog para, posebno nagla\u0161avaju\u0107i nepravedan odnos prema kraljici Nataliji, prognanoj i odvojenoj od sina. U uvodnom delu on otvoreno iznosi svoj stav: \u201ePo mome mi\u0161ljenju, nasilno odvajanje matere od njenog jedin\u010deta tako je monstruozna nepravda, da mi se \u010dini da ta stvar nije uzbunila javni moral u onoj meri, u kojoj bi trebalo, i da povre\u0111eni ose\u0107aji \u010dove\u0161tva nisu dovoljno pritekli u pomo\u0107 toj nesre\u0107noj \u017eeni.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, u \u010dlanku “Jovan Mi\u0161kovi\u0107 – general i akademik”, autor Jovovi\u0107 Bo\u017eidar (Vojno delo 1996, vol. 48, br. 1, str. 161-186), pominje da je ovaj rad delo generala Jovana Mi\u0161kovi\u0107a.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Jovan Mi\u0161kovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Uvidom u sam sadr\u017eaj knjige mo\u017eemo videti da je neodr\u017eivo Gara\u0161aninovo autorstvo, jer na strani 6 autor ka\u017ee: “Pismom svojim \u0161to ga je kraljica pisala g. Gara\u0161aninu 7. decembra 1885. god. ona je jasno dokazala…”. Na strani 9 opet: “G. Gara\u0161anin, koji je sve \u010dinio da bi kralja povratio, \u017eeleo je da zna mi\u0161ljenje kralji\u010dino…”. Zaklju\u010dak je da je malo verovatno, da je Gara\u0161anin pisao o sebi u tre\u0107em licu, osim ako je ba\u0161 na taj na\u010din \u017eeleo sebe da prikrije.<\/p>\n\n\n\n

Pretpostavljamo da je ideja o autorstvu Milutina Gara\u0161anina do\u0161la iz \u010dinjenice da je u knjizi objavljena prepiska izme\u0111u Gara\u0161anina i kraljice Natalije. Gara\u0161anin jeste povremeno koristio pseudonim J., ali to ne zna\u010di da je imao autorska prava na to slovo. Ostaje otvoreno pitanje ko je autor ove studije. Nama se, prema svemu gore navedenom, \u010dini da se ipak radi o generalu Jovanu Mi\u0161kovi\u0107u, potpisanom sa J.<\/p>\n\n\n\n

General Jovan Mi\u0161kovi\u0107<\/strong><\/p>\n\n\n\n

(Negotin, 6\/18. jul 1844 \u2014 Beograd, 20. oktobar\/2. novembar 1908) jedan je od najobrazovanijih Srba svoga vremena i, besumnje, najobrazovaniji srpski oficir. U njegovoj li\u010dnosti sre\u0107no su se spojili prostori duha i vremena da se oplode marljivo\u0161\u0107u i uporno\u0161\u0107u stvarala\u010dke radoznalosti. Jedan je od brojnih pitomaca Artiljerijske \u0161kole koji su ma\u010dem i perom stvarali i oplemenjivali srpsku dr\u017eavu. Odan prvenstveno vojni\u010dkom pozivu, svoju znatnu duhovnu i stvarala\u010dku energiju postavio je u temelje velikog otad\u017ebinskog hrama nauke i kulture. Istra\u017eivao je nacionalnu istoriju i geografiju, bavio se biljarstvom i ljekarstvom, bilje\u017eio narodne pjesme, poslovice, zagonetke i obi\u010daje. Bio je sposoban i hrabar vojnik, umje\u0161an reformator, nadaren stvaralac i organizator srpske vojske. Nadasve, krasile su ga uzvi\u0161ene eti\u010dke obdarenosti, kojima je vi\u0161e oplemenjivao druge, nego \u0161to je ukra\u0161avao sebe. Ostavio je vrijednu arhivsku gra\u0111u i djelo koje \u010deka svoje istra\u017eiva\u010de. Dvije su se vrijednosti osobito isticale u njegovu bi\u0107u: ljubav prema domovini i prema vojsci. Njima je poklonio sve svoje duhovne i materijalne tekovine, a uzvra\u0107eno mu je zaboravom. (Vojno delo 1996, vol. 48, br. 1, str. 161-186, Jovovi\u0107 Bo\u017eidar).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

“Poslednjih šest godina naše novije istorije“, naslov je knjige koja je objavljena 1892. godine u Beogradu, za vreme namesničke vlade, a samo nekoliko meseci pre državnog udara 1\/13 aprila 1893. godine, kojim će maloletni kralj Aleksandar Obrenović preuzeti vlast i sesti na srpski presto. Autor ove knjige vrlo intrigantnog sadržaja potpisan je inicijalom “J”. Dok se u katalozima kao autor navodi Milutin Garašanin, u različitoj istorijskoj literaturi se autorstvo pripisuje generalu Jovanu Miškoviću. Ali, o tome, malo kasnije u tekstu. Šta čini ovu knjigu U prvoj rečenici uvoda pisac nam odmah otkriva sadržaj knjige, pa kaže: “Pitanje kraljice Natalije zanimalo je javno mnenje u jakoj meri. Ja ostavljam svakome da po duši oceni…”. Takođe, na istoj prvoj uvodnoj strani pisac nam daje do znanja na čijoj je strani u raspravi kralj Milan i kraljica Natalija: “Po mome mišljenju, nasilno odvajanje matere od njenoga jedinčeta tako je monstruozna nepravda…”. Malo dalje nastavlja u istom tonu: “Ovo je već četiri godine kako plaćeni neprijatelji kraljice Natalije rasprostiru po evropskoj štampi kojekakve laži i klevete, koje većina sveta, lenja da traži pravu istinu na samom izvoru, uzima za gotovo”. Na osnovu ove rečenice s pravom možemo pretpostaviti da je naš anonimni pisac, za razliku od naroda, na izvoru, jer piše: “Ja ću pričati događaje na osnovu pismenih dokumenata, koja mi za sada nije moguće publikovati, iz obzira prema datoj reči, ali ću se poslužiti njima u uverenju, da je svakog poštenog čoveka dužnost, braniti ovu ženu i njena pogažena materinska prava.” Najveće bogatstvo ove knjige predstavljaju pomenuta dokumenta, tj. prepiska između kraljice Natalije i Milutina Garašanina, prepiska sa Jovanom Ristićem, razgovor i prepiska kraljice Natalije sa mitropolitom Mihailom po pitanju akta o razvodu koji je izdao arhijerejski Sabor. Tu su i pisma Andre Nikolića, Save Grujića, Jovana Đaje. Pisac se svojski potrudio da “Srpsku majku”, i sama zbivanja na dvoru i oko njega, predstavi u drugačijem svetlu u odnosu na vesti koje je donosila onovremena štampa, i zato uvod završava rečima: “Moja je celj, da iznesem fakta onako, kako su se ona zbila i da, oslanjajući se na čitanje autentičnih dokumenata, koja zaista postoje, stavim stvari na njihovo pravo mesto, te da time nagnam ljude, koji umeju misliti i suditi, da sami procenjuju, a ne da primaju gotova mišljenja, što su ih stvorili ljudi, kojima je u interesu da lažno stvar pretstave.” O kakvim dokumetima se ovde radi, pročitajte na sledećem primeru, pismu mitropolita srpskog Mihalila kralju Milanu, od 1. aprila 1891. godine, koje se odnosi na izvesno rešenje crkve po pitanju brakorazvodne parnice, a za koje se sumnjalo da je falsifikat: “Vaše Veličanstvo, U javnost su prodrli glasovi, koji tvrde da je sveti Sinod izdao dva različita rešenja u pitanju bračnog spora između kraljevskih supruga. Ja dakle uveravam ovim Vaše Veličanstvo da nije tako. Prvo je rešenje samo konstatovanje stanja, a drugo je rešenje, tj. rešenje koje predstavlja pravo stanje stvari. Da bi se uklonila svaka sumnja i neizvesnost, ja vas uveravam ovim da svete pravoslavne crkve i sadašnja zakonita hijerarhija smatraju pitanje bračnog spora kao svršeno i neće ga nikad više stavljati na dnevni red.” Pitanje autorstva Autor ove vrlo retke istorijske studije, koja se prvenstveno bavi brakorazvodnom parnicom između kralja Milana i kraljice Natalije, i uopšte pitanjem kraljice Natalije, nije sa sigurnošću poznat. U knjizi je potpisan slovom “J”. U katalogu NBS, pozivajući se na podatak preuzet iz Srpskog biografskog rečnika, tom 2, str. 625-628., tvrde da se radi o Milutinu Garašaninu. U naučnom radu “Jovan Mišković – zaboravljeni etnograf i geograf”, autor Lasta Đapović navodi da je ova knjižica delo generala Jovana Miškovića.  Citat: “I u svojim kasnijim radovima Mišković izvršava ono što je smatrao za svoju dužnost – da na nešto nepravilno ukaže, upozori, ili, da to pokuša ispraviti. U manjoj studiji “Poslednjih šest godina naše novije istorije” \/Beograd 1892, 1-30\/ Mišković osvetljava političku krizu u Srbiji posle srpsko-bugarskog rata, iz ugla bračnih nesuglasica kraljevskog para, posebno naglašavajući nepravedan odnos prema kraljici Nataliji, prognanoj i odvojenoj od sina. U uvodnom delu on otvoreno iznosi svoj stav: „Po mome mišljenju, nasilno odvajanje matere od njenog jedinčeta tako je monstruozna nepravda, da mi se čini da ta stvar nije uzbunila javni moral u onoj meri, u kojoj bi trebalo, i da povređeni osećaji čoveštva nisu dovoljno pritekli u pomoć toj nesrećnoj ženi.“ Takođe, u članku “Jovan Mišković – general i akademik”, autor Jovović Božidar (Vojno delo 1996, vol. 48, br. 1, str. 161-186), pominje da je ovaj rad delo generala Jovana Miškovića. Uvidom u sam sadržaj knjige možemo videti da je neodrživo Garašaninovo autorstvo, jer na strani 6 autor kaže: “Pismom svojim što ga je kraljica pisala g. Garašaninu 7. decembra 1885. god. ona je jasno dokazala…”. Na strani 9 opet: “G. Garašanin, koji je sve činio da bi kralja povratio, želeo je da zna mišljenje kraljičino…”. Zaključak je da je malo verovatno, da je Garašanin pisao o sebi u trećem licu, osim ako je baš na taj način želeo sebe da prikrije. Pretpostavljamo da je ideja o autorstvu Milutina Garašanina došla iz činjenice da je u knjizi objavljena prepiska između Garašanina i kraljice Natalije. Garašanin jeste povremeno koristio pseudonim J., ali to ne znači da je imao autorska prava na to slovo. Ostaje otvoreno pitanje ko je autor ove studije. Nama se, prema svemu gore navedenom, čini da se ipak radi o generalu Jovanu Miškoviću, potpisanom sa J. General Jovan Mišković (Negotin, 6\/18. jul 1844 — Beograd, 20. oktobar\/2. novembar 1908) jedan je od najobrazovanijih Srba svoga vremena i, besumnje, najobrazovaniji srpski oficir. U njegovoj ličnosti srećno su se spojili prostori duha i vremena da se oplode marljivošću i upornošću stvaralačke radoznalosti. Jedan je od brojnih pitomaca Artiljerijske škole koji su mačem i perom stvarali i oplemenjivali srpsku državu. Odan prvenstveno vojničkom pozivu, svoju znatnu duhovnu i stvaralačku energiju postavio je u temelje velikog otadžbinskog hrama nauke i kulture. Istraživao je nacionalnu istoriju i geografiju, bavio se biljarstvom i ljekarstvom, bilježio narodne pjesme, poslovice, zagonetke i običaje. Bio je sposoban i hrabar vojnik, umješan reformator, nadaren stvaralac i organizator srpske vojske. Nadasve, krasile su ga uzvišene etičke obdarenosti, kojima je više oplemenjivao druge, nego što je ukrašavao sebe. Ostavio je vrijednu arhivsku građu i djelo koje čeka svoje istraživače. Dvije su se vrijednosti osobito isticale u njegovu biću: ljubav prema domovini i prema vojsci. Njima je poklonio sve svoje duhovne i materijalne tekovine, a uzvraćeno mu je zaboravom. (Vojno delo 1996, vol. 48, br. 1, str. 161-186, Jovović Božidar).<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6397,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7,143],"tags":[752,937,687,938,939,941,940,852],"class_list":["post-6392","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","category-o-starim-knjigama","tag-dinastija-obrenovica","tag-general-jovan-miskovic","tag-kralj-milan-obrenovic","tag-milutin-garasanin","tag-natalija-obrenovic","tag-proterivanje-kraljice-natalije","tag-razvod-kralja-milana-i-kraljice-natalije","tag-tajne-dvora-obrenovica"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6392","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6392"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6392\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6412,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6392\/revisions\/6412"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6397"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6392"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6392"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6392"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}