{"id":6429,"date":"2024-06-25T22:00:27","date_gmt":"2024-06-25T20:00:27","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=6429"},"modified":"2024-06-25T22:03:43","modified_gmt":"2024-06-25T20:03:43","slug":"opis-turskog-kupatila-u-knjizi-iz-1882","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/opis-turskog-kupatila-u-knjizi-iz-1882\/2024\/","title":{"rendered":"Opis turskog kupatila u knjizi iz 1882."},"content":{"rendered":"\n

Godine 1882. u Beogradu je objavljen prevod \u010detvorotomnog dela Eduarda Rajha “Eduarda Rajha Sistem higijene”<\/a>. Tre\u0107i deo ovog dela nosi naslov “Dijetalna higijena”. U poglavlju “nega ko\u017ee”, jedan deo posve\u0107en je turskim kupatilima. Evo \u0161ta o njima pi\u0161e autor:<\/p>\n\n\n\n

“Ja smatram Turke za prakti\u010dne ljude; jer oni se najpre brinu za \u010distu ko\u017eu i za posvednevno razla\u0111enje tela u vodi. Oni su prakti\u010dniji od sebi\u010dnih, obrazovanih Evropljana, kod kojih je novac prva i poslednja stvar, i kojima su artije milije no zdravlje i sre\u0107a, Obrazovan Evropljanin zida najpre banku i mehanu, a Tur\u010din najpre mo\u0161eu i amam. Da je Tur\u010din prakti\u010dan dokaza\u0107emo sa nekoliko re\u010di o njegovim kupatilima. Naravno da, ima i poro\u010dnih Turaka, koji provode u kupatilu blud sa decom, ali broj ovih bestidnika i zane\u0161enjaka jedva da je ve\u0107i no broj njihovih kolega u Evroli, i zloupotreba svuda grani\u010di na upotrebu. Ali, izuzev ove slu\u010dajeve, tursko kupatilo je prekrasno srestvo, i njegova ta\u010dna, upotreba. slu\u017ei na \u010dast Turcima. Pa jesu li ti amami \u0161to god osobito.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Eduarda Rajha Sistem higijene III: Dijetalna higijena – preveo Dr. Jovan D. Dani\u0107 (1882)<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Openhajm ovako ka\u017ee: Najizvrsniji i najva\u017eniji od sviju spoljnih lekova isto\u010dnjaka, to je njegovo kupatilo (hamam). Neprekidno trljanje, rastezanje, skupljanje, okretanje i pritiskivanje udova, i zglavaka, veoma blagodetno uplivi\u0161e na telo, i spretnost amamd\u017eija, tako je velika da oni mogu u jednom trenutku u neku ruku da is\u010da\u0161e ud i da ga opet nameste. Protiv hroni\u010dnih ospi, protiv reumatizma i kostobolje ovi su amami od neiskazane vrednosti. Javna kupatila su vrlo krasna, u lepom stilu sagra\u0111ena kupatila, pokrivena sa kubetima i ima ih vi\u0161e u svakoj varo\u0161i. U njima imade nekoliko raznih, udobnih soba, koje su patosane sa velikim plo\u010dama od mramora. Pri ulasku dolazi se u jedno veliko predsoblje u koje upada svetlost odozgo; u sredini je jedan veliki basen sa jednim vodoskokom; sa strane su na\u010dinjene vrlo visoke i \u0161iroke klupe, na kojima su name\u0161teni du\u0161eci i jastuci. Tuna se \u010dovek svu\u010de, opa\u0161e jedan svilen \u010dar\u0161av oko tela, a na noge obuje drvene papu\u010de (nanule), pre no \u0161to u\u0111e u sobu, gde \u0107e da se kupa.<\/p>\n\n\n\n

Prva je soba umereno topla i priugotovljava \u010doveka za unutra\u0161nju sobu, kojoj je vru\u0107ina od 30 stepen Rom. Ova je soba ispup\u010dena i dobija svetlost odozgo. U sred ove sobe ima jedan veliki \u010detvorougalni banak od mramora, nekoliko palaca visok, na njemu se prostre onaj \u0161to se kupa i jedan od momaka trlja mu po dugo sve delove tela. Posle ove operacije odmara se \u010dovek u jednoj \u0107o\u0161ki, koja je u istoj sobi ili odmah do nje; mramorni patos ove sobe ugrejan je i u njoj se kupa. Iz zidova juri kroz cevi vru\u0107a voda u velike mramorne valove; tu \u010dovek sedne na ugrejan pod od mramora i celo telo protrlja se i opere sa nekom krpom od konjske i kamiline dlake, nama\u017ee sa miri\u0161ljavim sapunom i dobro ispere sa vru\u0107om vodom; za tim se izbri\u0161e, umota glava i telo u tople marame pa se onda vra\u0107a u veliko spoljne predsoblje, u kome pole\u017ei pola \u010dasa na krevetu, popije jednu \u0161olju kafe ili \u010da\u0161u \u0161erbeta i popu\u0161i jedan \u010dibuk. Tek posle toga obu\u010de se i ide ku\u0107i. Cena je ovog kupatila sa svim neznatna, tako da se i najsiroma\u0161niji Turci \u010desto kupaju. Svuda su odvojena mu\u0161ka kupatila od \u017eenskih. Evropska sujeta mora se pokloniti i priznati da je Tursko kupatilo ne\u0161to u stvari, i \u0161ta vi\u0161e da je izvanredno i da zaslu\u017euje da bude primer za ugled.<\/p>\n\n\n\n

Evropljanin prou\u010davao je kupatila isto\u010dnjaka i Rimljana pa je sastavio neku sredinu izme\u0111u isto\u010dnih i rimskih kupatila. Danas se zovu ta kupatila rimsko-irska. Imu\u0107nija klasa ljudi u stanju je da ih koristi, a sirotinja mo\u017ee samo slobodno da gleda ova kupatila i prljav\u0161tinu na svojoj ko\u017ei, koja joj ne da da napreduje u zdravlju i moralu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Godine 1882. u Beogradu je objavljen prevod četvorotomnog dela Eduarda Rajha “Eduarda Rajha Sistem higijene”. Treći deo ovog dela nosi naslov “Dijetalna higijena”. U poglavlju “nega kože”, jedan deo posvećen je turskim kupatilima. Evo šta o njima piše autor: “Ja smatram Turke za praktične ljude; jer oni se najpre brinu za čistu kožu i za posvednevno razlađenje tela u vodi. Oni su praktičniji od sebičnih, obrazovanih Evropljana, kod kojih je novac prva i poslednja stvar, i kojima su artije milije no zdravlje i sreća, Obrazovan Evropljanin zida najpre banku i mehanu, a Turčin najpre mošeu i amam. Da je Turčin praktičan dokazaćemo sa nekoliko reči o njegovim kupatilima. Naravno da, ima i poročnih Turaka, koji provode u kupatilu blud sa decom, ali broj ovih bestidnika i zanešenjaka jedva da je veći no broj njihovih kolega u Evroli, i zloupotreba svuda graniči na upotrebu. Ali, izuzev ove slučajeve, tursko kupatilo je prekrasno srestvo, i njegova tačna, upotreba. služi na čast Turcima. Pa jesu li ti amami što god osobito. Openhajm ovako kaže: Najizvrsniji i najvažniji od sviju spoljnih lekova istočnjaka, to je njegovo kupatilo (hamam). Neprekidno trljanje, rastezanje, skupljanje, okretanje i pritiskivanje udova, i zglavaka, veoma blagodetno upliviše na telo, i spretnost amamdžija, tako je velika da oni mogu u jednom trenutku u neku ruku da isčaše ud i da ga opet nameste. Protiv hroničnih ospi, protiv reumatizma i kostobolje ovi su amami od neiskazane vrednosti. Javna kupatila su vrlo krasna, u lepom stilu sagrađena kupatila, pokrivena sa kubetima i ima ih više u svakoj varoši. U njima imade nekoliko raznih, udobnih soba, koje su patosane sa velikim pločama od mramora. Pri ulasku dolazi se u jedno veliko predsoblje u koje upada svetlost odozgo; u sredini je jedan veliki basen sa jednim vodoskokom; sa strane su načinjene vrlo visoke i široke klupe, na kojima su namešteni dušeci i jastuci. Tuna se čovek svuče, opaše jedan svilen čaršav oko tela, a na noge obuje drvene papuče (nanule), pre no što uđe u sobu, gde će da se kupa. Prva je soba umereno topla i priugotovljava čoveka za unutrašnju sobu, kojoj je vrućina od 30 stepen Rom. Ova je soba ispupčena i dobija svetlost odozgo. U sred ove sobe ima jedan veliki četvorougalni banak od mramora, nekoliko palaca visok, na njemu se prostre onaj što se kupa i jedan od momaka trlja mu po dugo sve delove tela. Posle ove operacije odmara se čovek u jednoj ćoški, koja je u istoj sobi ili odmah do nje; mramorni patos ove sobe ugrejan je i u njoj se kupa. Iz zidova juri kroz cevi vruća voda u velike mramorne valove; tu čovek sedne na ugrejan pod od mramora i celo telo protrlja se i opere sa nekom krpom od konjske i kamiline dlake, namaže sa mirišljavim sapunom i dobro ispere sa vrućom vodom; za tim se izbriše, umota glava i telo u tople marame pa se onda vraća u veliko spoljne predsoblje, u kome poleži pola časa na krevetu, popije jednu šolju kafe ili čašu šerbeta i popuši jedan čibuk. Tek posle toga obuče se i ide kući. Cena je ovog kupatila sa svim neznatna, tako da se i najsiromašniji Turci često kupaju. Svuda su odvojena muška kupatila od ženskih. Evropska sujeta mora se pokloniti i priznati da je Tursko kupatilo nešto u stvari, i šta više da je izvanredno i da zaslužuje da bude primer za ugled. Evropljanin proučavao je kupatila istočnjaka i Rimljana pa je sastavio neku sredinu između istočnih i rimskih kupatila. Danas se zovu ta kupatila rimsko-irska. Imućnija klasa ljudi u stanju je da ih koristi, a sirotinja može samo slobodno da gleda ova kupatila i prljavštinu na svojoj koži, koja joj ne da da napreduje u zdravlju i moralu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6432,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[947,946,945,943,944],"class_list":["post-6429","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-dijetalna-higijena","tag-eduard-rajh","tag-higijena","tag-turska","tag-tursko-kupatilo"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6429","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6429"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6429\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6438,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6429\/revisions\/6438"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6432"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6429"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6429"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6429"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}