{"id":6551,"date":"2024-10-29T23:42:35","date_gmt":"2024-10-29T22:42:35","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=6551"},"modified":"2024-10-29T23:48:00","modified_gmt":"2024-10-29T22:48:00","slug":"marko-ristic-prvi-susreti-sa-bretonom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/marko-ristic-prvi-susreti-sa-bretonom\/2024\/","title":{"rendered":"Marko Risti\u0107: Prvi susreti sa Bretonom"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Marko Risti\u0107 (Vikipedija)<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\ufeff\ufeff\u201eAli kad sam se prvi put na\u0161ao s njim, bilo je to u decembru 1926, iako je od onog prvog njegovog pisma punog odu\u0161evljenja bilo pro\u0161lo tek dve godine, Breton kao da je ve\u0107 bio izgubio mnogo od svojih iluzija, od vere u ono \u0161to \u010deka nadrealizam. Javio sam mu se kad sam do\u0161ao u Pariz, i on mi je zakazao sastanak jednim \u201epneumatikom\u201c. Bio sam kod njega 23. decembra uve\u010de, na\u0161ao sam ga samog u tom njegovom \u010dudnom ateljeu, pri vrhu jedne visoke ku\u0107erine na Montmartreu, na uglu ulice Fonataine i Place Blanche, tu gde se bio uselio \u010detiri i\ufeffli pet godina ranije, i gde \u0107e provesti \u010ditav svoj \u017eivot, u toj nemogu\u0107noj karauli koja \u0107e tokom decenija postati sve bogatiji, sve basnoslovniji muzej \u010dudesa. Usred tih Picassovih, Chiricovih, Max Ernstovih slika, tih okeanijskih maski i feti\u0161a, tih neobi\u010dnih predmeta koji kao da su direktno, odjednom materijalizovani, iz guste dubine sna izronili, sedeo sam pred jednim \u010dovekom \u010dija je te\u0161ka, izvanredna glava odavala neku predodre\u0111enost za dominaciju nad ljudima oko sebe, ali \u010dije je sve\u010dano, autoritativno \u010delo bilo osen\u010deno bri\u017enim preokupacijama koje su mi samo delimi\u010dno mogle biti doku\u010dive.\ufeff<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Le surr\u00e9alisme au service de la R\u00e9volution – Andr\u00e9 Breton, directeur, Paris 1930<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Bio sam ve\u0107 pro\u010ditao njegov napis Legitime defense \u2013 jedan, na kraju krajeva, u retrospektivnom bilansu, od ono malo tekstova koji su nesumnjivo odigrali presudnu ulogu i ostavili neizbrisivog traga u mojoj determinaciji \u2013 i tako sam znao na kakve je sve te\u0161ko\u0107e nai\u0161ao, morao nai\u0107i Breton pri ostvarivanju svoje \u010dvrste, svoje do kraja smi\u0161ljene odluke da nadrealizam uklju\u010di u marksizam (ili marksizam u nadrealizam), konkretno: da postane \u010dlan komunisti\u010dke partije ne odri\u010du\u0107i se prava da, na planu koji nije politi\u010dki, nastavi eksploraciju i eksperimentaciju koje su dotle bile specifi\u010dna oblast nadrealizma i koje su ga, uostalom, do te odluke i dovele, kad je iz njih izvukao dijalekti\u010dke zaklju\u010dke koji su se nametali posle jednog logi\u010dnog i \u010dasnog ispitivanja njihovih stvarnih uslova i posledica. Ali nisam mogao znati da je tada kroz njegov \u017eivot, ba\u0161 te jeseni, bila pro\u0161la Na\u0111a, sa kojom ga je susret obele\u017eio, \u017eigosao, na sasvim drugi na\u010din, jo\u0161 sudbonosnije nego, u njegovoj ranoj mladosti, susret sa Valeryem, sa Apollinaireom, i, iznad svega, sa Vacheom. Mo\u017eda je, u tom trenutku, ve\u0107 po\u010dinjao da pi\u0161e svoju knjigu o Na\u0111i, za koju svakako nisam subjektivno pristrasan kada mislim da je, kona\u010dno, ostala najlep\u0161a od svih Bretonovih knjiga. Se\u0107am se, nejasno, da mi je govorio kako se sprema da pi\u0161e jednu knjigu za koju jo\u0161 nije na\u0161ao ton. Bila je to, verovatno, Na\u0111a, koja se pojavila 1928\u2026.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
La Cl\u00e9 des champs – Andr\u00e9 Breton, Paris 1953<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U prvim mesecima 1927, vi\u0111ao sam Bretona u Nadrealisti\u010dkoj galeriji u ulici Jacques Callot i u kafani \u201eCyrano\u201c, na place Blanche, gde su se svakodnevno sastajali nadrealisti, ali su ti susreti, bez mogu\u0107nosti nekog du\u017eeg, usredsre\u0111enijeg razgovora, za mene tako mladog, \u0161to zna\u010di tako gladnog sudbonosnih \u017eivotnih odgovora i (jo\u0161 vi\u0161e mo\u017eda) pitanja, uglavnom uvek bili razo\u010daravaju\u0107i, kao uostalom u \u010ditavom tom vi\u0161emese\u010dnom boravku u Parizu, i moj kontakt, moj odnos sa nadrealistima uop\u0161te, i to razo\u010daranje \u0161irilo se i produ\u017eavalo, gore i dole u meni\u2026<\/p>\n\n\n\n

Se\u0107am se jednog svetlog junskog popodneva, godine 1931, kad nas je, nekolicinu, iz kavane Cyrano, prekoputa njegovog stana, trebalo je samo pre\u0107i pace Blanche, Breton odveo u svoj golubinjak, da svakom od nas da ve\u0107 spremne primerke svoje, tada anonimne, L\u2019Union libre. Posle tog mog kratkog boravka u Parizu, a osobito u godini 1932, nastaje razdoblje na\u0161eg sve u\u010destanijeg dopisivanja\u2026\u201c<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n
\n

Marko Risti\u0107 bio je jedan od vode\u0107ih protagonista srpske nadrealisti\u010dke scene. Jo\u0161 1926. i 1927. godine, za vreme boravka u Parizu imao je priliku upoznati Andr\u00e9a Bretona i nadrealisti\u010dki krug pariskih umetnika. Poseta Bretonovom stanu, prepunom nadrealisti\u010dkih dela, inspirisala je nastanak njegovog Nadrealisti\u010dkog zida, gde su se, osim Sove Maxa Ernsta koji je \u010dinio okosnicu zida, s vremenom pojavila i dela Yvesa Tanquya, Andrea Massona, te afri\u010dke maske i feti\u0161i. Zid je zavr\u0161io tek 60-ih godina XX veka. <\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

\n\n\n\n
\n

\ufeff \ufeff\ufeff\ufeff\ufeffAndre Breton\ufeff\ufeff (Andr\u00e9 Breton, 1896-1966) bio je francuski pesnik i kriti\u010dar. Glavni je teoreti\u010dar nadrealizma, koji je istrajao na prvobitnoj liniji, raskrstiv\u0161i s ve\u0107inom svojih nekada\u0161njih prijatelja. Prvu zbirku pesama Brdo smernosti objavio je 1919. godine, a iste je osnovao s Lujom Aragonomo i Filipom Supom reviju \u201eLiteratur\u201c fr. Litterature, u kojoj je 1921. \u0161tampan njegov poznati nadrealisti\u010dki tekst Magnetna polja (Champs magn\u00e9tiques), pisan zajedno sa Supom. Godine 1924. objavio je prvi nadrealisti\u010dki manifest. Ogra\u0111uje se 1936. godine od marksisti\u010dke struje u pokretu, a 1941. godine sklanja se u Ameriku, nakon \u0161to je Petainova cenzura zabranila njegovu Antologiju crnog humora. U Pariz se vra\u0107a 1946. godine, a slede\u0107e organizuje me\u0111unarodnu izlo\u017ebu nadrealizma.\ufeff\ufeff<\/p>\n<\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Ali kad sam se prvi put našao s njim, bilo je to u decembru 1926, iako je od onog prvog njegovog pisma punog oduševljenja bilo prošlo tek dve godine, Breton kao da je već bio izgubio mnogo od svojih iluzija, od vere u ono što čeka nadrealizam. Javio sam mu se kad sam došao u Pariz, i on mi je zakazao sastanak jednim „pneumatikom“. Bio sam kod njega 23. decembra uveče, našao sam ga samog u tom njegovom čudnom ateljeu, pri vrhu jedne visoke kućerine na Montmartreu, na uglu ulice Fonataine i Place Blanche, tu gde se bio uselio četiri ili pet godina ranije, i gde će provesti čitav svoj život, u toj nemogućnoj karauli koja će tokom decenija postati sve bogatiji, sve basnoslovniji muzej čudesa. Usred tih Picassovih, Chiricovih, Max Ernstovih slika, tih okeanijskih maski i fetiša, tih neobičnih predmeta koji kao da su direktno, odjednom materijalizovani, iz guste dubine sna izronili, sedeo sam pred jednim čovekom čija je teška, izvanredna glava odavala neku predodređenost za dominaciju nad ljudima oko sebe, ali čije je svečano, autoritativno čelo bilo osenčeno brižnim preokupacijama koje su mi samo delimično mogle biti dokučive. Bio sam već pročitao njegov napis Legitime defense – jedan, na kraju krajeva, u retrospektivnom bilansu, od ono malo tekstova koji su nesumnjivo odigrali presudnu ulogu i ostavili neizbrisivog traga u mojoj determinaciji – i tako sam znao na kakve je sve teškoće naišao, morao naići Breton pri ostvarivanju svoje čvrste, svoje do kraja smišljene odluke da nadrealizam uključi u marksizam (ili marksizam u nadrealizam), konkretno: da postane član komunističke partije ne odričući se prava da, na planu koji nije politički, nastavi eksploraciju i eksperimentaciju koje su dotle bile specifična oblast nadrealizma i koje su ga, uostalom, do te odluke i dovele, kad je iz njih izvukao dijalektičke zaključke koji su se nametali posle jednog logičnog i časnog ispitivanja njihovih stvarnih uslova i posledica. Ali nisam mogao znati da je tada kroz njegov život, baš te jeseni, bila prošla Nađa, sa kojom ga je susret obeležio, žigosao, na sasvim drugi način, još sudbonosnije nego, u njegovoj ranoj mladosti, susret sa Valeryem, sa Apollinaireom, i, iznad svega, sa Vacheom. Možda je, u tom trenutku, već počinjao da piše svoju knjigu o Nađi, za koju svakako nisam subjektivno pristrasan kada mislim da je, konačno, ostala najlepša od svih Bretonovih knjiga. Sećam se, nejasno, da mi je govorio kako se sprema da piše jednu knjigu za koju još nije našao ton. Bila je to, verovatno, Nađa, koja se pojavila 1928…. U prvim mesecima 1927, viđao sam Bretona u Nadrealističkoj galeriji u ulici Jacques Callot i u kafani „Cyrano“, na place Blanche, gde su se svakodnevno sastajali nadrealisti, ali su ti susreti, bez mogućnosti nekog dužeg, usredsređenijeg razgovora, za mene tako mladog, što znači tako gladnog sudbonosnih životnih odgovora i (još više možda) pitanja, uglavnom uvek bili razočaravajući, kao uostalom u čitavom tom višemesečnom boravku u Parizu, i moj kontakt, moj odnos sa nadrealistima uopšte, i to razočaranje širilo se i produžavalo, gore i dole u meni… Sećam se jednog svetlog junskog popodneva, godine 1931, kad nas je, nekolicinu, iz kavane Cyrano, prekoputa njegovog stana, trebalo je samo preći pace Blanche, Breton odveo u svoj golubinjak, da svakom od nas da već spremne primerke svoje, tada anonimne, L’Union libre. Posle tog mog kratkog boravka u Parizu, a osobito u godini 1932, nastaje razdoblje našeg sve učestanijeg dopisivanja…“ Marko Ristić bio je jedan od vodećih protagonista srpske nadrealističke scene. Još 1926. i 1927. godine, za vreme boravka u Parizu imao je priliku upoznati Andréa Bretona i nadrealistički krug pariskih umetnika. Poseta Bretonovom stanu, prepunom nadrealističkih dela, inspirisala je nastanak njegovog Nadrealističkog zida, gde su se, osim Sove Maxa Ernsta koji je činio okosnicu zida, s vremenom pojavila i dela Yvesa Tanquya, Andrea Massona, te afričke maske i fetiši. Zid je završio tek 60-ih godina XX veka.  Andre Breton (André Breton, 1896-1966) bio je francuski pesnik i kritičar. Glavni je teoretičar nadrealizma, koji je istrajao na prvobitnoj liniji, raskrstivši s većinom svojih nekadašnjih prijatelja. Prvu zbirku pesama Brdo smernosti objavio je 1919. godine, a iste je osnovao s Lujom Aragonomo i Filipom Supom reviju „Literatur“ fr. Litterature, u kojoj je 1921. štampan njegov poznati nadrealistički tekst Magnetna polja (Champs magnétiques), pisan zajedno sa Supom. Godine 1924. objavio je prvi nadrealistički manifest. Ograđuje se 1936. godine od marksističke struje u pokretu, a 1941. godine sklanja se u Ameriku, nakon što je Petainova cenzura zabranila njegovu Antologiju crnog humora. U Pariz se vraća 1946. godine, a sledeće organizuje međunarodnu izložbu nadrealizma.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6564,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[126,83,127,50,130],"class_list":["post-6551","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","tag-andre-breton","tag-avangarda","tag-marko-ristic","tag-modernizam","tag-nadrealizam"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6551","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6551"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6551\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6571,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6551\/revisions\/6571"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6564"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6551"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6551"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6551"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}