{"id":6572,"date":"2025-01-02T20:57:24","date_gmt":"2025-01-02T19:57:24","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=6572"},"modified":"2025-01-02T20:57:25","modified_gmt":"2025-01-02T19:57:25","slug":"banatske-pesme-xix-veka-pavla-teleckog","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/banatske-pesme-xix-veka-pavla-teleckog\/2025\/","title":{"rendered":"Banatske pesme XIX veka Pavla Tele\u010dkog"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tanu\u0161na zbir\u010dica \u201cBanatske pesme\u201d P. T. \u0161tampana (pe\u010datana) u Novome Sadu u Episkopskoj \u0161tampariji Ignjata Fuksa 1863. godine izuzetno je retka i gotovo nepoznata. Sa\u010duvana je samo u dva primerka, jednom u Novom Sadu, u Matici srpskoj, drugom u Kijevu u li\u010dnoj biblioteci Ivana Franka. Nije je bilo ni u predratnoj (spaljenoj u bombardovanju 1941) biblioteci u Beogradu, barem koliko znamo, a nije zabele\u017eena ni u srpskoj bibliografiji Stojana Novakovi\u0107a (Srpska bibliografija za noviju knji\u017eevnost 1741-1867. Beograd 1869). Ko zna \u0161ta je prouzrokovalo tako ukletu sudbinu, a zaslu\u017eila je svakako bolju i lep\u0161u. Pavle popovi\u0107 pominje je u svom \u201cPregledu srpske knji\u017eevnosti\u201d samo u Bibliografiji, ali ina\u010de o njoj ne govori. Drugi istori\u010dari knji\u017eevnosti ni toliko. Ni njen sakuplja\u010d P.T nije u na\u0161oj knji\u017eevnosti poznat, mo\u017eda i zbog retkosti knjige.<\/p>\n\n\n\n

Pre \u0161esnaest godina Ljubi\u0161a Ve\u010danski se pobrinuo da ta ina\u010de dobra zbirka\u00a0 narodnih i narodskih pesama, uglavnom be\u0107araca, bude prire\u0111ena za \u0161tampu; a da njen prire\u0111iva\u010d (sakupitelj) Pavle Tele\u010dki bude kona\u010dno identifikovan i vra\u0107en u na\u0161u knji\u017eevnost, i da je to u\u010dinjeno na najbolji na\u010din, \u010dime je u\u010dinjena na\u0161oj knji\u017eevnosti i njenoj istoriji izvanredna usluga. Akademik Miroslav Panti\u0107.<\/p>\n\n\n\n

(P)avle (T)ele\u010dki<\/h5>\n\n\n\n

Zbirka pesama za koju pretpostavljamo da ju je sastavio Pavle Tele\u010dki, \u0161tampana je prvi put u Novom Sadu 1863. godine Vukovim pravopisom. Umesto punog imena i prezimena autora stoje inicijali P. T. Drugo izdanje objavljeno je 1866. godine (Ignjat Fuks), tako\u0111e u Novom Sadu. U pitanju su uglavnom rojtanske, iro\u0161ke i ljubavne pesme.<\/p>\n\n\n\n

Pavle Tele\u010dki rodio se 5. (18.) maja 1844. godine u Srpskoj Neuzini. Otac Sava mu je bio sve\u0161tenik u istom mestu, a prethodno je bio srpski u\u010ditelj u Orlovatu. Majka mu se zvala Natalija. Obrazovanje je stekao u rodnom mestu, zatim u Ke\u010dkemetu, dok je Bogosloviju zavr\u0161io u Vr\u0161cu. U \u010din sve\u0161tenika rukopolo\u017een je  18. juna 1867. godine. Umro je kao arhimandrit manastira Beo\u010dina 1. (13.) februara 1900. godine.<\/p>\n\n\n\n

\u017delja Pavla Tele\u010dkog bila je da odvoji pesme iz Banata od ba\u010dkih i sremskih, i da sa\u010duva i zapi\u0161e  da se ne zaboravi \u0161ta se pevalo u Banatu. Ljubi\u0161a Ve\u010danski Iz uvoda knjige \u201cBanatske pesme\u201c<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tanušna zbirčica “Banatske pesme” P. T. štampana (pečatana) u Novome Sadu u Episkopskoj štampariji Ignjata Fuksa 1863. godine izuzetno je retka i gotovo nepoznata. Sačuvana je samo u dva primerka, jednom u Novom Sadu, u Matici srpskoj, drugom u Kijevu u ličnoj biblioteci Ivana Franka. Nije je bilo ni u predratnoj (spaljenoj u bombardovanju 1941) biblioteci u Beogradu, barem koliko znamo, a nije zabeležena ni u srpskoj bibliografiji Stojana Novakovića (Srpska bibliografija za noviju književnost 1741-1867. Beograd 1869). Ko zna šta je prouzrokovalo tako ukletu sudbinu, a zaslužila je svakako bolju i lepšu. Pavle popović pominje je u svom “Pregledu srpske književnosti” samo u Bibliografiji, ali inače o njoj ne govori. Drugi istoričari književnosti ni toliko. Ni njen sakupljač P.T nije u našoj književnosti poznat, možda i zbog retkosti knjige. Pre šesnaest godina Ljubiša Večanski se pobrinuo da ta inače dobra zbirka  narodnih i narodskih pesama, uglavnom bećaraca, bude priređena za štampu; a da njen priređivač (sakupitelj) Pavle Telečki bude konačno identifikovan i vraćen u našu književnost, i da je to učinjeno na najbolji način, čime je učinjena našoj književnosti i njenoj istoriji izvanredna usluga. Akademik Miroslav Pantić. (P)avle (T)elečki Zbirka pesama za koju pretpostavljamo da ju je sastavio Pavle Telečki, štampana je prvi put u Novom Sadu 1863. godine Vukovim pravopisom. Umesto punog imena i prezimena autora stoje inicijali P. T. Drugo izdanje objavljeno je 1866. godine (Ignjat Fuks), takođe u Novom Sadu. U pitanju su uglavnom rojtanske, iroške i ljubavne pesme. Pavle Telečki rodio se 5. (18.) maja 1844. godine u Srpskoj Neuzini. Otac Sava mu je bio sveštenik u istom mestu, a prethodno je bio srpski učitelj u Orlovatu. Majka mu se zvala Natalija. Obrazovanje je stekao u rodnom mestu, zatim u Kečkemetu, dok je Bogosloviju završio u Vršcu. U čin sveštenika rukopoložen je  18. juna 1867. godine. Umro je kao arhimandrit manastira Beočina 1. (13.) februara 1900. godine. Želja Pavla Telečkog bila je da odvoji pesme iz Banata od bačkih i sremskih, i da sačuva i zapiše  da se ne zaboravi šta se pevalo u Banatu. Ljubiša Večanski Iz uvoda knjige “Banatske pesme“<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6635,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[],"class_list":["post-6572","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6572","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6572"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6572\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6637,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6572\/revisions\/6637"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6635"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6572"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6572"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6572"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}