Ako ste ikada bili na dvoboj izazvani, ili niste, pravila dvoboja treba znati. Naravno, ovo je \u0161ala, u dana\u0161nje vreme vite\u0161ki dvoboj ne postoji, kao \u0161to je i vite\u0161ko pona\u0161anje sve re\u0111e. Popularniji je sukob bez pravila, deset na jednog ili dvadeset na jednog, gde se oru\u017eja ne biraju, a cilj je \u0161to br\u017ea i \u0161to ve\u0107a fizi\u010dka povreda protivnika. U 19. veku gra\u0111anske parnice su zamenile nekada\u0161nje dvoboje. Pravila i protokoli su zaboravljeni, pa evo prilike da se posetimo kako je to nekada izgledalo.<\/p>\n\n\n\n
Dvoboj je dogovorom ure\u0111ena borba dve naoru\u017eane osobe uz prisustvo obostranih svedoka a usled uvredom osnovanog izazivanja. Cilj je dvoboja da se za pretrpljenu uvredu pribavi zadovoljenje putem oru\u017eja. Ako borbi nije prethodio dogovor ili ako je izvr\u0161ena bez svedoka, onda to nije dvoboj i zakonski ne mo\u017ee biti prihva\u0107en. <\/p>\n\n\n\n
Uvrede su se nekada delile na tri vrste:<\/p>\n\n\n\n
I uvre\u0111eni i uvredioc moraju sebe li\u010dno zastupati, dok zastupnike mogu imati u slede\u0107im slu\u010dajevima: Sin mo\u017ee zastupati oca ako je ovaj slab bio da na uvredu odgovori, ako je uvredioc dosta mla\u0111a osoba i ako je otac stariji od 60 godina. Ne\u0107ak mo\u017ee ujaka zastupati ako ovaj odraslog sina nema. Punoletni brat mo\u017ee uvre\u0111enog brata zastupati ako ovaj ima manje od 21. godine i ako je uvredioc punoletan. Ovi izuzeci va\u017ee samo ako su u pitanju uvre\u0111eni, dok uvredioc nema pravo zastupnika.<\/p>\n\n\n\n
Za jednu istu uvredu mo\u017ee se samo jedanput zadovoljenje tra\u017eiti. Za uvredu cele familije zadovoljenje mo\u017ee tra\u017eiti samo jedan njen \u010dlan. Ako vi\u0161e \u010dlanova zadovoljenje tra\u017ei, pravo ima onaj koji je zadovoljenje prvi tra\u017eio. Kada jedna osoba vi\u0161e lica uvredi, kocka odre\u0111uje koji \u0107e zadovoljenje dobiti. Bude li ko bez dovoljno razloga na dvoboj pozvan, on se smatra napadnutim, tj. uvre\u0111enim. <\/p>\n\n\n\n
Uvre\u0111eni po vrsti uvrede ima slede\u0107a prava:<\/p>\n\n\n\n
Svaki koji uvredi ima sa gledi\u0161ta vite\u0111kog du\u017enost da uvre\u0111enom zadovoljenje da. Du\u017ean je da uvre\u0111enom po vrsti uvrede prizna pripadaju\u0107a prava. Zadovoljenje za uvredu udarom mo\u017ee se samo oru\u017ejem dati, dok se za psovku mo\u017ee dati ili oru\u017ejem ili izvinjenjem. Izvinjenje mora biti dato pred svedocima. Ako je uvreda u\u010dinjena pismeno, i izvinjenje mora biti u\u010dinjeno pisanim putem. Ako uvre\u0111eni ne prima izvinjenje gubi svoja prava i zatim se za izbor oru\u017eja baca kocka.<\/p>\n\n\n\n
U dvoboju se koriste tri vrste oru\u017eja: Sablja, \u0161pada (kratki ma\u010d, no\u017e) ili pi\u0161tolj. Sablje moraju biti potpuno jednake, no\u017eevi isto nao\u0161treni, za\u0161iljeni i ne mogu biti zubasti. Pi\u0161tolji moraju biti iste du\u017eine, mogu se do 3cm razlikovati. Tako\u0111e mu\u0161ice i ni\u0161ani moraju biti pri\u010dvr\u0161\u0107eni i nepokretni, a najbolje je ako se sa pi\u0161tolja mogu ukloniti.<\/p>\n\n\n\n
Pozivanje se mo\u017ee izvr\u0161iti ili odmah nakon uvrede ili kasnije. Ako se poziva odmah, obe strane uz prisustvo svedoka razmenjuju ime i adrese. Kasnije pozivanje mo\u017ee se izvr\u0161iti usmeno ili pismeno ali uvek uz prisustvo svedoka. Svedoci pri pozivanju ne smeju biti naoru\u017eani i ne smeju u prepirku sa pozvanim ulaziti. Pozvani svedoke mora u\u010dtivo da primi, mora poziv strpljivo saslu\u0161ati i odluku im mora odmah saop\u0161titi. Ako se pozvani u svojoj ku\u0107i krije ili nije prisutan, svedoci ostavljaju svoje vizit karte i navode vreme njihovog ponovnog dolaska.<\/p>\n\n\n\n
Poziv se mo\u017ee odbiti ako dolazi od osobe za koju je o\u0161te poznato da se o uslove i pravila dvoboja ogre\u0161ila. Ako dolazi od osobe koja je kao svedok bila sau\u010desnik u kr\u0161enju pravila dvoboja. Kao i ako dolazi od osobe za koju je poznato da je \u010dinila dela koja se protive \u010dasti.<\/p>\n\n\n\n
Postoje dva na\u010dina dvoboja sabljom: dvoboj sabljom bez uboda i dvoboj sabljom sa ubodom. Prvi, dvoboj sabljom bez uboda , u kome se sme samo se\u0107i, bezopasniji je i \u010de\u0161\u0107e se upotrebljava. Svedoci biraju mesto dvoboja i odre\u0111uju rastojanje. Zatim se \u010ditaju uslovi borbe i tra\u017ei obostrani pristanak na iste. Svedoci pregledaju sablje i daju mi\u0161ljenje o njihovom kvalitetu. Upotreba rukavica stvar je obostranog sporazuma. Svedoci moraju borbu u ti\u0161ini i bez pokreta posmatrati i ukoliko uvide nepravilnost, borbu moraju zaustaviti. Vrhom sablje slu\u017eiti se najstro\u017eije je zabranjeno. Sablju slobodnom rukom nije dozvoljeno zadr\u017eati. Za ukor i protiv pravila je razoru\u017eanog protivnika sabljom se\u0107i, ili ga za telo, ruku ili sablju hvatati. Kada borac izjavi da je ranjen, borba se prekida, ako je unapred dogovoreno da se dvoboj sa prvom ranom zavr\u0161ava. Sposobnost za dalju borbu ocenjuju svedoci. <\/p>\n\n\n\n
Dvoboj sabljom sa ubodom. Pri ovom dvoboju udar i ubod vrhom sablje je dozvoljen. Pravila su ista kao kod borbe sabljom bez uboda uz jednu razliku. Posle rane sa ubodom borba se mo\u017ee nastaviti samo sa pristankom ranjenog da je sposoban za dalju borbu.<\/p>\n\n\n\n
Za dvoboj \u0161padom va\u017ee skoro ista pravila kao za borbu sabljom.<\/p>\n\n\n\n
Postoji \u0161est uobi\u010dajenih vrsta dvoboja pi\u0161toljima:<\/p>\n\n\n\n
Za sve navedene vrste dvoboja va\u017ei jedno pravilo: Odstojanje izme\u0111u protivnika ne sme biti manje od 15 koraka. Osim toga, mora biti unapred odre\u0111eno koliko puta pi\u0161tolji mogu opaliti pa da se borba i bez rane okon\u010da. Svedoci nalaze mesto na borbu i odre\u0111uju odstojanje, zatim bacaju kocku za mesta stajanja. Pi\u0161tolji moraju biti jednaki i protivnicima sasvim nepoznati. Punjenje vr\u0161e svedoci, ali ih mo\u017ee i pre dvoboja napuniti pu\u0161kar uz prisustvo svedoka. Uvre\u0111eni ima pravo da prvi puca, ali samo kada je odstojanje 35 koraka. Kada je odstojanje kra\u0107e ili kod uvrede prve vrste, za pravo prvog pucanja baca se kocka. Protivnici skidaju ko\u0161ulje i prsluke kako bi se svedoci uverili da se na prsima ne nalazi neka vrsta za\u0161tite. Pregled odbiti zna\u010di isto kao i odbiti dvoboj. Vo\u0111a borbe komanduje “zapnite” i nekoliko sekundi kasnije “pali”. Na ovaj znak borci pucaju po svom redosledu, pri \u010demu prvi metak mora biti ispaljen u roku od jednog minuta nakon datog znaka “pali”. Za drugi metak va\u017ei kao i za prvi, vreme brojeno od pucnja prvog. Kada ovo vreme pro\u0111e, pro\u0161lo je i pravo za pucanje. Ranjenom borcu su data dva minuta za pucanje. Pucanje nakon isteka datog vremena kr\u0161i pravila dvoboja. <\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ako ste ikada bili na dvoboj izazvani, ili niste, pravila dvoboja treba znati. Naravno, ovo je šala, u današnje vreme viteški dvoboj ne postoji, kao što je i viteško ponašanje sve ređe. Popularniji je sukob bez pravila, deset na jednog ili dvadeset na jednog, gde se oružja ne biraju, a cilj je što brža i što veća fizička povreda protivnika. U 19. veku građanske parnice su zamenile nekadašnje dvoboje. Pravila i protokoli su zaboravljeni, pa evo prilike da se posetimo kako je to nekada izgledalo. Klasični dvoboj, kakva su bila njegova pravila i koji su bili uzroci dvoboja pre nekoliko stotina godina. Dvoboj je dogovorom uređena borba dve naoružane osobe uz prisustvo obostranih svedoka a usled uvredom osnovanog izazivanja. Cilj je dvoboja da se za pretrpljenu uvredu pribavi zadovoljenje putem oružja. Ako borbi nije prethodio dogovor ili ako je izvršena bez svedoka, onda to nije dvoboj i zakonski ne može biti prihvaćen. Uvrede su se nekada delile na tri vrste: Uvreda ili prosta uvreda Uvreda psovkom. Ova može sama psovka biti ili podmetanje sramnih osobina. Uvreda udarcem. Svaki hotimičan dodir jeste udar. I uvređeni i uvredioc moraju sebe lično zastupati, dok zastupnike mogu imati u sledećim slučajevima: Sin može zastupati oca ako je ovaj slab bio da na uvredu odgovori, ako je uvredioc dosta mlađa osoba i ako je otac stariji od 60 godina. Nećak može ujaka zastupati ako ovaj odraslog sina nema. Punoletni brat može uvređenog brata zastupati ako ovaj ima manje od 21. godine i ako je uvredioc punoletan. Ovi izuzeci važe samo ako su u pitanju uvređeni, dok uvredioc nema pravo zastupnika. Za jednu istu uvredu može se samo jedanput zadovoljenje tražiti. Za uvredu cele familije zadovoljenje može tražiti samo jedan njen član. Ako više članova zadovoljenje traži, pravo ima onaj koji je zadovoljenje prvi tražio. Kada jedna osoba više lica uvredi, kocka određuje koji će zadovoljenje dobiti. Bude li ko bez dovoljno razloga na dvoboj pozvan, on se smatra napadnutim, tj. uvređenim. Prava uvređenog Uvređeni po vrsti uvrede ima sledeća prava: Kod proste uvrede: izbor oružja Kod uvrede psovkom: izbor oružja i načina dvoboja Kod uvrede udarom: izbor oružja, način dvoboja i odstojanje. Dužnosti uvredioca Svaki koji uvredi ima sa gledišta viteđkog dužnost da uvređenom zadovoljenje da. Dužan je da uvređenom po vrsti uvrede prizna pripadajuća prava. Zadovoljenje za uvredu udarom može se samo oružjem dati, dok se za psovku može dati ili oružjem ili izvinjenjem. Izvinjenje mora biti dato pred svedocima. Ako je uvreda učinjena pismeno, i izvinjenje mora biti učinjeno pisanim putem. Ako uvređeni ne prima izvinjenje gubi svoja prava i zatim se za izbor oružja baca kocka. Oružje U dvoboju se koriste tri vrste oružja: Sablja, špada (kratki mač, nož) ili pištolj. Sablje moraju biti potpuno jednake, noževi isto naoštreni, zašiljeni i ne mogu biti zubasti. Pištolji moraju biti iste dužine, mogu se do 3cm razlikovati. Takođe mušice i nišani moraju biti pričvršćeni i nepokretni, a najbolje je ako se sa pištolja mogu ukloniti. Pozivanje na dvoboj Pozivanje se može izvršiti ili odmah nakon uvrede ili kasnije. Ako se poziva odmah, obe strane uz prisustvo svedoka razmenjuju ime i adrese. Kasnije pozivanje može se izvršiti usmeno ili pismeno ali uvek uz prisustvo svedoka. Svedoci pri pozivanju ne smeju biti naoružani i ne smeju u prepirku sa pozvanim ulaziti. Pozvani svedoke mora učtivo da primi, mora poziv strpljivo saslušati i odluku im mora odmah saopštiti. Ako se pozvani u svojoj kući krije ili nije prisutan, svedoci ostavljaju svoje vizit karte i navode vreme njihovog ponovnog dolaska. Poziv se može odbiti ako dolazi od osobe za koju je ošte poznato da se o uslove i pravila dvoboja ogrešila. Ako dolazi od osobe koja je kao svedok bila saučesnik u kršenju pravila dvoboja. Kao i ako dolazi od osobe za koju je poznato da je činila dela koja se protive časti. Dvoboj sabljom Postoje dva načina dvoboja sabljom: dvoboj sabljom bez uboda i dvoboj sabljom sa ubodom. Prvi, dvoboj sabljom bez uboda , u kome se sme samo seći, bezopasniji je i češće se upotrebljava. Svedoci biraju mesto dvoboja i određuju rastojanje. Zatim se čitaju uslovi borbe i traži obostrani pristanak na iste. Svedoci pregledaju sablje i daju mišljenje o njihovom kvalitetu. Upotreba rukavica stvar je obostranog sporazuma. Svedoci moraju borbu u tišini i bez pokreta posmatrati i ukoliko uvide nepravilnost, borbu moraju zaustaviti. Vrhom sablje služiti se najstrožije je zabranjeno. Sablju slobodnom rukom nije dozvoljeno zadržati. Za ukor i protiv pravila je razoružanog protivnika sabljom seći, ili ga za telo, ruku ili sablju hvatati. Kada borac izjavi da je ranjen, borba se prekida, ako je unapred dogovoreno da se dvoboj sa prvom ranom završava. Sposobnost za dalju borbu ocenjuju svedoci. Dvoboj sabljom sa ubodom. Pri ovom dvoboju udar i ubod vrhom sablje je dozvoljen. Pravila su ista kao kod borbe sabljom bez uboda uz jednu razliku. Posle rane sa ubodom borba se može nastaviti samo sa pristankom ranjenog da je sposoban za dalju borbu. Za dvoboj špadom važe skoro ista pravila kao za borbu sabljom. Dvoboj pištoljima Postoji šest uobičajenih vrsta dvoboja pištoljima: Dvoboj pištoljima sa stalnim mestom Dvoboj pištoljima sa stalnim mestom i slobodnim metkom Dvoboj pištoljima sa nastupanjem Dvoboj pištoljima sa prekidanim nastupanjem Dvoboj pištoljima sa ravnoodstojnim linijama Dvoboj pištoljima na znak Za sve navedene vrste dvoboja važi jedno pravilo: Odstojanje između protivnika ne sme biti manje od 15 koraka. Osim toga, mora biti unapred određeno koliko puta pištolji mogu opaliti pa da se borba i bez rane okonča. Svedoci nalaze mesto na borbu i određuju odstojanje, zatim bacaju kocku za mesta stajanja. Pištolji moraju biti jednaki i protivnicima sasvim nepoznati. Punjenje vrše svedoci, ali ih može i pre dvoboja napuniti puškar uz prisustvo svedoka. Uvređeni ima pravo da prvi puca, ali samo kada je odstojanje 35 koraka. Kada je odstojanje kraće ili kod uvrede prve vrste, za pravo prvog pucanja baca se kocka. Protivnici skidaju košulje i prsluke kako bi se svedoci uverili da se na prsima ne nalazi neka vrsta zaštite. Pregled odbiti znači isto kao i odbiti dvoboj. Vođa borbe komanduje “zapnite” i nekoliko sekundi kasnije “pali”. Na ovaj znak borci pucaju po svom redosledu, pri čemu prvi metak mora biti ispaljen u roku od jednog minuta nakon datog znaka “pali”. Za drugi metak važi kao i za prvi, vreme brojeno od pucnja prvog. Kada ovo vreme prođe, prošlo je i pravo za pucanje. Ranjenom borcu su data dva minuta za pucanje. Pucanje nakon isteka datog vremena krši pravila dvoboja. Pravila i protokol dvoboja su dosta opširnija i detaljnija nego što je na ovoj stranici navedeno, takođe, razlikovala su se više ili manje od zemlje do zemlje. Kod nas je 1892. godine objavljena knjiga “Pravila dvoboja” autora Franje (Franc) Bolgara, koju je na srpski jezik preveo Sava Vitas. U pisanju “Pravila dvoboja” autoru su pomogli grof Ekselman, general baron Gurgod i grof Di Halej-Kojtken. Ova pravila podržalo je stotinak uticajnih ljudi Evrope onog doba. Dvoboji su u 19. veku, kao i početkom 20. veka bili česta pojava i u Srbiji. Verovatno je postojala potreba čim se Sava Vitas odlučio da prevede i objavi ovu knjigu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":665,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[95,96,97,99,98],"class_list":["post-663","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-dvoboj","tag-pravila-borbe","tag-sava-vitas","tag-viteska-borba","tag-vitestvo"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/663","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=663"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/663\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/665"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=663"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=663"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=663"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}