{"id":671,"date":"2019-04-02T20:55:09","date_gmt":"2019-04-02T18:55:09","guid":{"rendered":"http:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=671"},"modified":"2020-04-22T01:38:46","modified_gmt":"2020-04-21T23:38:46","slug":"bozidar-s-nikolajevic-protiv-lista-politika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/bozidar-s-nikolajevic-protiv-lista-politika\/2019\/","title":{"rendered":"Bo\u017eidar S. Nikolajevi\u0107 protiv lista “Politika”"},"content":{"rendered":"\n

Davne 1920. godine u \u0161tampariji Save Radenkovi\u0107a i brata u Beogradu, \u0161tampana je mala knji\u017eica optu\u017euju\u0107eg i opominju\u0107eg naslova. Naziv joj je “La\u017e i kleveta”. Autor je ro\u0111eni Dor\u0107olac, Bo\u017eidar S. Nikolajevi\u0107 (1877\u20141947), knji\u017eevnik i istori\u010dar umetnosti, diplomata, upravnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, profesor i osniva\u010d katedre za Istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu. Bo\u017ea, sin Svetomira Nikolajevi\u0107a, prvog srpskog \u0161ekspirologa, bio je autor i prve srpske monografije o Leonardu da Vin\u010diju (1907). \u010covek koji je 1907. godine opisao Monalizu re\u010dima: “Mona Liza sanja i \u017eivi svojim \u017eivotom, nama zagonetnim, jer ga ne shvatamo. Zato nam se i \u010dini na prvi pogled tu\u0111a. A Mona Liza je, u samoj stvari, ono \u0161to i Leonardo, njegov \u017eenski alter ego \u2014 Leonardo koji se preobrazio u \u017eenu i samoga sebe portretisao”<\/em>, trinaest godina kasnije pi\u0161e i izdaje knjigu: “La\u017e i kleveta, nali\u010dje lista Politike” koju po\u010dinje re\u010dima:<\/p>\n\n\n\n

Po\u0161tovanje \u010dasti jednog \u010doveka jeste jedna od najosnovnijih vrednosti roda ljudskog, s toga je kleveta jedan od najgnusnijih delikata”.<\/h6>\n\n\n\n

“Na\u0161 svet ima \u010dudnu jednu osobinu: ne mari da \u010duje Istinu, ne godi mu, \u017emuri, pred njom. Mi smo zbog toga do\u017eiveli mnoga gorka razo\u010darenja i odjadili mnoge jade, koji su se mogli izbe\u0107i, samo da smo imali hrabrosti pogledati Istini u o\u010di”<\/em>. Ovako pi\u0161e Bo\u017ea Nikolajevi\u0107, i ve\u0107 u slede\u0107em pasusu saznajemo za verovatni motiv \u0161tampanja ove knji\u017eice: “Takva jedna la\u017e je i to, da su ljudi, koji su za vreme neprijateljske okupacije ostali u zemlji, manje prepatili od onih \u0161to su izbegli”<\/em>. Bo\u017eidar S. Nikolajevi\u0107 je nakon Prvog svetskog rata stavljen rame uz rame sa na\u0161im slavnim piscem Borom Stankovi\u0107em, koji je tako\u0111e austro-ma\u0111arsku okupaciju proveo u Beogradu i zbog toga je optu\u017een kao kolaboracionista. Bora je, kako bi za\u0161titio i prehranio porodicu, pisao knji\u017eevne feljtone u okupacionom listu “Beogradske novine”. Zbog navodne “saradnje” Bora \u0107e biti na\u0161 jedini pisac \u010dije se ime ne\u0107e na\u0107i u Stanojevi\u0107evoj “Narodnoj enciklopediji<\/a>” objavljenoj u \u010detiri toma 1929. godine. Me\u0111utim, li\u010dna Bo\u017eina odbrana prerasta svoju svrhu i bavi se op\u0161tim pitanjima, pitanjima morala i odgovornosti u posleratnoj Srbiji, tada ve\u0107 Kraljevini SHS.<\/p>\n\n\n\n

“Ostav\u0161i u zavojevanoj i potla\u010denoj otad\u017ebini, mi smo pune tri godine mu\u010dili tolike du\u0161evne muke i bili izlo\u017eeni takvim isku\u0161enjima, kakva se sretaju samo u jezovitim pri\u010dama. I ni\u0161ta nije nepravednije nego zameriti onima \u0161to ostado\u0161e na oja\u0111enoj rodnoj grudi… Smatramo da se okupacija mora posmatrati drugim o\u010dima, a ne kako to \u010dini “Politika”. Mora se povu\u0107i razlika izme\u0111u onih koji su okupaciju materijalno iskori\u0161\u0107avali, i onih koji se sanjom u du\u0161i nisu pomirili. Izvesan broj ljudi izvla\u010dio je, svesno i s planom, li\u010dni \u0107ar iz okupacije (ratni bogata\u0161i \u010diji je kolovo\u0111a Jovan Sjenicki, protiv koga se Politika ne buni), ili je okupaciono stanje iskori\u0161\u0107avao nanose\u0107i \u0161tetu svojim bli\u017enjima, prokazivanjem i panjkanjem pojedinaca koji su zbog toga bili hap\u0161eni, internirani, pa \u010dak i ve\u0161ani. Takve prodane du\u0161e moraju iskusiti kaznu…”<\/em><\/p>\n\n\n\n

Bo\u017eidar Nikolajevi\u0107 nije jedini koji posle Prvog svetskog rata pi\u0161e u ovom stilu. Identi\u010dne informacije i optu\u017ebe iznosi i Bora Stankovi\u0107 u svom delu “Pod okupacijom”, kao i razni drugi autori koji su se trudili da ono \u0161to se “u \u010detiri zida” dogodilo, ne ostane unutar zidova. U poslednjih deset godina imao sam vi\u0161e puta priliku da u rukama dr\u017eim razne knjige i knji\u017eice koje su raskrinkavale ratne profitere i doma\u0107e izdajnike. Naravno tu je skoro uvek bio slu\u010daj o lokalnim li\u010dnostima, dok o onima najglavatijim, ni re\u010di. Da dodam, gore pomenuti Jovan Sjenicki, 1930. godine napisao je i objavio knjigu “Uspomene iz okupacije<\/a>“.<\/p>\n\n\n\n

Srbija nije morala propasti!<\/h6>\n\n\n\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Istina je da Srbija nije morala propasti, kao \u0161to tvrde ljudi koji su njenu propast skrivili… Ni jedan na\u0161 list, posle Oslobo\u0111enja, nije s toliko jezuitizma po\u010deo da favorizira la\u017e, kao \u201cPolitika\u201d. Pre\u0107utkuju\u0107i sve kobne politi\u010dke pogre\u0161ke, pa \u010dak i zlo\u010dine po\u010dinjene u na\u0161oj novoj dr\u017eavi… Ona \u0107uti pred strahovitim faktom, da se nije moralo do\u017eiveti povla\u010denje kroz Albaniju, kao i pred zlo\u010dinom onih, koji nose na du\u0161i smrt hiljadama nevine srpske dece u albanskim gudurama. Ona ne sme da se izjasni ni za ni protiv afere streljanog pukovnika Dimitrijevi\u0107a-Apisa, i prave\u0107i se, tako, neve\u0161ta pred najve\u0107im doga\u0111ajima i aferama, ona izigrava moralizatorku u daleko bezna\u010dajnijim pojavama na\u0161ega bolesnoga dru\u0161tva. Pre\u0107utkuje Suboti\u010dku aferu, kao \u0161to nespominje ni ratnog milionara Sjenickog, jer se to kosi s interesom njenim; a stvara i naduvava neke sporedne afere…<\/em><\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 uvek nisam pro\u010ditao knjigu “Uspomene iz okupacije” vi\u0161e puta pomenutog Sjenickog, ali ne mogu da se otmem utisku da je i on knjigu \u0161tampao kako bi se opravdao. Imam jedan primerak negde u kutijama, pa ako je prona\u0111em i pro\u010ditam, dopuni\u0107u ovaj \u010dlanak.<\/p>\n\n\n\n

Dalje Bo\u017ea Nikolajevi\u0107 navodi optu\u017ebe, tj. danas ve\u0107 poznate \u010dinjenice: Vlada krije austrijke konfidente, od koji neki zauzimaju danas najvi\u0161e polo\u017eaje u na\u0161oj novoj dr\u017eavi; da prima u oficirski kor d\u017eelate Srpskoga Naroda i da u samoj vladi sede nekoliko ministara, koji su politi\u010dki pomagali Austriju dok je tukla Srbiju.<\/p>\n\n\n\n

Milan Ogrizovi\u0107 i kolaboracionisti<\/h6>\n\n\n\n

Politika je o\u010digledno selektivno, shodno trenutnom interesu, optu\u017eivala ljude koji su sara\u0111ivali u Beogradskim novinama tokom okupacije. Bo\u017ea zato tra\u017ei da se pozove g. dr. Milan Ogrizovi\u0107, hrvatski knji\u017eevnik i okupacioni urednik Beogradskih novina, kako bi on imenovao sve one koji su anonimno ili pod pseudonimom pisali u tom listu. Bo\u017ea zato zahteva: “Ili svi pred sud, ili ni jedan<\/em>“.<\/p>\n\n\n\n

Milan Ogrizovi\u0107 pominje se \u010desto u autobiografskoj knjizi Bore Stankovi\u0107a “Pod okupacijom” kao okupacioni austrougarski urednik lista “Beogradske novine”. U pam\u0107enje mi se urezala Ogrizovi\u0107eva re\u010denica “da mu je drago \u0161to ga je ujak od srpstva o\u010distio”. Da, Milan Ogrizovi\u0107 je bio Srbin koji je vaspitan, i na kraju izabrao da Srbin ne \u017eeli biti. U sada\u0161nje vreme \u0107ete o njemu pro\u010ditati da se radi o hrvatskom knji\u017eevniku srpskog porekla. Milan je bio pravoslavne vere. Ako vam navedeno zvu\u010di paradoksalno, slu\u0161ajte ovo: Njegov sin bio je Bogdan Ogrizovi\u0107, profesor i u\u010desnik NOB-a, ubijen od usta\u0161a 1943. godine. Ne znam da li je ta\u010dna slede\u0107a informacija koju \u0107u navesti, ali, ako jeste i ako nije, vredi je spomenuti jer odli\u010dno oslikava Milanovu zabludu: Prilikom polaganja kov\u010dega u grob, pokraj svog pokojnog oca Milana, Bogdanova majka je izjavila: “Milane evo ti sina, poklon Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske”<\/em>. Da zaokru\u017eim ovo ludilo, re\u0107i \u0107u vam da danas u Zagrebu jedna biblioteka nosi ime Bogdana Ogrizovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Na Ogrizovi\u0107ev poziv Bora Stankovi\u0107 tokom okupacije Beograda u Prvom svetskom ratu pristaje da sara\u0111uje za literarni podlistak tih okupacijskih novina. Posle rata, Bora \u0107e skupo platiti tu svoju kolaboraciju. Iako mu nikada nije su\u0111eno zbog te saradnje, u tada\u0161njoj srpskoj javnosti, Bora Stankovi\u0107 \u0107e biti proka\u017een kao kolaboracionista. Najverovatnije da Boru \u010dar\u0161ija nije prihvatila jer je on posmatraju\u0107i Beograd sagledavao i kako ko \u017eivi, \u010dak odli\u010dno \u017eivi pod ratnim okolnostima i o tome pisao: “Samo jedna \u0161etnja kroz Beograd i sve sam video.”<\/em> Pisao je o onima koji su izbegli vojsku i mirno radili svoj posao, o onima koji se bogate u ratnim prilikama, o onima koji se lepo snalaze pod bilo kojom vla\u0161\u0107u… To mu “oni”<\/em> nisu mogli oprostiti. <\/p>\n\n\n\n

Ili svi pred sud, ili ni jedan<\/h6>\n\n\n\n
\"\"
Bo\u017eidar S. Nikolajevi\u0107<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Bo\u017ea Nikolajevi\u0107 ne zaustavlja se na piscima, ve\u0107 zahteva istu meru za sve: Tra\u017eimo da se uzmu na odgovor svi u\u010ditelji i profesori u Srbiji koji su pod okupacijom dr\u017eali \u010dasove po austrijskim ud\u017ebenicima, polo\u017eiv\u0161i prethodno zakletvu austrijskom caru i primaju\u0107i, istovremeno, kao srpski \u010dinovnici platu od na\u0161e dr\u017eave iz \u0160vajcarske. Tra\u017eimo da se podvrgnu istrazi svi na\u0161i glumci, koji su tada igrali. Uop\u0161te imaju da budu stavljeni pod sud svi srpski \u010dinovnici koji su se pod okupacijom zakleli na vernost austrijskom \u0107esaru, jer su izvr\u0161ili delo veleizdaje prema Srbiji. Ako su pak ti srpski \u010dinovnici, koji su se zakleli na vernost austrijskom caru, bili pre toga srpski vojni obveznici i rezervni oficiri, onda su oni izvr\u0161ili delo koje povla\u010di za sobom smrtnu kaznu. Ako bi “Politika” imala hrabrosti da stvar tera do kraja, morali bi svi ti srpski \u010dinovnici biti streljani<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Nikolajevi\u0107 posebno “za streljanje” apostrofira i u tome daje prvenstvo g. Voji Veljkovi\u0107u, ministru finansija u SHS, i Vasiliju Antoni\u0107u, biv\u0161em srpskom ministru i \u0111eneral\u0161tabnom pukovniku, kao predsednicima Beogradske op\u0161tine pod okupacijom. Ima li smisla, pita se Bo\u017ea, goniti predsednike selja\u010dkih op\u0161tina, a gradona\u010delnika prestonice pod neprijateljem, nagraditi nakon rata ministarskom stolicom? Zatim opravdano pita “Politiku”: \u0160ta je nemoralnije, da li postupak g. Veljkovi\u0107a, koji je u podjarmljenoj otad\u017ebini stavio na raspolo\u017eenje neprijatelju svoj autoritet, ili jedan knji\u017eevni feljton u Beogradskim novinama<\/em>?<\/p>\n\n\n\n

Politika nije do sad osudila ni jednom re\u010dju sve\u0161tenike koji su, da ne bi bili internirani, pristali da skrnave na\u0161e bogomolje raznim molepstvijima za pobedu neprijateljskog oru\u017eja. \u0161to se Politika ne buni protiv toga<\/em>, pita Bo\u017eidar Nikolajevi\u0107, a zatim dodaje da se ne radi samo o jednom senzacionalisti\u010dkom listu, ve\u0107 se iza svega krije smi\u0161ljena obmana, koju sirovi i politi\u010dki bezazleni \u0161umadijski \u010ditaoci nisu jo\u0161 kadri da prozru<\/em><\/strong>! To dolazi otud \u0161to \u0160umadija prima bratski i bez ikakve ograde sve \u0161to joj dolazi iz slovenskog sveta. Mislim da je danas sli\u010dna situacija i da se model krojenja vesti nije promenio, a to potvr\u0111uju slede\u0107e Bo\u017eine re\u010di: <\/p>\n\n\n\n

“Politika” ima svoj sistem i svoju specijalnu logiku, koja je u stanju da na prvi letimi\u010dan pogled zaseni i zavede \u010dak i inteligentnijeg \u010ditaoca, a da ne govorim o \u0161irokoj povr\u0161noj publici, koja ne razume ni ono \u0161to \u010dita, a kamo li da je sposobna \u010ditati izme\u0111u redova”<\/h6>\n\n\n\n

“Politika” je o\u010digledno iz nekog razloga “uzela na zub” Bo\u017eu Nikolajevi\u0107a, koji je sebe uvek smtrao dobrim sinom otad\u017ebine koja za njega, kako ka\u017ee, nikada nije imala dovoljno ljubavi. Bo\u017ea je u dnevnim novinama anonimno optu\u017eivan da je “pobegao ispod zastave”, zatim da je proneverio dr\u017eavni novac, i na kraju da se 1915. godine stavio u slu\u017ebu Nemcima. Napadi su objavljeni u rubrici “\u0160ta se govori”. Kada na sajtu NBS pregledate digitalna izdanja Politike iz 1919., uistinu se radi o rubrici “rekla kazala”. Kako ne bih \u0161irio temu koja je ve\u0107 sama po sebi kompleksna i danas te\u0161ka za proveriti, prive\u0161\u0107u ovaj tekst kraju. Ako vam je tema interesanta potrudite se da prona\u0111ete ovu Bo\u017einu knjigu, kao i pomenutu knjigu Bore Stankovi\u0107a. Bo\u017ea S. Nikolajevi\u0107 listu “Politika” nije ostao du\u017ean. Bo\u017ea se u ovoj knji\u017eici branio i napadao, sevale su optu\u017ebe i isplivavala imena, ko je sara\u0111ivao sa okupatorom, ko se tokom rata obogatio, ko je izbegavao vojnu slu\u017ebu i kako, ko je tokom rata u\u017eivao u Francuskoj i \u0160vajcarskoj, ko je radio protiv dr\u017eave a sada u\u017eiva visoku poziciju u dru\u0161tvu i tako dalje.<\/p>\n\n\n\n

Bo\u017eidar Nikolajevi\u0107 je kao i Borisav Stankovi\u0107 pisao knji\u017eevne feljtone u okupacionom listu “Beogradske novine”, i to je \u010dinjenica. Bo\u017ea na Sudu \u010casti tra\u017ei pravdu i istu meru za sve na osnovu \u010dinjenica, i stoga zaklju\u010duje: Ako se ne izvr\u0161i pre\u010di\u0161\u0107avanje na principu: da svi krivci iskuse kaznu i da svi nevini dobiju Pravdu, onda \u0107e svaki poku\u0161aj “na par\u010de” zna\u010diti sve dublje srozavanje javnoga morala u kraljevstvu<\/strong><\/em>. Protiv koga je upereno Bo\u017eino pero mo\u017eda je najbolje iskazano u slede\u0107oj njegovoj re\u010denici: Njih je danas puna Srbija i \u0160vajcarska. Uvek im je dobro, u miru i ratu. Njima je rat – brat!<\/strong><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Davne 1920. godine u štampariji Save Radenkovića i brata u Beogradu, štampana je mala knjižica optužujućeg i opominjućeg naslova. Naziv joj je “Laž i kleveta”. Autor je rođeni Dorćolac, Božidar S. Nikolajević (1877—1947), književnik i istoričar umetnosti, diplomata, upravnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, profesor i osnivač katedre za Istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu. Boža, sin Svetomira Nikolajevića, prvog srpskog šekspirologa, bio je autor i prve srpske monografije o Leonardu da Vinčiju (1907). Čovek koji je 1907. godine opisao Monalizu rečima: “Mona Liza sanja i živi svojim životom, nama zagonetnim, jer ga ne shvatamo. Zato nam se i čini na prvi pogled tuđa. A Mona Liza je, u samoj stvari, ono što i Leonardo, njegov ženski alter ego — Leonardo koji se preobrazio u ženu i samoga sebe portretisao”, trinaest godina kasnije piše i izdaje knjigu: “Laž i kleveta, naličje lista Politike” koju počinje rečima: Poštovanje časti jednog čoveka jeste jedna od najosnovnijih vrednosti roda ljudskog, s toga je kleveta jedan od najgnusnijih delikata”. “Naš svet ima čudnu jednu osobinu: ne mari da čuje Istinu, ne godi mu, žmuri, pred njom. Mi smo zbog toga doživeli mnoga gorka razočarenja i odjadili mnoge jade, koji su se mogli izbeći, samo da smo imali hrabrosti pogledati Istini u oči”. Ovako piše Boža Nikolajević, i već u sledećem pasusu saznajemo za verovatni motiv štampanja ove knjižice: “Takva jedna laž je i to, da su ljudi, koji su za vreme neprijateljske okupacije ostali u zemlji, manje prepatili od onih što su izbegli”. Božidar S. Nikolajević je nakon Prvog svetskog rata stavljen rame uz rame sa našim slavnim piscem Borom Stankovićem, koji je takođe austro-mađarsku okupaciju proveo u Beogradu i zbog toga je optužen kao kolaboracionista. Bora je, kako bi zaštitio i prehranio porodicu, pisao književne feljtone u okupacionom listu “Beogradske novine”. Zbog navodne “saradnje” Bora će biti naš jedini pisac čije se ime neće naći u Stanojevićevoj “Narodnoj enciklopediji” objavljenoj u četiri toma 1929. godine. Međutim, lična Božina odbrana prerasta svoju svrhu i bavi se opštim pitanjima, pitanjima morala i odgovornosti u posleratnoj Srbiji, tada već Kraljevini SHS. “Ostavši u zavojevanoj i potlačenoj otadžbini, mi smo pune tri godine mučili tolike duševne muke i bili izloženi takvim iskušenjima, kakva se sretaju samo u jezovitim pričama. I ništa nije nepravednije nego zameriti onima što ostadoše na ojađenoj rodnoj grudi… Smatramo da se okupacija mora posmatrati drugim očima, a ne kako to čini “Politika”. Mora se povući razlika između onih koji su okupaciju materijalno iskorišćavali, i onih koji se sanjom u duši nisu pomirili. Izvesan broj ljudi izvlačio je, svesno i s planom, lični ćar iz okupacije (ratni bogataši čiji je kolovođa Jovan Sjenicki, protiv koga se Politika ne buni), ili je okupaciono stanje iskorišćavao nanoseći štetu svojim bližnjima, prokazivanjem i panjkanjem pojedinaca koji su zbog toga bili hapšeni, internirani, pa čak i vešani. Takve prodane duše moraju iskusiti kaznu…” Božidar Nikolajević nije jedini koji posle Prvog svetskog rata piše u ovom stilu. Identične informacije i optužbe iznosi i Bora Stanković u svom delu “Pod okupacijom”, kao i razni drugi autori koji su se trudili da ono što se “u četiri zida” dogodilo, ne ostane unutar zidova. U poslednjih deset godina imao sam više puta priliku da u rukama držim razne knjige i knjižice koje su raskrinkavale ratne profitere i domaće izdajnike. Naravno tu je skoro uvek bio slučaj o lokalnim ličnostima, dok o onima najglavatijim, ni reči. Da dodam, gore pomenuti Jovan Sjenicki, 1930. godine napisao je i objavio knjigu “Uspomene iz okupacije“. Srbija nije morala propasti! Istina je da Srbija nije morala propasti, kao što tvrde ljudi koji su njenu propast skrivili… Ni jedan naš list, posle Oslobođenja, nije s toliko jezuitizma počeo da favorizira laž, kao “Politika”. Prećutkujući sve kobne političke pogreške, pa čak i zločine počinjene u našoj novoj državi… Ona ćuti pred strahovitim faktom, da se nije moralo doživeti povlačenje kroz Albaniju, kao i pred zločinom onih, koji nose na duši smrt hiljadama nevine srpske dece u albanskim gudurama. Ona ne sme da se izjasni ni za ni protiv afere streljanog pukovnika Dimitrijevića-Apisa, i praveći se, tako, nevešta pred najvećim događajima i aferama, ona izigrava moralizatorku u daleko beznačajnijim pojavama našega bolesnoga društva. Prećutkuje Subotičku aferu, kao što nespominje ni ratnog milionara Sjenickog, jer se to kosi s interesom njenim; a stvara i naduvava neke sporedne afere… Još uvek nisam pročitao knjigu “Uspomene iz okupacije” više puta pomenutog Sjenickog, ali ne mogu da se otmem utisku da je i on knjigu štampao kako bi se opravdao. Imam jedan primerak negde u kutijama, pa ako je pronađem i pročitam, dopuniću ovaj članak. Dalje Boža Nikolajević navodi optužbe, tj. danas već poznate činjenice: Vlada krije austrijke konfidente, od koji neki zauzimaju danas najviše položaje u našoj novoj državi; da prima u oficirski kor dželate Srpskoga Naroda i da u samoj vladi sede nekoliko ministara, koji su politički pomagali Austriju dok je tukla Srbiju. Milan Ogrizović i kolaboracionisti Politika je očigledno selektivno, shodno trenutnom interesu, optuživala ljude koji su sarađivali u Beogradskim novinama tokom okupacije. Boža zato traži da se pozove g. dr. Milan Ogrizović, hrvatski književnik i okupacioni urednik Beogradskih novina, kako bi on imenovao sve one koji su anonimno ili pod pseudonimom pisali u tom listu. Boža zato zahteva: “Ili svi pred sud, ili ni jedan“. Milan Ogrizović pominje se često u autobiografskoj knjizi Bore Stankovića “Pod okupacijom” kao okupacioni austrougarski urednik lista “Beogradske novine”. U pamćenje mi se urezala Ogrizovićeva rečenica “da mu je drago što ga je ujak od srpstva očistio”. Da, Milan Ogrizović je bio Srbin koji je vaspitan, i na kraju izabrao da Srbin ne želi biti. U sadašnje vreme ćete o njemu pročitati da se radi o hrvatskom književniku srpskog porekla. Milan je bio pravoslavne vere. Ako vam navedeno zvuči paradoksalno, slušajte ovo: Njegov sin bio je Bogdan Ogrizović, profesor i učesnik NOB-a, ubijen od ustaša 1943. godine. Ne znam da li je tačna sledeća informacija koju ću navesti, ali, ako jeste i ako nije, vredi je spomenuti jer odlično oslikava Milanovu zabludu: Prilikom polaganja kovčega u grob, pokraj svog pokojnog oca Milana, Bogdanova majka je izjavila: “Milane evo ti sina, poklon Nezavisne Države Hrvatske”. Da zaokružim ovo ludilo, reći ću vam da danas u Zagrebu jedna biblioteka nosi ime Bogdana Ogrizovića. Na Ogrizovićev poziv Bora Stanković tokom okupacije Beograda u Prvom svetskom ratu pristaje da sarađuje za literarni podlistak tih okupacijskih novina. Posle rata, Bora će skupo platiti tu svoju kolaboraciju. Iako mu nikada nije suđeno zbog te saradnje, u tadašnjoj srpskoj javnosti, Bora Stanković će biti prokažen kao kolaboracionista. Najverovatnije da Boru čaršija nije prihvatila jer je on posmatrajući Beograd sagledavao i kako ko živi, čak odlično živi pod ratnim okolnostima i o tome pisao: “Samo jedna šetnja kroz Beograd i sve sam video.” Pisao je o onima koji su izbegli vojsku i mirno radili svoj posao, o onima koji se bogate u ratnim prilikama, o onima koji se lepo snalaze pod bilo kojom vlašću… To mu “oni” nisu mogli oprostiti. Ili svi pred sud, ili ni jedan Boža Nikolajević ne zaustavlja se na piscima, već zahteva istu meru za sve: Tražimo da se uzmu na odgovor svi učitelji i profesori u Srbiji koji su pod okupacijom držali časove po austrijskim udžbenicima, položivši prethodno zakletvu austrijskom caru i primajući, istovremeno, kao srpski činovnici platu od naše države iz Švajcarske. Tražimo da se podvrgnu istrazi svi naši glumci, koji su tada igrali. Uopšte imaju da budu stavljeni pod sud svi srpski činovnici koji su se pod okupacijom zakleli na vernost austrijskom ćesaru, jer su izvršili delo veleizdaje prema Srbiji. Ako su pak ti srpski činovnici, koji su se zakleli na vernost austrijskom caru, bili pre toga srpski vojni obveznici i rezervni oficiri, onda su oni izvršili delo koje povlači za sobom smrtnu kaznu. Ako bi “Politika” imala hrabrosti da stvar tera do kraja, morali bi svi ti srpski činovnici biti streljani. Nikolajević posebno “za streljanje” apostrofira i u tome daje prvenstvo g. Voji Veljkoviću, ministru finansija u SHS, i Vasiliju Antoniću, bivšem srpskom ministru i đeneralštabnom pukovniku, kao predsednicima Beogradske opštine pod okupacijom. Ima li smisla, pita se Boža, goniti predsednike seljačkih opština, a gradonačelnika prestonice pod neprijateljem, nagraditi nakon rata ministarskom stolicom? Zatim opravdano pita “Politiku”: Šta je nemoralnije, da li postupak g. Veljkovića, koji je u podjarmljenoj otadžbini stavio na raspoloženje neprijatelju svoj autoritet, ili jedan književni feljton u Beogradskim novinama? Politika nije do sad osudila ni jednom rečju sveštenike koji su, da ne bi bili internirani, pristali da skrnave naše bogomolje raznim molepstvijima za pobedu neprijateljskog oružja. što se Politika ne buni protiv toga, pita Božidar Nikolajević, a zatim dodaje da se ne radi samo o jednom senzacionalističkom listu, već se iza svega krije smišljena obmana, koju sirovi i politički bezazleni šumadijski čitaoci nisu još kadri da prozru! To dolazi otud što Šumadija prima bratski i bez ikakve ograde sve što joj dolazi iz slovenskog sveta. Mislim da je danas slična situacija i da se model krojenja vesti nije promenio, a to potvrđuju sledeće Božine reči: “Politika” ima svoj sistem i svoju specijalnu logiku, koja je u stanju da na prvi letimičan pogled zaseni i zavede čak i inteligentnijeg čitaoca, a da ne govorim o širokoj površnoj publici, koja ne razume ni ono što čita, a kamo li da je sposobna čitati između redova” “Politika” je očigledno iz nekog razloga “uzela na zub” Božu Nikolajevića, koji je sebe uvek smtrao dobrim sinom otadžbine koja za njega, kako kaže, nikada nije imala dovoljno ljubavi. Boža je u dnevnim novinama anonimno optuživan da je “pobegao ispod zastave”, zatim da je proneverio državni novac, i na kraju da se 1915. godine stavio u službu Nemcima. Napadi su objavljeni u rubrici “Šta se govori”. Kada na sajtu NBS pregledate digitalna izdanja Politike iz 1919., uistinu se radi o rubrici “rekla kazala”. Kako ne bih širio temu koja je već sama po sebi kompleksna i danas teška za proveriti, privešću ovaj tekst kraju. Ako vam je tema interesanta potrudite se da pronađete ovu Božinu knjigu, kao i pomenutu knjigu Bore Stankovića. Boža S. Nikolajević listu “Politika” nije ostao dužan. Boža se u ovoj knjižici branio i napadao, sevale su optužbe i isplivavala imena, ko je sarađivao sa okupatorom, ko se tokom rata obogatio, ko je izbegavao vojnu službu i kako, ko je tokom rata uživao u Francuskoj i Švajcarskoj, ko je radio protiv države a sada uživa visoku poziciju u društvu i tako dalje. Božidar Nikolajević je kao i Borisav Stanković pisao književne feljtone u okupacionom listu “Beogradske novine”, i to je činjenica. Boža na Sudu Časti traži pravdu i istu meru za sve na osnovu činjenica, i stoga zaključuje: Ako se ne izvrši prečišćavanje na principu: da svi krivci iskuse kaznu i da svi nevini dobiju Pravdu, onda će svaki pokušaj “na parče” značiti sve dublje srozavanje javnoga morala u kraljevstvu. Protiv koga je upereno Božino pero možda je najbolje iskazano u sledećoj njegovoj rečenici: Njih je danas puna Srbija i Švajcarska. Uvek im je dobro, u miru i ratu. Njima je rat – brat!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":684,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[100,101],"class_list":["post-671","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-bozidar-nikolajevic","tag-politika"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/671","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=671"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/671\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/684"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=671"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=671"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=671"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}