Godine 1909. u danas vrlo retkom listu “Bosna”, koji je izlazio po\u010detkom XX veka u Beogradu, pod uredni\u0161tvom Jova \u0110. Kova\u010devi\u0107a, u aprilskom broju 7, iza\u0161ao je \u010dlanak koji je potpisao D-r V. Baki\u0107, a koji nosi naslov “Kulturno osvajanje srpske zemlje”. Autor, u stilu Ar\u010dibalda Rajsa i njegove knji\u017eice “\u010cujte Srbi” navodi narodne mane, koje su razlog decenijskog i vekovnog posrtanja i isti\u010de kulturu kao najmo\u0107nije moderno oru\u017eje. U nastavku donosimo rezime najva\u017enijih delova ovog do danas skoro pa nepoznatog teksta.<\/p>\n\n\n\n
“Ali mi imamo, po nesre\u0107i, nekih ukorenjenih mana, koje nama mnogo \u0161kode, a stranci ih ve\u0161to upotrebljavaju u svoju korist… Mi jo\u0161 nismo toliko uvi\u0111avni, da svaki deo srpskog naroda, svaku srpsku porodicu cenimo kao svoju. Mi nismo uvek slo\u017eni u zajedni\u010dkom radu, naro\u010dito onom koji se ti\u010de oslobo\u0111enja i ujedinjenja srpskog naroda. Nije potrebno navoditi dokaze za to, oni su nam dobro poznati… Ima takvih primera, kojih se se\u0107amo sa stidom i s bolom u du\u0161i, kao npr. kad neki Srbin, kao nau\u010dnik ili umetnik ili tehni\u010dar, omalova\u017eava svoj narod, ili kad neki srpski istori\u010dar ili geograf (zbog “nau\u010dne objektivnosti”) odri\u010de srpskom narodu u Makedoniji nacionalne osobine, ili kad neki na\u0161 politi\u010dar olako ustupa strancima koju srpsku oblast, ili kad neki poslanik upu\u0107uje neoslobo\u0111ene Srbe, da se sami oslobode, ili kad neki pravoslavni Srbi ne priznaju Srbe druge vere za svoju ravnopravnu bra\u0107u, ili kad Srbi koji se slu\u017ee \u0107irilicom, ne\u0107e da \u010ditaju knjige, koje su \u0161tampane latinskim slovima, ili kad neki \u0161kolovani Srbi slu\u017ee tu\u0111inu za novce i rade protiv svojega naroda, kao uhode, izdajice, izrodi itd.”<\/p>\n\n\n\n
“Mi rado podra\u017eavamo drugim narodima u pogledu na no\u0161nju, pona\u0161anje i druge neke njihove obi\u010daje, a ne primamo od njih one vrline, kojima su se oni uzdigli iznad drugih naroda. Tako npr. mi se ne ugledamo na \u017earki patriotizam u Francuza… Mi se ne ugledamo na vredno\u0107u, stalnost i izdr\u017eljivost nema\u010dkog naroda, koji tim svojim osobinama nadma\u0161uje i pobe\u0111uje i romanske i slovenske narode, na \u010diju \u0161tetu on pro\u0161iruje krug svojega rada, dr\u017ee\u0107i se pri tome svoje izreke “gde god se govori nema\u010dki, tu je nema\u010dka otad\u017ebina”. Mi se ne ugledamo na samostalnost i energi\u010dnost, na solidnost i karakternost engleskog naroda. Mi se ne ugledamo ni na nama srodne slovenske narode, naro\u010dito na \u010cehe.<\/p>\n\n\n\n
Kad treba opravdati takav postupak, mi se izgovaramo nesre\u0107nom sudbinom, koja nas goni kroz tolike vekove, a zaboravljamo na onu iskustvom potvr\u0111enu istinu, da je svaki narod, kao i svaki \u010dovek, sam kova\u010d svoje sre\u0107e.<\/p>\n\n\n\n
Nama treba ozbiljnoga rada na svom individualnom usavr\u0161avanju, umnom, moralnom i tehni\u010dkom. Nama treba zajedni\u010dkog rada na kulturnom razvitku na\u0161eg naroda. Kad ne mo\u017eemo da oslobodimo sve srpske pokrajine vojnom silom, mi ih moramo osvojiti kulturnim sredstvima. Zato se kultura u srpskim dr\u017eavama mora popeti na visok stupanj razvitka, te da ona na taj na\u010din postane najja\u010da privla\u010dna sila za celo Srpstvo. Ona mora biti za sve Srbe pristupa\u010dnija od tu\u0111e kulture.”<\/p>\n\n\n\n
“Tek onda, kad ceo srpski narod bude prosve\u0107en tako, kao \u0161to je npr. narod u \u0160vajcarskoj, zadobi\u0107e i on po\u0161tovanje velikih kulturnih naroda, i onda \u0107e se mo\u0107i nadati da \u0107e ga ovi hteti potpomagati. A dokle toga ne bude, njega \u0107e velike dr\u017eave smatrati kao malen neobrazovan narod, kojeg treba neka velika dr\u017eava sebi da pot\u010dini, da bi ga ona mogla obrazovati. Tako se govorilo za na\u0161 narod u Bosni i Hercegovini, i tako od skora pi\u0161u Nemci o srpskom narodu u Srbiji i Crnoj Gori. <\/p>\n\n\n\n
Mi se moramo braniti od na\u0161ih neprijatelja najmo\u0107nijim modernim oru\u017ejem, a to je kultura. Svojom kulturom Nemci su uni\u0161tili mnoge Slovene u sada\u0161njoj Pruskoj, Saksonskoj i jo\u0161 u nekim nema\u010dkim oblastima. Tako isto su postupali u Austriji, gde su naro\u010dito preko dr\u017eavnih \u0161kola \u0161irili nema\u010dki jezik me\u0111u slovenskim narodima. Sad su do\u0161li i na Balkan, da i Srbe na svoj na\u010din prosve\u0107uju.”<\/p>\n\n\n\n
“Mnogi Srbi idu na rad u Ameriku, a ostavljaju svoje ku\u0107e, svoja imanja, svoje porodice bez za\u0161tite. Na taj na\u010din srpska imovina propada i dolazi u tu\u0111inske ruke. Mnogi radnici ostaju u tu\u0111em svetu na du\u017ee vreme, a pomo\u0107 koju oni \u0161alju svojim porodicama, nije dovoljna za obradu zemlje i izdr\u017eavanje porodica. Mnogi se od njih i ne vra\u0107aju vi\u0161e svojim ku\u0107ama, a mnogi pre vremena izgube tamo \u017eivot, mu\u010de\u0107i se najte\u017eim poslovima, trpe\u0107i oskudicu i nevolje razne vrste. S toga treba upu\u0107ivati svakog srpskog radnika da \u010duva svoje ognji\u0161te, svoju ku\u0107u i svoje imanje.”<\/p>\n\n\n\n
“Srbin po prirod nije lenj. On mo\u017ee biti vrlo vredan radnik, samo kad ga rano naviknu na rad i kad docnije ima zadovoljstva i u\u017eivanja od svog rada. Srpski narod u jugoisto\u010dnim krajevima srpske zemlje naro\u010dito se odlikuje marljivo\u0161\u0107u i pored toga jo\u0161 i \u0161tedljivo\u0161\u0107u. Naprotiv, na\u0161 narod u severoisto\u010dnim krajevima, ne odlikuje se, u masi, tim vrlinama, i zato on sve vi\u0161e upropa\u0161\u0107ava svoje imanje, koje prelazi u ruke tu\u0111inaca, i sve vi\u0161e siroma\u0161i, te se najposle mora seliti u druge zemlje.”<\/p>\n\n\n\n
“U kulturnom pogledu najbolji i najva\u017eniji polo\u017eaj zauzima Kraljevina Srbija. Ona je sredi\u0161te srpskog naroda i u politi\u010dkom pogledu. U njoj \u017eivi vi\u0161e od jedne tre\u0107ine svega srpskog naroda. Ona ima najvi\u0161e mogu\u0107nosti za \u0161irenje srpske kulture u celom narodu. Srbija treba da radi ne samo za sebe, nego za celo Srpstvo. Njoj mora biti najvi\u0161i ideal oslobo\u0111enje i ujedinjenje celoga Srpstva. A prvi \u0107emo uspeh posti\u0107i onda, kad kulturno osvojimo neoslobo\u0111ene delove srpske zemlje i kad duhovno ujedinimo celo Srpstvo.”<\/p>\n\n\n\n
U Beogradu 31. IV. 1909<\/em><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Godine 1909. u danas vrlo retkom listu “Bosna”, koji je izlazio početkom XX veka u Beogradu, pod uredništvom Jova Đ. Kovačevića, u aprilskom broju 7, izašao je članak koji je potpisao D-r V. Bakić, a koji nosi naslov “Kulturno osvajanje srpske zemlje”. Autor, u stilu Arčibalda Rajsa i njegove knjižice “Čujte Srbi” navodi narodne mane, koje su razlog decenijskog i vekovnog posrtanja i ističe kulturu kao najmoćnije moderno oružje. U nastavku donosimo rezime najvažnijih delova ovog do danas skoro pa nepoznatog teksta. “Ali mi imamo, po nesreći, nekih ukorenjenih mana, koje nama mnogo škode, a stranci ih vešto upotrebljavaju u svoju korist… Mi još nismo toliko uviđavni, da svaki deo srpskog naroda, svaku srpsku porodicu cenimo kao svoju. Mi nismo uvek složni u zajedničkom radu, naročito onom koji se tiče oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda. Nije potrebno navoditi dokaze za to, oni su nam dobro poznati… Ima takvih primera, kojih se sećamo sa stidom i s bolom u duši, kao npr. kad neki Srbin, kao naučnik ili umetnik ili tehničar, omalovažava svoj narod, ili kad neki srpski istoričar ili geograf (zbog “naučne objektivnosti”) odriče srpskom narodu u Makedoniji nacionalne osobine, ili kad neki naš političar olako ustupa strancima koju srpsku oblast, ili kad neki poslanik upućuje neoslobođene Srbe, da se sami oslobode, ili kad neki pravoslavni Srbi ne priznaju Srbe druge vere za svoju ravnopravnu braću, ili kad Srbi koji se služe ćirilicom, neće da čitaju knjige, koje su štampane latinskim slovima, ili kad neki školovani Srbi služe tuđinu za novce i rade protiv svojega naroda, kao uhode, izdajice, izrodi itd.” “Mi rado podražavamo drugim narodima u pogledu na nošnju, ponašanje i druge neke njihove običaje, a ne primamo od njih one vrline, kojima su se oni uzdigli iznad drugih naroda. Tako npr. mi se ne ugledamo na žarki patriotizam u Francuza… Mi se ne ugledamo na vrednoću, stalnost i izdržljivost nemačkog naroda, koji tim svojim osobinama nadmašuje i pobeđuje i romanske i slovenske narode, na čiju štetu on proširuje krug svojega rada, držeći se pri tome svoje izreke “gde god se govori nemački, tu je nemačka otadžbina”. Mi se ne ugledamo na samostalnost i energičnost, na solidnost i karakternost engleskog naroda. Mi se ne ugledamo ni na nama srodne slovenske narode, naročito na Čehe. Kad treba opravdati takav postupak, mi se izgovaramo nesrećnom sudbinom, koja nas goni kroz tolike vekove, a zaboravljamo na onu iskustvom potvrđenu istinu, da je svaki narod, kao i svaki čovek, sam kovač svoje sreće. Nama treba ozbiljnoga rada na svom individualnom usavršavanju, umnom, moralnom i tehničkom. Nama treba zajedničkog rada na kulturnom razvitku našeg naroda. Kad ne možemo da oslobodimo sve srpske pokrajine vojnom silom, mi ih moramo osvojiti kulturnim sredstvima. Zato se kultura u srpskim državama mora popeti na visok stupanj razvitka, te da ona na taj način postane najjača privlačna sila za celo Srpstvo. Ona mora biti za sve Srbe pristupačnija od tuđe kulture.” “Tek onda, kad ceo srpski narod bude prosvećen tako, kao što je npr. narod u Švajcarskoj, zadobiće i on poštovanje velikih kulturnih naroda, i onda će se moći nadati da će ga ovi hteti potpomagati. A dokle toga ne bude, njega će velike države smatrati kao malen neobrazovan narod, kojeg treba neka velika država sebi da potčini, da bi ga ona mogla obrazovati. Tako se govorilo za naš narod u Bosni i Hercegovini, i tako od skora pišu Nemci o srpskom narodu u Srbiji i Crnoj Gori. Mi se moramo braniti od naših neprijatelja najmoćnijim modernim oružjem, a to je kultura. Svojom kulturom Nemci su uništili mnoge Slovene u sadašnjoj Pruskoj, Saksonskoj i još u nekim nemačkim oblastima. Tako isto su postupali u Austriji, gde su naročito preko državnih škola širili nemački jezik među slovenskim narodima. Sad su došli i na Balkan, da i Srbe na svoj način prosvećuju.” “Mnogi Srbi idu na rad u Ameriku, a ostavljaju svoje kuće, svoja imanja, svoje porodice bez zaštite. Na taj način srpska imovina propada i dolazi u tuđinske ruke. Mnogi radnici ostaju u tuđem svetu na duže vreme, a pomoć koju oni šalju svojim porodicama, nije dovoljna za obradu zemlje i izdržavanje porodica. Mnogi se od njih i ne vraćaju više svojim kućama, a mnogi pre vremena izgube tamo život, mučeći se najtežim poslovima, trpeći oskudicu i nevolje razne vrste. S toga treba upućivati svakog srpskog radnika da čuva svoje ognjište, svoju kuću i svoje imanje.” “Srbin po prirod nije lenj. On može biti vrlo vredan radnik, samo kad ga rano naviknu na rad i kad docnije ima zadovoljstva i uživanja od svog rada. Srpski narod u jugoistočnim krajevima srpske zemlje naročito se odlikuje marljivošću i pored toga još i štedljivošću. Naprotiv, naš narod u severoistočnim krajevima, ne odlikuje se, u masi, tim vrlinama, i zato on sve više upropašćava svoje imanje, koje prelazi u ruke tuđinaca, i sve više siromaši, te se najposle mora seliti u druge zemlje.” “U kulturnom pogledu najbolji i najvažniji položaj zauzima Kraljevina Srbija. Ona je središte srpskog naroda i u političkom pogledu. U njoj živi više od jedne trećine svega srpskog naroda. Ona ima najviše mogućnosti za širenje srpske kulture u celom narodu. Srbija treba da radi ne samo za sebe, nego za celo Srpstvo. Njoj mora biti najviši ideal oslobođenje i ujedinjenje celoga Srpstva. A prvi ćemo uspeh postići onda, kad kulturno osvojimo neoslobođene delove srpske zemlje i kad duhovno ujedinimo celo Srpstvo.” U Beogradu 31. IV. 1909<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7063,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[990,991,992,777],"class_list":["post-7059","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-casopis-bosna","tag-kultura-kao-oruzje","tag-kulturna-kolonizacija","tag-stari-casopisi"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7059","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7059"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7059\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7061,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7059\/revisions\/7061"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7063"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7059"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7059"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7059"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}