{"id":7075,"date":"2026-03-31T15:34:11","date_gmt":"2026-03-31T13:34:11","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=7075"},"modified":"2026-03-31T15:50:51","modified_gmt":"2026-03-31T13:50:51","slug":"jean-finot-uvod-u-knjigu-la-vie-multiple-prince-bogidar-karageorgevitch","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/jean-finot-uvod-u-knjigu-la-vie-multiple-prince-bogidar-karageorgevitch\/2026\/","title":{"rendered":"Jean Finot: uvod u knjigu “La vie multiple” Prince Bogidar Karageorgevitch"},"content":{"rendered":"\n

La vie multiple<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prince Bogidar Karageorgevitch<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jean Finot<\/strong>
Uvod u knjigu<\/em><\/p>\n\n\n\n

“La vie multiple<\/strong>“<\/p>\n\n\n\n

Prince Bogidar Karageorgevitch<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Paris 1921<\/p>\n\n\n\n

Prevod sa francuskog:
Mina Toma\u0161evi\u0107 2014<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Autoru stranica koje slede je prevremeno oduzeta pa\u017enja i divljenje svih onih koji su ga poznavali. \u010clan slavne porodice Kara\u0111or\u0111evi\u0107, godinama je u Parizu bio poznat kao \u201c\u0160armantni princ\u201d. To je bio i u stvarnosti. Njegovo ime ozna\u010davalo je njegovu sudbinu, jer \u201cBo\u017eidar\u201d zna\u010di \u201cdar od Boga\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Neverovatno obdaren od strane prirode, bio je umetnik, pesnik, romansijer i umetni\u010dki kriti\u010dar. U svakoj od ovih oblasti ostavio je li\u010dni pe\u010dat u vidu obi\u010daja, ose\u0107anja, stavova, religijskih obreda, koje je iskazao izvesnom umetno\u0161\u0107u i francuskim stilom koji je do te mere savr\u0161en, da odre\u0111eni kriti\u010dari nisu oklevali da ga stave pored Pjer Loti-a, sa \u010dak vi\u0161e egzoti\u010dnog \u0161arma.<\/p>\n\n\n\n

Njegov rad \u201cBele\u0161ke o Indiji\u201d bio je verodostojan prikaz ove magi\u010dne imperije koju su mnogi drugi opisali pre njega, a nisu uspeli da odraze misteriozne tendencije njenih stanovnika. U domenu umetnosti primenjenoj u industriji, na\u010dinio je brojne genijalne pronalaske koje je pariska industrija uspe\u0161no realizovala.<\/p>\n\n\n\n

Poliglota i kozer koji nije za pore\u0111enje, visoko se kotirao kako u umetni\u010dkim, tako i u knji\u017eevnim i mondenskim krugovima. Izme\u0111u ostalog, dodeljene Marije Ba\u0161\u0107irceff prince Bo\u017eidaru iskazano je u portretu koji vredi isto koliko i njeni \u201cMemoari\u201d za razumevanje neumoljivog duha mlade Moskovljanke, \u010diji su \u017eivot i delo duboko inspirisali francuski i strani intelektualni svet na samom po\u010detku tog veka.<\/p>\n\n\n\n

Najpoznatiji portretisti su ulo\u017eili napor da ovekove\u010de tako izra\u017eajan i zanimljiv lik princa Bo\u017eidara. Muzej u Beogradu koji mora da poseduje posebne sale u znak se\u0107anja na njega, ali i njegovog starijeg brata Aleksu, primi\u0107e vi\u0161e remek-dela savremene umetnosti posve\u0107ene dvojici bra\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u slavnima kojih vi\u0161e nema, Fran\u00e7ois Copp\u00e9e, Sully Prud\u2019homme i me\u0111u mnogim drugima koji su \u017eivi, Madame Juliette Adam, Loti, pisci, politi\u010dari, veliki umetnici, \u010duvali su nezaboravne uspomene na srpskog princa u dubokoj vezi sa evolucijom predratne francuske misli.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n
\n
\"\"
Bo\u017eidar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 1894<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ovaj princ je bio ube\u0111eni i instinktivni demokrata mnogo pre same pojave tog pojma. Dok su snobovi u njemu videli kraljevog ne\u0107aka, ovaj veliki umetnik je s ljubavlju i po\u0161tovanjem radio svoj posao. Bilo je to njegovo bo\u017eanstvo, utoliko vi\u0161e \u0161to nije \u017eeleo da \u017eivi po uzoru na bogate ni da prodaje svoju li\u010dnost prihvataju\u0107i zlato neke bogate naslednice. Uporno i te\u0161ko je slikao kako bi skromno zaradio. Kao umetnik je po\u010deo da radi u ateljeu rezbara Faubourg Saint-Antoine. Izgled ove poznate pariske li\u010dnosti me\u0111u radnicima u Faubourg-u je izazivao veliku senzaciju. Obo\u017eavali su svog princa kolegu koji se jednako isticao svojom dobrotom, koliko i darovima (talentima) koji su te\u017eili da obnove industrijsku umetnost.<\/p>\n\n\n\n

Umetnik je \u010desto ru\u010dao sa svojim kolegama u poznatim restoran\u010di\u0107ima, a neretko i na javnim trgovima, sede\u0107i na klupi kraj drugih radnika sa kojima je razmenjivao stavove i govorio o svojim trezvenim ukusima.<\/p>\n\n\n\n

Pariska elita je bila iznena\u0111ena ovim bratstvom klasa koje je realizovano zajedni\u010dkim radom!<\/p>\n\n\n\n

A uve\u010de, nakon dana provedenog u ateljeu, sre\u0111ivao se i sa ponosom nosio svoju svetsku ulogu.<\/p>\n\n\n\n

Njegova \u017eivotna filozofija prezirala je ste\u010dena i banalna mi\u0161ljenja o ljudima i stvarima. Njegov na\u010din su\u0111enja doga\u0111aja je bio prilago\u0111en potrebama njegovog postojanja. Uprkos tragi\u010dnoj sudbini koja ga je zadesila, uvek je izgledao zadovoljan.<\/p>\n\n\n\n

Postojanje dvojice prin\u010deva bilo je impozantno i na trenutke dirljivo, jer je stariji brat, princ Aleksa, \u017eiveo pored njega (princa Bo\u017eidara) i njihove majke, princeze Sarke. Nasuprot raspadnutom \u017eivotu \u201cKraljevi\u0107a u izgnanstvu\u201d po uzoru na koje je Alphonse Daudet jednom naslikao majstorsko delo, ku\u0107a u Avenue du Bois, koja je bila prebivali\u0161te starije grane Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, bila je poznata i cenjena u Parizu kao rezidencija pravih mudraca koji su znali da pomire svoju veli\u010dinu od ranije sa siroma\u0161tvom, da ne ka\u017eemo mizerijom, koja nije prestajala da ih zatrpava.<\/p>\n\n\n\n

Dvojica prin\u010deva su bili dalji unuci poznatog Kara\u0111or\u0111a. Njihov deda, princ Aleksa (najstariji Kara\u0111or\u0111ev sin, 1801\u20131830, prim. ured.), ro\u0111en u Topoli 1801., oti\u0161ao je u Austriju 1813., odakle se nekoliko godina kasnije preselio u Rusiju. Tamo je primljen u Corps des Pages (vojnu akademiju u Rusiji) pod pokroviteljstvom cara Aleksandra I.<\/p>\n\n\n\n

Iz braka sa jednom bogatom Rumunkom iz Besarabije (Marija Trokin, prim. ured.) ima sina, jedinca, princa \u0110or\u0111a, koji se o\u017eenio gospo\u0111om Skarm, \u0107erkom \u010duvenog srpskog brodovlasnika (Mi\u0161e Anastasiijevi\u0107a) \u010dije su velikodu\u0161ne ponude u \u010dast domovine bile \u010dudesne.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n
\n
\"\"
Jean Finot<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Princ \u0110or\u0111e se preselio u Francusku, najpre je \u017eiveo u Nici, a zatim u Parizu, gde mu je Sarka rodila dva sina: Aleksu (1858) i Bo\u017eidara (1861).<\/p>\n\n\n\n

Da bi se razumela \u010dast i prefinjenost \u017eivota Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, dovoljno je uporediti ih sa predstavnicima druge dinastije – kralja Milana, koji je \u017eiveo u istoj Avenue du Bois de Boulogne.<\/p>\n\n\n\n

Dok su Obrenovi\u0107i u\u017eivali na taj na\u010din da ponekad diskredituju presti\u017e svoje ku\u0107e i reputaciju ro\u0111ene zemlje, prin\u010devi Aleksa i Bo\u017eidar su se spremali da svojim \u010dasnim i vrednim postojanjem pove\u017eu rodnu zemlju sa Francuskom i u njihovom odnosu stvore trajne simpatije.<\/p>\n\n\n\n

Pariz i Francuska nikako nisu zaboravili herojstvo princa Aleksa koji je sa 50 godina napustio Francusku tokom poslednjeg Balkanskog rata 1912. kako bi se vratio u otad\u017ebinu i borio sa Turcima.<\/p>\n\n\n\n

Kralj Petar I, rodak princa Aleksa, izgleda da iz neobja\u0161njivih razloga uop\u0161te nije dr\u017eao do njegovog u\u010de\u0161\u0107a u ratu. U Parizu su hteli da vide neku vrstu instinktivne strepnje kod mla\u0111eg ogranka suprotstavljenog na prestolu koji nikako nije \u017eeleo da se ro\u0111aci vrate u Srbiju, iako je me\u0111u njima bilo onih kojima bi prema legitimnim principima bilo mesto da vladaju na mestu tada\u0161njeg kralja.<\/p>\n\n\n\n

Uostalom, radilo se o nesporazumu, jer ni princ Aleksa ni princ Bo\u017eidar nikada nisu pokazivali \u017eelju da zauzmu mesto njihovom ro\u0111aku. Protivnici kralja Petra su se i vi\u0161e navrata obratili Aleksi da bi ga naterali da pokrene otvorenu ili zatvorenu kampanju protiv svog kraljevskog ro\u0111aka, ali je sve bezuspe\u0161no! Tako lojalna priroda princa Aleksa, kao i njegov \u017earki patriotizam, branili su mu tu vrstu mutnih ambicija koje su se uvek okretale protiv interesa naroda i njih samih.<\/p>\n\n\n\n

Bilo je tako i 1917. i 1918. kada je ve\u0107i broj neprijatelja kralja Petra i princa regenta hteo da povu\u010de princa Aleksu u seriju zavera kovanih protiv suverenosti vladaju\u0107e dinastije. Bilo mi je \u010dak dato da prisustvujem tajnim saborima na kojima su svoj svojstven na\u010din i najenergi\u010dnijim oblicima pokazala du\u0161a princa Aleksa oduzimaju\u0107i svaku nadu u\u010desnicima ovim poku\u0161ajima da ga gurnu u tom opasnom i antipatriotskom pravcu. Tokom jedne nezaboravne posete u kojoj mi se pru\u017eila mogu\u0107nost da u isto vreme susretnem princa regenta Aleksandra iz Srbije, imao sam priliku da mu iznesem privr\u017eenost koju mu je odavao njegov kraljevski rodak.<\/p>\n\n\n\n

Nakon \u0161to je u\u010destvovao u bitkama 1912. i 1913., princ Aleksa je znao da se poka\u017ee korisnim i na drugi na\u010din za vreme Velikog rata. Bio je na \u010delu sanitetske slu\u017ebe, pokazao je veliku odanost i istovremenu i inteligenciju. Srbija, koja je bila najvi\u0161e pogo\u0111ena me\u0111u saveznicima, je imala veliku sre\u0107u da u njemu prona\u0111e istinskog heroja gra\u0111anske du\u017enosti.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

U Srbiji, tokom tih godina neumornih napora, princ Aleksa je, pored ve\u0107 naru\u0161enog zdravlja, dobio bolest koja ga je relativno mladog odnela od brojnih prijatelja koji su mu bili veoma naklonjeni.<\/p>\n\n\n\n

Dva brata su uvek bila veoma povezana uprkos njihovim razli\u010ditim karakterima. Dok je princ Aleksa imao sav talenat jednog promi\u0161ljenog suverena, princ Bo\u017eidar je postajao sve poznatiji u domenu brojnih literarnih i umetni\u010dkih aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n

Ali ga to nije uop\u0161te spre\u010davalo da sa\u010duva svoju \u010dast. Bilo mu je potrebno da razvije izuzetan tak kao bi doveo u ravnote\u017eu te dve, naizgled nepomirljive, situacije.<\/p>\n\n\n\n

Bilo je u ostalom ne\u0161to u njegovoj fizionomiji, \u0161to je podjednako inspirisalo srodnu smernost i radoznalost.<\/p>\n\n\n\n

\u201cNije delovao kao \u010dovek od krvi i mesa\u201d, kako je to jednog dana rekao jedan od na\u0161ih zajedni\u010dkih prijatelja, senator Hugues Le Roux, \u201ckao \u010dovek koji ima vene, kojim te\u010de krv, ve\u0107 kao vizantijska slika, jedna sa onih fresaka izdu\u017eenih likova, bez senzualne realnosti. Njegov lik je bio samo profil, siljata brada sastavljala se od vrha nosa. O\u010di su mu bile kose, ramena i ruke obe\u0161ene. Celog svog \u017eivota je delovao kao razapet Hrist\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, iza te vidne patnje, sijao je jedan intenzivni \u017eivot. O\u010di su mu \u010desto sijale jednim jakim sjajem. On je pokazivao do koje mere je izgled ljudskog tela slabo odra\u017eavao stanje duha. Njegova strast za lepim, njegova uvek budna misao, bile su svesne situacije pune nevolja kojim ga je sudbina opteretila.<\/p>\n\n\n\n

Sva dela umetni\u010dke du\u0161e su reflektovala ne\u0161to natprirodno \u0161to se nije naro\u010dito slagalo sa banalnostima pariskog \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n

Godinama se u Parizu pri\u010dalo o jednoj kostimiranoj ve\u010deri koja je bila prire\u0111ena Gyf-u od strane gospo\u0111e Juliette Adam. U odre\u0111enom trenutku, ve\u0107 podmakloj no\u0107i, jedan glas je odzvanjao zidinama D\u2019Abbaye-a. Duboka emocija je zahvatila sve prisutne. Bio je to princ Bo\u017eidar koji je pevao u pratnji Pierra Loti-a na gitari. Njegov tako melodi\u010dan i zanosan glas pri\u010dao je o bedi i nevoljama suverena li\u0161enih poseda i trona. Ose\u0107aj tuge je zahvatio prisutne koji su freneti\u010dno klicali \u201cBravo!\u201d, prime\u0107uju\u0107i princa koji se sme\u0161io kroz suze!<\/p>\n\n\n\n

Umetni\u010dko nasle\u0111e koje nam je ostavio je koliko originalno toliko raznoliko. Njegov umetni\u010dki name\u0161taj, njegovi \u0161e\u0161iri, njegove ka\u0161ike, obu\u010deni ko\u017eni predmeti, fantasti\u010dni vezovi, uprkos njihovoj harmoni\u010dnoj lepoti, njegovi okviri od dragog kamenja koji su kasnije toliki draguljari imitirali, pokazali su mnogo puta napredak u na\u0161oj industrijskoj umetnosti. Mnogi od ovih predmeta se nalaze u muzejima starog i novog sveta.<\/p>\n\n\n\n

Bio je neuporediv peva\u010d, jedan od najboljih u\u010denika Faure-a, a bio je tako\u0111e i slikar sa neskrivenim talentom.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Jedan od u\u010ditelja, moj nezaboravni prijatelj Roll, predsednik nacionalnog udru\u017eenja likovnih umetnosti mi je jednog dana pri\u010dao o njemu kao u\u010deniku koji je mogao da stekne svetsku slavu, da je hteo da istraje u poslu slikara!<\/p>\n\n\n\n

Ali njegova priroda, tako bogato nadarena, vukla ga je na sve strane. Autor romana i zapa\u017eeni novelista, bio je istovremeno cenjen i kao umetni\u010dki kriti\u010dar, kako u Francuskoj, tako i van nje. Njegovo poznavanje jezika (govorio je desetinu) i stranih zemalja, omogu\u0107ilo mu je da ima jedno retko i duboko poznavanje inostranih du\u0161a. Njegova kriti\u010dka paleta se na\u0161la oboga\u0107ena najsupitnijim pore\u0111enjima uzetih iz umetnosti i literature svih zemalja.<\/p>\n\n\n\n

On je tako sara\u0111ivao pored Revue des Revues, sa jo\u0161 velikim brojem engleskih, ameri\u010dkih, nema\u010dkih i ruskih \u010dasopisa. Neke od njegovih studija zaslu\u017eivale bi da ponovo budu \u0161tampane jer sadr\u017ee primedbe koje ostaju i osta\u0107e ta\u010dne i istinite.<\/p>\n\n\n\n

Podsetimo, kao primer, jedne od njegovih studija o de\u010dijim igra\u010dkama koja je bila objavljena u jednoj engleskoj reviji. On je tada konstatovao \u010dinjenicu koja je ostala neprime\u0107ena od strane pedagoga, da je moderna igra\u010dka uzrok propasti na\u0161e svesti. Ona im daje ljubav na la\u017ean na\u010din, \u201ctrik\u201d. Lutke koje se nude devoj\u010dicama na bolestan na\u010din uti\u010du na njihovo pona\u0161anje. Tako do\u0111e dan kada devoj\u010dica po\u010dinje da li\u010di na lutku, na svom toaletnom sto\u010di\u0107u tra\u017ei proizvode koji njeno lice \u017eene transformi\u0161u u odvratnu masku. Princ Bo\u017eidar mi je jednom dana razvio napredni pedago\u0161ki sistem koji bi trebalo da crpi svaki izvor da bi transformisao du\u0161e koje su igra\u010dkama korenito izmenjene.<\/p>\n\n\n\n

\u017divot dvojice prin\u010deva bio je prili\u010dno uzoran pored njihove odli\u010dne majke koja je uspela da sa\u010duva \u010dast uprkos svim neda\u0107ama koje su je sna\u0161le. Princeza Sarka je ne\u0161to kraljevsko u svojoj fizionomiji \u0161to je opstalo kroz godine koje su je zatrpale.<\/p>\n\n\n\n

Njen hotel u Avenue du Bois de Boulogne, primao je, pored suverena i \u010dlanova dinastije, i \u010duvene pisce, dame, glumice, ali i obi\u010dne umetnike. Bio je jedan od najzanimljivijih i najtra\u017eenijih salona u prestonici.<\/p>\n\n\n\n

Danas, nakon \u0161to je izgubila oba sina, sama i odse\u010dena od sveta, srpska princeza udovica ima samo jedan cilj u \u017eivotu: da doprinese slavi domovine, bolje upoznaju\u0107i svet sa gubicima svojih najdra\u017eih.<\/p>\n\n\n\n

Kao dugogodi\u0161nji prijatelj dvojice velikih ljudi kojih vi\u0161e nema, jer mi behu jednako dragi, mogao sam samo sa zahvalno\u0161\u0107u da do\u010dekam dragocene, neobjavljene rukopise princa Bo\u017eidara koje mi je njegova majka poverila, da otrgnem iz zaborava sve ono \u0161to zaslu\u017euje da ostane u mislima pre\u017eivelih, vezano za postojanje i nestajanje njena dva naslednika sa slavnim prezimenom Kara\u0111or\u0111evi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Jean Finot<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n
Dodatak: Bo\u017eidar Kara\u0111or\u0111evi\u0107, izlo\u017eba povodom dana biblioteke UBSM<\/a>

\u010citaj dalje: Bo\u017eidar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 : Zapisi iz Indije iz 1899 i misterija prvog izdanja<\/a>
<\/pre>\n\n\n\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
La vie multiple Prince Bogidar Karageorgevitch Jean FinotUvod u knjigu “La vie multiple“ Prince Bogidar Karageorgevitch Paris 1921 Prevod sa francuskog:Mina Tomašević 2014 Autoru stranica koje slede je prevremeno oduzeta pažnja i divljenje svih onih koji su ga poznavali. Član slavne porodice Karađorđević, godinama je u Parizu bio poznat kao “Šarmantni princ”. To je bio i u stvarnosti. Njegovo ime označavalo je njegovu sudbinu, jer “Božidar” znači “dar od Boga”. Neverovatno obdaren od strane prirode, bio je umetnik, pesnik, romansijer i umetnički kritičar. U svakoj od ovih oblasti ostavio je lični pečat u vidu običaja, osećanja, stavova, religijskih obreda, koje je iskazao izvesnom umetnošću i francuskim stilom koji je do te mere savršen, da određeni kritičari nisu oklevali da ga stave pored Pjer Loti-a, sa čak više egzotičnog šarma. Njegov rad “Beleške o Indiji” bio je verodostojan prikaz ove magične imperije koju su mnogi drugi opisali pre njega, a nisu uspeli da odraze misteriozne tendencije njenih stanovnika. U domenu umetnosti primenjenoj u industriji, načinio je brojne genijalne pronalaske koje je pariska industrija uspešno realizovala. Poliglota i kozer koji nije za poređenje, visoko se kotirao kako u umetničkim, tako i u književnim i mondenskim krugovima. Između ostalog, dodeljene Marije Bašćirceff prince Božidaru iskazano je u portretu koji vredi isto koliko i njeni “Memoari” za razumevanje neumoljivog duha mlade Moskovljanke, čiji su život i delo duboko inspirisali francuski i strani intelektualni svet na samom početku tog veka. Najpoznatiji portretisti su uložili napor da ovekoveče tako izražajan i zanimljiv lik princa Božidara. Muzej u Beogradu koji mora da poseduje posebne sale u znak sećanja na njega, ali i njegovog starijeg brata Aleksu, primiće više remek-dela savremene umetnosti posvećene dvojici braće. Među slavnima kojih više nema, François Coppée, Sully Prud’homme i među mnogim drugima koji su živi, Madame Juliette Adam, Loti, pisci, političari, veliki umetnici, čuvali su nezaboravne uspomene na srpskog princa u dubokoj vezi sa evolucijom predratne francuske misli. Ovaj princ je bio ubeđeni i instinktivni demokrata mnogo pre same pojave tog pojma. Dok su snobovi u njemu videli kraljevog nećaka, ovaj veliki umetnik je s ljubavlju i poštovanjem radio svoj posao. Bilo je to njegovo božanstvo, utoliko više što nije želeo da živi po uzoru na bogate ni da prodaje svoju ličnost prihvatajući zlato neke bogate naslednice. Uporno i teško je slikao kako bi skromno zaradio. Kao umetnik je počeo da radi u ateljeu rezbara Faubourg Saint-Antoine. Izgled ove poznate pariske ličnosti među radnicima u Faubourg-u je izazivao veliku senzaciju. Obožavali su svog princa kolegu koji se jednako isticao svojom dobrotom, koliko i darovima (talentima) koji su težili da obnove industrijsku umetnost. Umetnik je često ručao sa svojim kolegama u poznatim restorančićima, a neretko i na javnim trgovima, sedeći na klupi kraj drugih radnika sa kojima je razmenjivao stavove i govorio o svojim trezvenim ukusima. Pariska elita je bila iznenađena ovim bratstvom klasa koje je realizovano zajedničkim radom! A uveče, nakon dana provedenog u ateljeu, sređivao se i sa ponosom nosio svoju svetsku ulogu. Njegova životna filozofija prezirala je stečena i banalna mišljenja o ljudima i stvarima. Njegov način suđenja događaja je bio prilagođen potrebama njegovog postojanja. Uprkos tragičnoj sudbini koja ga je zadesila, uvek je izgledao zadovoljan. Postojanje dvojice prinčeva bilo je impozantno i na trenutke dirljivo, jer je stariji brat, princ Aleksa, živeo pored njega (princa Božidara) i njihove majke, princeze Sarke. Nasuprot raspadnutom životu “Kraljevića u izgnanstvu” po uzoru na koje je Alphonse Daudet jednom naslikao majstorsko delo, kuća u Avenue du Bois, koja je bila prebivalište starije grane Karađorđevića, bila je poznata i cenjena u Parizu kao rezidencija pravih mudraca koji su znali da pomire svoju veličinu od ranije sa siromaštvom, da ne kažemo mizerijom, koja nije prestajala da ih zatrpava. Dvojica prinčeva su bili dalji unuci poznatog Karađorđa. Njihov deda, princ Aleksa (najstariji Karađorđev sin, 1801–1830, prim. ured.), rođen u Topoli 1801., otišao je u Austriju 1813., odakle se nekoliko godina kasnije preselio u Rusiju. Tamo je primljen u Corps des Pages (vojnu akademiju u Rusiji) pod pokroviteljstvom cara Aleksandra I. Iz braka sa jednom bogatom Rumunkom iz Besarabije (Marija Trokin, prim. ured.) ima sina, jedinca, princa Đorđa, koji se oženio gospođom Skarm, ćerkom čuvenog srpskog brodovlasnika (Miše Anastasiijevića) čije su velikodušne ponude u čast domovine bile čudesne. Princ Đorđe se preselio u Francusku, najpre je živeo u Nici, a zatim u Parizu, gde mu je Sarka rodila dva sina: Aleksu (1858) i Božidara (1861). Da bi se razumela čast i prefinjenost života Karađorđevića, dovoljno je uporediti ih sa predstavnicima druge dinastije – kralja Milana, koji je živeo u istoj Avenue du Bois de Boulogne. Dok su Obrenovići uživali na taj način da ponekad diskredituju prestiž svoje kuće i reputaciju rođene zemlje, prinčevi Aleksa i Božidar su se spremali da svojim časnim i vrednim postojanjem povežu rodnu zemlju sa Francuskom i u njihovom odnosu stvore trajne simpatije. Pariz i Francuska nikako nisu zaboravili herojstvo princa Aleksa koji je sa 50 godina napustio Francusku tokom poslednjeg Balkanskog rata 1912. kako bi se vratio u otadžbinu i borio sa Turcima. Kralj Petar I, rodak princa Aleksa, izgleda da iz neobjašnjivih razloga uopšte nije držao do njegovog učešća u ratu. U Parizu su hteli da vide neku vrstu instinktivne strepnje kod mlađeg ogranka suprotstavljenog na prestolu koji nikako nije želeo da se rođaci vrate u Srbiju, iako je među njima bilo onih kojima bi prema legitimnim principima bilo mesto da vladaju na mestu tadašnjeg kralja. Uostalom, radilo se o nesporazumu, jer ni princ Aleksa ni princ Božidar nikada nisu pokazivali želju da zauzmu mesto njihovom rođaku. Protivnici kralja Petra su se i više navrata obratili Aleksi da bi ga naterali da pokrene otvorenu ili zatvorenu kampanju protiv svog kraljevskog rođaka, ali je sve bezuspešno! Tako lojalna priroda princa Aleksa, kao i njegov žarki patriotizam, branili su mu tu vrstu mutnih ambicija koje su se uvek okretale protiv interesa naroda i njih samih. Bilo je tako i 1917. i 1918. kada je veći broj neprijatelja kralja Petra i princa regenta hteo da povuče princa Aleksu u seriju zavera kovanih protiv suverenosti vladajuće dinastije. Bilo mi je čak dato da prisustvujem tajnim saborima na kojima su svoj svojstven način i najenergičnijim oblicima pokazala duša princa Aleksa oduzimajući svaku nadu učesnicima ovim pokušajima da ga gurnu u tom opasnom i antipatriotskom pravcu. Tokom jedne nezaboravne posete u kojoj mi se pružila mogućnost da u isto vreme susretnem princa regenta Aleksandra iz Srbije, imao sam priliku da mu iznesem privrženost koju mu je odavao njegov kraljevski rodak. Nakon što je učestvovao u bitkama 1912. i 1913., princ Aleksa je znao da se pokaže korisnim i na drugi način za vreme Velikog rata. Bio je na čelu sanitetske službe, pokazao je veliku odanost i istovremenu i inteligenciju. Srbija, koja je bila najviše pogođena među saveznicima, je imala veliku sreću da u njemu pronađe istinskog heroja građanske dužnosti. U Srbiji, tokom tih godina neumornih napora, princ Aleksa je, pored već narušenog zdravlja, dobio bolest koja ga je relativno mladog odnela od brojnih prijatelja koji su mu bili veoma naklonjeni. Dva brata su uvek bila veoma povezana uprkos njihovim različitim karakterima. Dok je princ Aleksa imao sav talenat jednog promišljenog suverena, princ Božidar je postajao sve poznatiji u domenu brojnih literarnih i umetničkih aktivnosti. Ali ga to nije uopšte sprečavalo da sačuva svoju čast. Bilo mu je potrebno da razvije izuzetan tak kao bi doveo u ravnotežu te dve, naizgled nepomirljive, situacije. Bilo je u ostalom nešto u njegovoj fizionomiji, što je podjednako inspirisalo srodnu smernost i radoznalost. “Nije delovao kao čovek od krvi i mesa”, kako je to jednog dana rekao jedan od naših zajedničkih prijatelja, senator Hugues Le Roux, “kao čovek koji ima vene, kojim teče krv, već kao vizantijska slika, jedna sa onih fresaka izduženih likova, bez senzualne realnosti. Njegov lik je bio samo profil, siljata brada sastavljala se od vrha nosa. Oči su mu bile kose, ramena i ruke obešene. Celog svog života je delovao kao razapet Hrist”. Međutim, iza te vidne patnje, sijao je jedan intenzivni život. Oči su mu često sijale jednim jakim sjajem. On je pokazivao do koje mere je izgled ljudskog tela slabo odražavao stanje duha. Njegova strast za lepim, njegova uvek budna misao, bile su svesne situacije pune nevolja kojim ga je sudbina opteretila. Sva dela umetničke duše su reflektovala nešto natprirodno što se nije naročito slagalo sa banalnostima pariskog života. Godinama se u Parizu pričalo o jednoj kostimiranoj večeri koja je bila priređena Gyf-u od strane gospođe Juliette Adam. U određenom trenutku, već podmakloj noći, jedan glas je odzvanjao zidinama D’Abbaye-a. Duboka emocija je zahvatila sve prisutne. Bio je to princ Božidar koji je pevao u pratnji Pierra Loti-a na gitari. Njegov tako melodičan i zanosan glas pričao je o bedi i nevoljama suverena lišenih poseda i trona. Osećaj tuge je zahvatio prisutne koji su frenetično klicali “Bravo!”, primećujući princa koji se smešio kroz suze! Umetničko nasleđe koje nam je ostavio je koliko originalno toliko raznoliko. Njegov umetnički nameštaj, njegovi šeširi, njegove kašike, obučeni kožni predmeti, fantastični vezovi, uprkos njihovoj harmoničnoj lepoti, njegovi okviri od dragog kamenja koji su kasnije toliki draguljari imitirali, pokazali su mnogo puta napredak u našoj industrijskoj umetnosti. Mnogi od ovih predmeta se nalaze u muzejima starog i novog sveta. Bio je neuporediv pevač, jedan od najboljih učenika Faure-a, a bio je takođe i slikar sa neskrivenim talentom. Jedan od učitelja, moj nezaboravni prijatelj Roll, predsednik nacionalnog udruženja likovnih umetnosti mi je jednog dana pričao o njemu kao učeniku koji je mogao da stekne svetsku slavu, da je hteo da istraje u poslu slikara! Ali njegova priroda, tako bogato nadarena, vukla ga je na sve strane. Autor romana i zapaženi novelista, bio je istovremeno cenjen i kao umetnički kritičar, kako u Francuskoj, tako i van nje. Njegovo poznavanje jezika (govorio je desetinu) i stranih zemalja, omogućilo mu je da ima jedno retko i duboko poznavanje inostranih duša. Njegova kritička paleta se našla obogaćena najsupitnijim poređenjima uzetih iz umetnosti i literature svih zemalja. On je tako sarađivao pored Revue des Revues, sa još velikim brojem engleskih, američkih, nemačkih i ruskih časopisa. Neke od njegovih studija zasluživale bi da ponovo budu štampane jer sadrže primedbe koje ostaju i ostaće tačne i istinite. Podsetimo, kao primer, jedne od njegovih studija o dečijim igračkama koja je bila objavljena u jednoj engleskoj reviji. On je tada konstatovao činjenicu koja je ostala neprimećena od strane pedagoga, da je moderna igračka uzrok propasti naše svesti. Ona im daje ljubav na lažan način, “trik”. Lutke koje se nude devojčicama na bolestan način utiču na njihovo ponašanje. Tako dođe dan kada devojčica počinje da liči na lutku, na svom toaletnom stočiću traži proizvode koji njeno lice žene transformišu u odvratnu masku. Princ Božidar mi je jednom dana razvio napredni pedagoški sistem koji bi trebalo da crpi svaki izvor da bi transformisao duše koje su igračkama korenito izmenjene. Život dvojice prinčeva bio je prilično uzoran pored njihove odlične majke koja je uspela da sačuva čast uprkos svim nedaćama koje su je snašle. Princeza Sarka je nešto kraljevsko u svojoj fizionomiji što je opstalo kroz godine koje su je zatrpale. Njen hotel u Avenue du Bois de Boulogne, primao je, pored suverena i članova dinastije, i čuvene pisce, dame, glumice, ali i obične umetnike. Bio je jedan od najzanimljivijih i najtraženijih salona u prestonici. Danas, nakon što je izgubila oba sina, sama i odsečena od sveta, srpska princeza udovica ima samo jedan cilj u životu: da doprinese slavi domovine, bolje upoznajući svet sa gubicima svojih najdražih. Kao dugogodišnji prijatelj dvojice velikih ljudi kojih više nema, jer mi behu jednako dragi, mogao sam samo sa zahvalnošću da dočekam dragocene, neobjavljene rukopise princa Božidara koje mi je njegova majka poverila, da otrgnem iz zaborava sve ono što zaslužuje da ostane u mislima preživelih, vezano za postojanje i nestajanje njena dva naslednika sa slavnim prezimenom Karađorđević. Jean Finot Dodatak: Božidar Karađorđević, izložba povodom dana biblioteke UBSMČitaj dalje: Božidar Karađorđević : Zapisi iz Indije iz 1899 i misterija prvog izdanja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7084,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[508,102],"class_list":["post-7075","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-bozidar-karadordevic","tag-stare-knjige"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7075","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7075"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7075\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7089,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7075\/revisions\/7089"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7084"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7075"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7075"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7075"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}