{"id":7090,"date":"2026-04-01T23:21:40","date_gmt":"2026-04-01T21:21:40","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=7090"},"modified":"2026-04-01T23:21:41","modified_gmt":"2026-04-01T21:21:41","slug":"edgar-varez-prodavac-magle","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/edgar-varez-prodavac-magle\/2026\/","title":{"rendered":"Edgar Varez prodavac magle"},"content":{"rendered":"\n

Edgar Varez (Edgard Var\u00e8se<\/em> 1883-1965 francuski kompozitor) ro\u0111en je u Parizu, u mladosti se dru\u017eio s vode\u0107im francuskim umetnicima (kompozitorima, piscima, vajarima) da bi to nastavio i u drugim zemljama pre svega u Berlinu, gde se upoznao s Buzonijem i \u0160trausom; pre toga, kako sam svedo\u010di, ve\u0107 se bio (oko 1910) upoznao s Lenjinom i Trockim\u00b9, a godine 1915. odlazi u Ameriku. Partiture njegove do tog vremena nisu sa\u010duvane, a najverovatnije nisu bile ni napisane, budu\u0107i da je Varez jedan od najve\u0107ih prodavaca magle u XX veku. Svi koji se bave avangardom u muzici ne mogu ga zaobi\u0107i, a on je prvi primer muzi\u010dara bez profesionalnog muzi\u010dkog obrazovanja (sledi\u0107e ga: \u0160elsi, \u0160tokhauzen, Ksenakis, Bulez, Kejd\u017e\u00b2).<\/p>\n\n\n\n

Za pedeset godina koliko je pro\u017eiveo u Njujorku (ne znam od \u010dega je \u017eiveo), Varez je napisao dvanaest partitura koje sve zajedno traju oko dva sata. Za to vreme u\u017eivao je glas ultramoderniste. Posle II svetskog rata u\u010destvovao je kao predava\u010d u Darm\u0161tatu (\u0161ta li je predavao?). Njegovo delo \u201ePustinja\u201d je 1954. izazvalo skandal u Parizu (preno\u0161eno je preko radija), ali je do\u017eivela uspeh \u201eElektronska pesma\u201d napisana za paviljon Filips na briselskom Svetskom sajmu 1956. Pred kraj \u017eivota on je dobio razna priznanja, ali je sam sebe smatrao marginalcem, nazivaju\u0107i sebe \u201emuzi\u010dkom sirotinjom\u201d.<\/p>\n\n\n\n

\u00b9 Ovaj poslednji lik je posebno interesantan. Probajte da na\u0111ete ime Trockog u istoriji revolucionarnog pokreta u Rusiji pre 1917. Ne\u0107ete uspeti. Njega je ameri\u010dki bankarski lobi poslao u Rusiju tek u vreme Oktobarske revolucije da omogu\u0107i pokoravanje Rusije infiltracijom ameri\u010dkih jevrejskih bankara.<\/pre>\n\n\n\n
\u00b2 Svi oni kao marginalci pokaza\u0107e svojim delom da se opozicija muzici kakvu smo imali krajem XIX i po\u010detkom XX veka (\u010cajkovski, Rahmanjinov) i teoriji muzike (Buzoni, Losev), mogla formirati samo u krugu ljudi kojima je nedostajalo formalno muzi\u010dko obrazovanje.

Izvor: Filozofija muzike, Milan Uzelac 2022.<\/em><\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Edgar Varez (Edgard Varèse 1883-1965 francuski kompozitor) rođen je u Parizu, u mladosti se družio s vodećim francuskim umetnicima (kompozitorima, piscima, vajarima) da bi to nastavio i u drugim zemljama pre svega u Berlinu, gde se upoznao s Buzonijem i Štrausom; pre toga, kako sam svedoči, već se bio (oko 1910) upoznao s Lenjinom i Trockim¹, a godine 1915. odlazi u Ameriku. Partiture njegove do tog vremena nisu sačuvane, a najverovatnije nisu bile ni napisane, budući da je Varez jedan od najvećih prodavaca magle u XX veku. Svi koji se bave avangardom u muzici ne mogu ga zaobići, a on je prvi primer muzičara bez profesionalnog muzičkog obrazovanja (slediće ga: Šelsi, Štokhauzen, Ksenakis, Bulez, Kejdž²). Za pedeset godina koliko je proživeo u Njujorku (ne znam od čega je živeo), Varez je napisao dvanaest partitura koje sve zajedno traju oko dva sata. Za to vreme uživao je glas ultramoderniste. Posle II svetskog rata učestvovao je kao predavač u Darmštatu (šta li je predavao?). Njegovo delo „Pustinja” je 1954. izazvalo skandal u Parizu (prenošeno je preko radija), ali je doživela uspeh „Elektronska pesma” napisana za paviljon Filips na briselskom Svetskom sajmu 1956. Pred kraj života on je dobio razna priznanja, ali je sam sebe smatrao marginalcem, nazivajući sebe „muzičkom sirotinjom”. ¹ Ovaj poslednji lik je posebno interesantan. Probajte da nađete ime Trockog u istoriji revolucionarnog pokreta u Rusiji pre 1917. Nećete uspeti. Njega je američki bankarski lobi poslao u Rusiju tek u vreme Oktobarske revolucije da omogući pokoravanje Rusije infiltracijom američkih jevrejskih bankara. ² Svi oni kao marginalci pokazaće svojim delom da se opozicija muzici kakvu smo imali krajem XIX i početkom XX veka (Čajkovski, Rahmanjinov) i teoriji muzike (Buzoni, Losev), mogla formirati samo u krugu ljudi kojima je nedostajalo formalno muzičko obrazovanje.Izvor: Filozofija muzike, Milan Uzelac 2022.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7094,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[996,995,997,68],"class_list":["post-7090","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-muzika","tag-filozofija-muzike","tag-kompozitori","tag-milan-uzelac","tag-muzika"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7090","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7090"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7090\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7095,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7090\/revisions\/7095"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7094"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7090"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7090"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7090"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}