Aulo Gelije (Aulus Gellius) bio je rimski pisac, u\u010denjak i ljubitelj knji\u017eevnosti koji je \u017eiveo u 2. veku nove ere, verovatno izme\u0111u 125. i 180. godine. O njegovom \u017eivotu danas se ne zna mnogo. Poznato je da je studirao u Rimu i Atini, gde je slu\u0161ao onovremene filozofe, retori\u010dare i gramati\u010dare. Jedini izvor podataka o \u017eivotu Aula Gelija jesu detalji zabele\u017eeni u njegovim vlastitim spisima.<\/p>\n\n\n\n
Gelije je najpoznatiji po delu “Noctes Atticae” (Ati\u010dke no\u0107i), zbirci bele\u017eaka, pri\u010da, citata, jezi\u010dkih rasprava i anegdota koje je zapisivao tokom dugih zimskih ve\u010deri u Atici, u Gr\u010dkoj. Knjiga predstavlja neku vrstu anti\u010dkog intelektualnog dnevnika i sadr\u017ei me\u0161avinu filozofije, istorije, jezika, knji\u017eevnosti, tra\u010deva u\u010denih ljudi i sitnih detalja iz svakodnevnog \u017eivota Rimljana. Ati\u010dke no\u0107i podeljene su u dvadeset knjiga. Sve su sa\u010duvane, osim osme, od koje je do nas do\u0161ao samo njen sadr\u017eaj. Prvo \u0161tampano izdanje objavio je u Rimu 11. aprila 1469. Giovanni Andrea Bussi.<\/p>\n\n\n\n
Aulo Gelije nije spadao me\u0111u velike filozofe niti pesnike, ali je danas izuzetno va\u017ean jer je kroz svoje zapise sa\u010duvao mno\u0161tvo fragmenata izgubljenih dela anti\u010dkih autora. Bez njega bi dosta anti\u010dke knji\u017eevnosti bilo potpuno izgubljeno.<\/p>\n\n\n\n
Ima ne\u0161to vrlo moderno u njemu. \u010covek koji zapisuje zanimljive razgovore, \u010dudne re\u010di, rasprave po knji\u017earama i razgovore sa u\u010denim prijateljima. Podse\u0107a na nekog anti\u010dkog blogera, samo sa mnogo boljim znanjem latinskog. <\/p>\n\n\n\n
Uvek me odu\u0161eve zapisi o \u017eivotu obi\u010dnih ljudi u anti\u010dka vremena, jer ih je sa\u010duvano vrlo malo. Radnja Gelijevog zapisa de\u0161ava se u trgova\u010dkom delu Rima zvanom Sigillaria, koji je bio poznat po prodavnicama knjiga i sitne robe, naro\u010dito tokom praznika Saturnalija. Gelije prakti\u010dno opisuje scenu iz anti\u010dke knji\u017eare, jedan o\u010digledno vrlo \u017eiv i konkretan prizor.<\/p>\n\n\n\n
O re\u010di duovicesimo<\/em>, koja je nepoznata \u0161iroj publici, ali se \u010desto pojavljuje u spisima u\u010denih ljudi.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Slu\u010dajno smo u Sigilariji, u jednoj knji\u017eari, sedeli ja i pesnik Julije Paulus, naju\u010deniji \u010dovek kojeg pamtim. Tamo je bio izlo\u017een primerak Fabijevih Anala<\/em> (Fabii Annales), star i autenti\u010dan primerak, za koji je prodavac tvrdio da nema nijednu gre\u0161ku.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, neki gramati\u010dar, kog je kupac pozvao da pregleda knjigu, rekao je da je prona\u0161ao jednu gre\u0161ku; ali knji\u017ear je ponudio da se kladi na bilo koji iznos da nema gre\u0161ke \u010dak ni u jednom slovu.<\/p>\n\n\n\n Gramati\u010dar je pokazao slede\u0107i pasus u \u010detvrtoj knjizi:<\/p>\n\n\n\n “Stoga je tada prvi put jedan konzul izabran iz reda plebejaca, u dvadeset drugoj godini (duovicesimo) nakon \u0161to su Gali zauzeli Rim.”<\/em><\/p>\n\n\n\n “Trebalo bi”, rekao je on, “da pi\u0161e duo et vicesimo<\/em>, a ne duovicesimo<\/em>, jer kakvo je uop\u0161te zna\u010denje re\u010di duovicesimo<\/em>?”<\/p>\n\n\n\n Gelije smatra da je duovicesimo ispravno i u svojoj knjizi navodi primer: *** Varon (Marcus Terentius Varro<\/em>) je u \u0161esnaestoj knjizi svojih “Ljudskih stvari<\/em>” (Humanarum rerum<\/em>) napisao ovako:<\/p>\n\n\n\n “Umro je dvadeset druge godine (duovicesimo). Vladao je dvadeset jednu godinu.”<\/p>\n\n\n\n Aulo Gelije (Aulus Gellius) bio je rimski pisac, učenjak i ljubitelj književnosti koji je živeo u 2. veku nove ere, verovatno između 125. i 180. godine. O njegovom životu danas se ne zna mnogo. Poznato je da je studirao u Rimu i Atini, gde je slušao onovremene filozofe, retoričare i gramatičare. Jedini izvor podataka o životu Aula Gelija jesu detalji zabeleženi u njegovim vlastitim spisima. Gelije je najpoznatiji po delu “Noctes Atticae” (Atičke noći), zbirci beležaka, priča, citata, jezičkih rasprava i anegdota koje je zapisivao tokom dugih zimskih večeri u Atici, u Grčkoj. Knjiga predstavlja neku vrstu antičkog intelektualnog dnevnika i sadrži mešavinu filozofije, istorije, jezika, književnosti, tračeva učenih ljudi i sitnih detalja iz svakodnevnog života Rimljana. Atičke noći podeljene su u dvadeset knjiga. Sve su sačuvane, osim osme, od koje je do nas došao samo njen sadržaj. Prvo štampano izdanje objavio je u Rimu 11. aprila 1469. Giovanni Andrea Bussi. Aulo Gelije nije spadao među velike filozofe niti pesnike, ali je danas izuzetno važan jer je kroz svoje zapise sačuvao mnoštvo fragmenata izgubljenih dela antičkih autora. Bez njega bi dosta antičke književnosti bilo potpuno izgubljeno. Ima nešto vrlo moderno u njemu. Čovek koji zapisuje zanimljive razgovore, čudne reči, rasprave po knjižarama i razgovore sa učenim prijateljima. Podseća na nekog antičkog blogera, samo sa mnogo boljim znanjem latinskog. Uvek me oduševe zapisi o životu običnih ljudi u antička vremena, jer ih je sačuvano vrlo malo. Radnja Gelijevog zapisa dešava se u trgovačkom delu Rima zvanom Sigillaria, koji je bio poznat po prodavnicama knjiga i sitne robe, naročito tokom praznika Saturnalija. Gelije praktično opisuje scenu iz antičke knjižare, jedan očigledno vrlo živ i konkretan prizor. O reči duovicesimo, koja je nepoznata široj publici, ali se često pojavljuje u spisima učenih ljudi. Slučajno smo u Sigilariji, u jednoj knjižari, sedeli ja i pesnik Julije Paulus, najučeniji čovek kojeg pamtim. Tamo je bio izložen primerak Fabijevih Anala (Fabii Annales), star i autentičan primerak, za koji je prodavac tvrdio da nema nijednu grešku. Međutim, neki gramatičar, kog je kupac pozvao da pregleda knjigu, rekao je da je pronašao jednu grešku; ali knjižar je ponudio da se kladi na bilo koji iznos da nema greške čak ni u jednom slovu. Gramatičar je pokazao sledeći pasus u četvrtoj knjizi: “Stoga je tada prvi put jedan konzul izabran iz reda plebejaca, u dvadeset drugoj godini (duovicesimo) nakon što su Gali zauzeli Rim.” “Trebalo bi”, rekao je on, “da piše duo et vicesimo, a ne duovicesimo, jer kakvo je uopšte značenje reči duovicesimo?” Gelije smatra da je duovicesimo ispravno i u svojoj knjizi navodi primer: *** Varon (Marcus Terentius Varro) je u šesnaestoj knjizi svojih “Ljudskih stvari” (Humanarum rerum) napisao ovako: “Umro je dvadeset druge godine (duovicesimo). Vladao je dvadeset jednu godinu.” Prevod sa engleskog Filip Tomašević. Zahvaljujem se gospodinu Miši Prici koji mi je ukazao na ovaj tekst.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7099,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[1001,998,999,979,1000,561],"class_list":["post-7097","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-anticki-pisci","tag-aulus-gelijus","tag-aulus-gellius","tag-rimljani","tag-rimski-pisci","tag-rimsko-carstvo"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7097","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7097"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7097\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7110,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7097\/revisions\/7110"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7099"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7097"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7097"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7097"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n\n\n\nPrevod sa engleskog Filip Toma\u0161evi\u0107. Zahvaljujem se gospodinu Mi\u0161i Prici koji mi je ukazao na ovaj tekst.<\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"