{"id":7111,"date":"2026-05-19T21:10:30","date_gmt":"2026-05-19T19:10:30","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=7111"},"modified":"2026-05-19T21:14:44","modified_gmt":"2026-05-19T19:14:44","slug":"illustrazione-popolare-o-majskom-prevratu-pokolj-srpskog-kraljevskog-doma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/illustrazione-popolare-o-majskom-prevratu-pokolj-srpskog-kraljevskog-doma\/2026\/","title":{"rendered":"Illustrazione Popolare o Majskom prevratu: “Pokolj srpskog kraljevskog doma”"},"content":{"rendered":"\n

Ovaj tekst predstavlja prevod jednog dela \u010dlanka objavljenog u italijanskom \u010dasopisu Illustrazione Popolare<\/em> od 21. juna 1903. godine, neposredno nakon Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a i kraljice Drage. Ovde donosimo deo \u010dlanka koji opisuje doga\u0111aje u no\u0107i izme\u0111u 28. i 29. maja 1903. godine. \u010clanak je dragocen kao dokument jedne pro\u0161le epohe, ali se u tekstu jasno ose\u0107a senzacionalisti\u010dki ton karakteristi\u010dan za evropsku \u0161tampu s po\u010detka XX veka, vrlo prepoznatljiv po me\u0161anju \u010dinjenica, glasina, izmi\u0161ljanju (posebno se to odnosi na scenu u kojoj kralj Aleksandar navodno uzima revolver i puca na pukovnika Naumovi\u0107a), kao i dramatizaciji pojedinih delova samog doga\u0111aja. Va\u017eno je napomenuti da pojedini delovi \u010dlanka nisu istorijski pouzdani, ali to isto se mo\u017ee re\u0107i i za “zvani\u010dnu” verziju prihva\u0107enu u istorijskoj nauci, jer, skoro svi izvori o doga\u0111ajima u dvoru poti\u010du od samih zaverenika. Ali ne samo to. Dragi\u0161a Vasi\u0107, pisac knjige “Devetsto tre\u0107a : Majski prevrat”, koja se danas smatra autoritetom za ono \u0161to se dogodilo 29. maja 1903., sam u predgovoru svoje knjige ka\u017ee slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n

“\u0160to se mene ti\u010de, ja sam ovom radu pristupio podstaknut samo jednim pukim slu\u010dajem.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Jednoga dana, pre nekoliko godina, u bakalnici jedne male palanke prona\u0161ao sam me\u0111u odlomcima svoga rukopisa, koji sam pisao mesec dana posle prevrata od 29. maja. Oni su sadr\u017eavali opis one krvave no\u0107i i moje \u0111a\u010dke utiske o svemu \u0161to sam tada svojim o\u010dima video. Cele te no\u0107i, kao gimnazista, zajedno sa jo\u0161 dvojicom svojih drugova, bio sam na ulici o\u010devidac doga\u0111aja.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Taj rukopis, bri\u017eljivo \u010duvan pre rata u mom pisa\u0107em stolu, kojim su se za okupacije slu\u017eile austrijske vojne vlasti moga mesta ro\u0111enja, dospeo je najzad do bakalnice u kojoj sam ga slu\u010dajno prona\u0161ao.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Na njegovim izbledelim tabacima po\u0161lo mi je ipak za rukom da pro\u010ditam mnoge od zabele\u017eenih utisaka. I tada, \u010ditaju\u0107i ih, bio sam iznena\u0111en bezbrojnim pojedinostima koje sam potpuno bio zaboravio. One su za mene bile isto tako nove i nepoznate kao \u0161to bi bile i za svakog drugog koji je onu no\u0107 prespavao, pa ovaj rukopis slu\u010dajno umesto mene prona\u0161ao i pro\u010ditao. Tada sam odmah odlu\u010dio da sve te utiske, na osnovu ovoga, obnovim i ponovo napi\u0161em.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ako ovo nije dovoljno, a smatram da jeste, treba pogledati \u010dije je memoare koristio Vasi\u0107 prilikom rekonstrukcije te krvave no\u0107i. On u predgovoru ka\u017ee slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n

“Neki od pomenutih bili su dobri da mi ustupe i svoje memoarske bele\u0161ke, nemaju\u0107i nameru da ih sami \u0161tampaju.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

Vasi\u0107, me\u0111utim, nigde ne navodi imena ljudi \u010dije je memoarske bele\u0161ke koristio. To ostaje nepoznanica do dana dana\u0161njeg. Ali, da pretpostavimo da ih je neko zaista i napisao. Ko bi to mogao biti? Jedini relevantni zapisi bili bi od direktnih izvr\u0161ilaca koji su se nalazili unutar dvora. U memoarima Velimira Vemi\u0107a nema zapisa o tome \u0161ta se de\u0161avalo u dvoru. Memoari Antonija Anti\u0107a objavljeni su dosta kasnije nakon \u0161to je objavljena Vasi\u0107eva knjiga i oni se naslanjaju na rasplet doga\u0111aja prikazan u knjizi. Memoari Bo\u017ee Mar\u0161i\u0107anina objavljeni su ubrzo nakon Majskog prevrata, ali ni on nije mogao znati \u0161ta se desilo u dvoru, jer je tu no\u0107, kao i svaki odgovorni policajac, proveo ku\u0107i. Kako god bilo, ostaje \u010dinjenica da se gotovo svi detaljni opisi doga\u0111aja unutar dvora zasnivaju na kasnijim svedo\u010denjima samih u\u010desnika zavere. Zbog toga danas prihva\u0107enu rekonstrukciju doga\u0111aja unutar dvora treba posmatrati sa izvesnom rezervom.<\/p>\n\n\n\n

Zavr\u0161io bih ovaj uvod re\u010dima samog Dragi\u0161e Vasi\u0107a napisanim u predgovoru knjige “Devetsto tre\u0107a”, gde on ka\u017ee:<\/p>\n\n\n\n

“Ta\u010dno je i to, nema sumnje, da nam prava i apsolutna istina u istoriji redovno ostaje nepoznata. U nju je, rekao je neko, mogao da veruje samo onaj koji nikada nije gledao kako se istorija stvara, jer svako ko je do\u017eiveo nekoliko doga\u0111aja i u njima u\u010destvovao mora biti uveren da se puna i prava istina ne mo\u017ee na\u0107i u dokumentima.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n
Illustrazione Popolare<\/em> od 21. juna 1903.<\/h5>\n\n\n\n

Zaveru su izveli glavni oficiri vojske, me\u0111u kojima pukovnik Ma\u0161in, Dragin \u0161urak, i pukovnik Naumovi\u0107. Kasno uve\u010de, u sredu 10. juna, trupe su stavljene u pripravnost i zadr\u017eane u kasarnama, a pojedinim odredima nare\u0111eno je da opkole ku\u0107e ministara. \u0160esti pe\u0161adijski puk (na \u010dijem \u010delu je bio pukovnik Ma\u0161in) dobio je nare\u0111enje da opkoli kraljevski dvor i da ugu\u0161i svaki poku\u0161aj otpora kraljevih pristalica. U dva sata ujutru, u\u010desnici te stra\u0161ne tragedije pojavili su se pred vratima kraljevskog dvora. Bili su re\u0161eni da prona\u0111u kralja u njegovoj spava\u0107oj sobi, kako bi ga naterali da otera kraljicu Dragu i njenu bra\u0107u, od kojih je starijeg brata ona predlagala za naslednika prestola. Zaverenici su se zakleli da \u0107e, ukoliko kralj odbije, tra\u017eiti njegovu abdikaciju ili, ako bude potrebno, i da kralja stave u ku\u0107ni pritvor, u njegovom sopstvenom dvoru.<\/p>\n\n\n\n

U samom dvoru nalazio se pukovnik Naumovi\u0107, koji je bio na du\u017enosti pri Njegovom Veli\u010danstvu. Bilo je unapred dogovoreno da on, na dati znak, naredi stra\u017ei da pusti njegove prijatelje da u\u0111u, a zatim da odmah ode u kraljeve odaje kako bi mu, \u201eu ime srpske vojske\u201d, izneo ultimatum.<\/p>\n\n\n\n

Kralj je, naslu\u0107uju\u0107i iznena\u0111enje, zabarikadirao vrata svoje sobe. Na ulazu u dvor zaverenike je zaustavila stra\u017ea; ali pukovnik Naumovi\u0107 je naredio stra\u017ei da otvori kapije; stra\u017eari su to odbili, i dok su trajali pregovori, pukovnik Ma\u0161in oti\u0161ao je po pomo\u0107 jedne \u010dete \u0161estog pe\u0161adijskog puka, koja je bila raspore\u0111ena u blizini dvora.<\/p>\n\n\n\n

Po\u0161to je kapetan koji je komandovao dvorskom stra\u017eom odbio da pusti zaverenike unutra, jedan vojnik ga je ubio udarcem sablje, a stra\u017eari su potom razoru\u017eani i zarobljeni.<\/p>\n\n\n\n

Dvorske sluge, koje su dotr\u010dale privu\u010dene bukom, tako\u0111e su bile uhap\u0161ene. Pred svaka vrata postavljen po jedan vojnik sa nare\u0111enjem da puca na svakoga ko pru\u017ei i najmanji otpor. Odre\u0111eni broj dvorskih stra\u017eara, koji su poku\u0161ali da pobegnu, ubijen je pu\u0161\u010danim hicima.<\/p>\n\n\n\n

Dragin mla\u0111i brat iza\u0161ao je iz svoje sobe u spava\u0107ici, vi\u010du\u0107i:<\/p>\n\n\n\n

\u201e\u0160ta ovo zna\u010di? Kako se usu\u0111ujete da u\u0111ete ovamo?\u201d<\/p>\n\n\n\n

Jedan oficir mu je odgovorio da sebe smatra uhap\u0161enim. Kralji\u010din brat je nastavio da protestuje, pa je bio ubijen.<\/p>\n\n\n\n

U me\u0111uvremenu, pukovnik Naumovi\u0107 razvalio je vrata koja su vodila u kraljeve odaje. Pukovnik Naumovi\u0107, Ka\u0161\u010di\u0107 i komandant Lazarevi\u0107 (zakleti kraljev neprijatelj) upali su u sobu vladara sa revolverima u rukama.<\/p>\n\n\n\n

Kralj, u spava\u0107oj ko\u0161ulji, stajao je nasred sobe, vidno potresen. U ruci je dr\u017eao revolver i pitao razlog takvog upada.<\/p>\n\n\n\n

Pukovnik Naumovi\u0107 stao je pred kralja i pru\u017eio mu dokument, govore\u0107i:<\/p>\n\n\n\n

\u201eZahtevamo da Va\u0161e Veli\u010danstvo potpi\u0161e ovaj dokument. U njemu se nalazi Va\u0161a obaveza da raskinete sa Dragom, tom \u017eenom lo\u0161eg glasa, koja je navukla sramotu na Va\u0161u ku\u0107u i na naciju. Morate prihvatiti ovaj dokument ili abdicirati.\u201d<\/p>\n\n\n\n

Kralj je na\u010dinio nekoliko koraka unazad prema krevetu, a zatim namerno opalio iz svog revolvera na pukovnika Naumovi\u0107a, kome je metak pro\u0161ao kroz glavu.<\/p>\n\n\n\n

U tom trenutku kraljica Draga pojavila se na unutra\u0161njim vratima, vi\u010du\u0107i u pomo\u0107; kralj joj se okrenuo i molio je da se ne pla\u0161i. Draga je na\u010dinila nekoliko koraka prema pukovniku Lazarevi\u0107u i kroz pla\u010d ga molila da ih ne ubiju.<\/p>\n\n\n\n

Pukovnik je podigao dokument koji je njegov drug ispustio na pod i, ma\u0161u\u0107i njime, povikao:<\/p>\n\n\n\n

\u201eNeka kralj potpi\u0161e ovaj dokument i oslobodi Srbiju va\u0161eg bednog prisustva.\u201d<\/p>\n\n\n\n

U tom trenutku pukovnik Ma\u0161in provaljuje u sobu, nakon \u0161to se u prethodnoj prostoriji sukobio sa jednim kapetanom koji mu je pru\u017eao o\u010dajni\u010dki otpor. Taj kapetan, ranjen sa deset uboda bajonetom i mecima, uspeo je sa sabljom u ruci da se probije do vrata, gde je nai\u0161ao na Ma\u0161ina, koji ga je ubio hicem iz revolvera.<\/p>\n\n\n\n

Ugledav\u0161i Ma\u0161ina, kralj se okre\u0107e kraljici i govori joj da be\u017ei. Oboje istr\u010davaju iz svoje sobe, pra\u0107eni oficirima. Za njima nailaze vojnici, vi\u010du\u0107i i sve vi\u0161e se pribli\u017eavaju\u0107i kraljevskom paru.<\/p>\n\n\n\n

Kralj i kraljica tr\u010de kroz odaje, zatvaraju\u0107i vrata za sobom, ali bivaju sustignuti. Kralj staje ispred kraljice, suprotstavljaju\u0107i se napada\u010dima.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eao se hrabro. Komandant Lazarevi\u0107 prilazi kralju i iz neposredne blizine mu puca revolverom u lice. Kralj pada, zatim ponovo ustaje kao da \u017eeli ne\u0161to da ka\u017ee. Odjekuje jo\u0161 jedan hitac iz revolvera i kralj ponovo pada: samrtno je ranjen; ubrzo zatim umire.<\/p>\n\n\n\n

Jedan vojnik puca na kraljicu Dragu, koja pada preko mu\u017eevljevog tela, dok joj drugi vojnik probada vrat udarcem bajoneta. Tela kralja i kraljice vojnici bacaju u dvori\u0161te. Tamo drugi vojnici vre\u0111aju le\u0161eve, naro\u010dito Dragin.<\/p>\n\n\n\n

U dvoru vlada najve\u0107i u\u017eas. Mnogi poslu\u017eitelji bili su ubijeni ili ranjeni.<\/p>\n\n\n\n

Ali postoje i druge verzije\u2026 svega!<\/p>\n\n\n\n

Varvarske scene u isto vreme doga\u0111ale su se i u drugim delovima Beograda, gde su trupe koje su dobile nare\u0111enje da opkole ku\u0107e ministara provaljivale u njih i vr\u0161ile nova ubistva. Predsednik vlade zate\u010den je u svojoj sobi i ubijen. Njegovo telo bilo je gotovo ise\u010deno na komade udarcima bajonetima.<\/p>\n\n\n\n

Ministri unutra\u0161njih poslova i vojske tako\u0111e su ubijeni u svojim sobama. Stra\u0161an prizor odigrao se u ku\u0107i ministra unutra\u0161njih poslova.<\/p>\n\n\n\n

Ministrova osamnaestogodi\u0161nja \u0107erka utr\u010dala je u o\u010devu sobu upravo u trenutku kada su vojnici upali unutra, i baciv\u0161i se preko o\u010devog tela, o\u010dajni\u010dki ga grle\u0107i, molila je vojnike da ga ne ubiju. Grubo su je odgurnuli, a po\u0161to je nastavila da im prepre\u010dava put, jedan od vojnika prislonio je cev pu\u0161ke na glavu devojke i opalio. Otac i \u0107erka pali su mrtvi zajedno. Ali ni o ovom doga\u0111aju ne nedostaju druga\u010dije verzije!<\/p>\n\n\n\n

Ubistvom Aleksandra I ugasila se loza Obrenovi\u0107a. On je bio poslednji iz te porodice.<\/p>\n\n\n\n

Aleksandar I ro\u0111en je u Beogradu 2. avgusta 1876. godine; imao je, dakle, ne\u0161to manje od 27 godina. O\u017eenio se u Beogradu 23. jula 1900. godine Dragom Lunjevicom, udovicom Ma\u0161in, koja je ro\u0111ena 11. septembra 1867. i tada je imala gotovo 36 godina.<\/p>\n\n\n\n

Jedina pre\u017eivela \u010dlanica srpske kraljevske porodice sada je kraljica majka Natalija, ro\u0111ena Ke\u0161ko; ima 44 godine.<\/p>\n\n\n\n

(Prevod sa italijanskog. Illustrazione Popolare, broj 25, tom XXX, 21. jun 1903. po novom kalendaru)<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovaj tekst predstavlja prevod jednog dela članka objavljenog u italijanskom časopisu Illustrazione Popolare od 21. juna 1903. godine, neposredno nakon Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage. Ovde donosimo deo članka koji opisuje događaje u noći između 28. i 29. maja 1903. godine. Članak je dragocen kao dokument jedne prošle epohe, ali se u tekstu jasno oseća senzacionalistički ton karakterističan za evropsku štampu s početka XX veka, vrlo prepoznatljiv po mešanju činjenica, glasina, izmišljanju (posebno se to odnosi na scenu u kojoj kralj Aleksandar navodno uzima revolver i puca na pukovnika Naumovića), kao i dramatizaciji pojedinih delova samog događaja. Važno je napomenuti da pojedini delovi članka nisu istorijski pouzdani, ali to isto se može reći i za “zvaničnu” verziju prihvaćenu u istorijskoj nauci, jer, skoro svi izvori o događajima u dvoru potiču od samih zaverenika. Ali ne samo to. Dragiša Vasić, pisac knjige “Devetsto treća : Majski prevrat”, koja se danas smatra autoritetom za ono što se dogodilo 29. maja 1903., sam u predgovoru svoje knjige kaže sledeće: “Što se mene tiče, ja sam ovom radu pristupio podstaknut samo jednim pukim slučajem. Jednoga dana, pre nekoliko godina, u bakalnici jedne male palanke pronašao sam među odlomcima svoga rukopisa, koji sam pisao mesec dana posle prevrata od 29. maja. Oni su sadržavali opis one krvave noći i moje đačke utiske o svemu što sam tada svojim očima video. Cele te noći, kao gimnazista, zajedno sa još dvojicom svojih drugova, bio sam na ulici očevidac događaja. Taj rukopis, brižljivo čuvan pre rata u mom pisaćem stolu, kojim su se za okupacije služile austrijske vojne vlasti moga mesta rođenja, dospeo je najzad do bakalnice u kojoj sam ga slučajno pronašao. Na njegovim izbledelim tabacima pošlo mi je ipak za rukom da pročitam mnoge od zabeleženih utisaka. I tada, čitajući ih, bio sam iznenađen bezbrojnim pojedinostima koje sam potpuno bio zaboravio. One su za mene bile isto tako nove i nepoznate kao što bi bile i za svakog drugog koji je onu noć prespavao, pa ovaj rukopis slučajno umesto mene pronašao i pročitao. Tada sam odmah odlučio da sve te utiske, na osnovu ovoga, obnovim i ponovo napišem.” Ako ovo nije dovoljno, a smatram da jeste, treba pogledati čije je memoare koristio Vasić prilikom rekonstrukcije te krvave noći. On u predgovoru kaže sledeće: “Neki od pomenutih bili su dobri da mi ustupe i svoje memoarske beleške, nemajući nameru da ih sami štampaju.” Vasić, međutim, nigde ne navodi imena ljudi čije je memoarske beleške koristio. To ostaje nepoznanica do dana današnjeg. Ali, da pretpostavimo da ih je neko zaista i napisao. Ko bi to mogao biti? Jedini relevantni zapisi bili bi od direktnih izvršilaca koji su se nalazili unutar dvora. U memoarima Velimira Vemića nema zapisa o tome šta se dešavalo u dvoru. Memoari Antonija Antića objavljeni su dosta kasnije nakon što je objavljena Vasićeva knjiga i oni se naslanjaju na rasplet događaja prikazan u knjizi. Memoari Bože Maršićanina objavljeni su ubrzo nakon Majskog prevrata, ali ni on nije mogao znati šta se desilo u dvoru, jer je tu noć, kao i svaki odgovorni policajac, proveo kući. Kako god bilo, ostaje činjenica da se gotovo svi detaljni opisi događaja unutar dvora zasnivaju na kasnijim svedočenjima samih učesnika zavere. Zbog toga danas prihvaćenu rekonstrukciju događaja unutar dvora treba posmatrati sa izvesnom rezervom. Završio bih ovaj uvod rečima samog Dragiše Vasića napisanim u predgovoru knjige “Devetsto treća”, gde on kaže: “Tačno je i to, nema sumnje, da nam prava i apsolutna istina u istoriji redovno ostaje nepoznata. U nju je, rekao je neko, mogao da veruje samo onaj koji nikada nije gledao kako se istorija stvara, jer svako ko je doživeo nekoliko događaja i u njima učestvovao mora biti uveren da se puna i prava istina ne može naći u dokumentima.” Illustrazione Popolare od 21. juna 1903. Zaveru su izveli glavni oficiri vojske, među kojima pukovnik Mašin, Dragin šurak, i pukovnik Naumović. Kasno uveče, u sredu 10. juna, trupe su stavljene u pripravnost i zadržane u kasarnama, a pojedinim odredima naređeno je da opkole kuće ministara. Šesti pešadijski puk (na čijem čelu je bio pukovnik Mašin) dobio je naređenje da opkoli kraljevski dvor i da uguši svaki pokušaj otpora kraljevih pristalica. U dva sata ujutru, učesnici te strašne tragedije pojavili su se pred vratima kraljevskog dvora. Bili su rešeni da pronađu kralja u njegovoj spavaćoj sobi, kako bi ga naterali da otera kraljicu Dragu i njenu braću, od kojih je starijeg brata ona predlagala za naslednika prestola. Zaverenici su se zakleli da će, ukoliko kralj odbije, tražiti njegovu abdikaciju ili, ako bude potrebno, i da kralja stave u kućni pritvor, u njegovom sopstvenom dvoru. U samom dvoru nalazio se pukovnik Naumović, koji je bio na dužnosti pri Njegovom Veličanstvu. Bilo je unapred dogovoreno da on, na dati znak, naredi straži da pusti njegove prijatelje da uđu, a zatim da odmah ode u kraljeve odaje kako bi mu, „u ime srpske vojske”, izneo ultimatum. Kralj je, naslućujući iznenađenje, zabarikadirao vrata svoje sobe. Na ulazu u dvor zaverenike je zaustavila straža; ali pukovnik Naumović je naredio straži da otvori kapije; stražari su to odbili, i dok su trajali pregovori, pukovnik Mašin otišao je po pomoć jedne čete šestog pešadijskog puka, koja je bila raspoređena u blizini dvora. Pošto je kapetan koji je komandovao dvorskom stražom odbio da pusti zaverenike unutra, jedan vojnik ga je ubio udarcem sablje, a stražari su potom razoružani i zarobljeni. Dvorske sluge, koje su dotrčale privučene bukom, takođe su bile uhapšene. Pred svaka vrata postavljen po jedan vojnik sa naređenjem da puca na svakoga ko pruži i najmanji otpor. Određeni broj dvorskih stražara, koji su pokušali da pobegnu, ubijen je puščanim hicima. Dragin mlađi brat izašao je iz svoje sobe u spavaćici, vičući: „Šta ovo znači? Kako se usuđujete da uđete ovamo?” Jedan oficir mu je odgovorio da sebe smatra uhapšenim. Kraljičin brat je nastavio da protestuje, pa je bio ubijen. U međuvremenu, pukovnik Naumović razvalio je vrata koja su vodila u kraljeve odaje. Pukovnik Naumović, Kaščić i komandant Lazarević (zakleti kraljev neprijatelj) upali su u sobu vladara sa revolverima u rukama. Kralj, u spavaćoj košulji, stajao je nasred sobe, vidno potresen. U ruci je držao revolver i pitao razlog takvog upada. Pukovnik Naumović stao je pred kralja i pružio mu dokument, govoreći: „Zahtevamo da Vaše Veličanstvo potpiše ovaj dokument. U njemu se nalazi Vaša obaveza da raskinete sa Dragom, tom ženom lošeg glasa, koja je navukla sramotu na Vašu kuću i na naciju. Morate prihvatiti ovaj dokument ili abdicirati.” Kralj je načinio nekoliko koraka unazad prema krevetu, a zatim namerno opalio iz svog revolvera na pukovnika Naumovića, kome je metak prošao kroz glavu. U tom trenutku kraljica Draga pojavila se na unutrašnjim vratima, vičući u pomoć; kralj joj se okrenuo i molio je da se ne plaši. Draga je načinila nekoliko koraka prema pukovniku Lazareviću i kroz plač ga molila da ih ne ubiju. Pukovnik je podigao dokument koji je njegov drug ispustio na pod i, mašući njime, povikao: „Neka kralj potpiše ovaj dokument i oslobodi Srbiju vašeg bednog prisustva.” U tom trenutku pukovnik Mašin provaljuje u sobu, nakon što se u prethodnoj prostoriji sukobio sa jednim kapetanom koji mu je pružao očajnički otpor. Taj kapetan, ranjen sa deset uboda bajonetom i mecima, uspeo je sa sabljom u ruci da se probije do vrata, gde je naišao na Mašina, koji ga je ubio hicem iz revolvera. Ugledavši Mašina, kralj se okreće kraljici i govori joj da beži. Oboje istrčavaju iz svoje sobe, praćeni oficirima. Za njima nailaze vojnici, vičući i sve više se približavajući kraljevskom paru. Kralj i kraljica trče kroz odaje, zatvarajući vrata za sobom, ali bivaju sustignuti. Kralj staje ispred kraljice, suprotstavljajući se napadačima. Držao se hrabro. Komandant Lazarević prilazi kralju i iz neposredne blizine mu puca revolverom u lice. Kralj pada, zatim ponovo ustaje kao da želi nešto da kaže. Odjekuje još jedan hitac iz revolvera i kralj ponovo pada: samrtno je ranjen; ubrzo zatim umire. Jedan vojnik puca na kraljicu Dragu, koja pada preko muževljevog tela, dok joj drugi vojnik probada vrat udarcem bajoneta. Tela kralja i kraljice vojnici bacaju u dvorište. Tamo drugi vojnici vređaju leševe, naročito Dragin. U dvoru vlada najveći užas. Mnogi poslužitelji bili su ubijeni ili ranjeni. Ali postoje i druge verzije… svega! Varvarske scene u isto vreme događale su se i u drugim delovima Beograda, gde su trupe koje su dobile naređenje da opkole kuće ministara provaljivale u njih i vršile nova ubistva. Predsednik vlade zatečen je u svojoj sobi i ubijen. Njegovo telo bilo je gotovo isečeno na komade udarcima bajonetima. Ministri unutrašnjih poslova i vojske takođe su ubijeni u svojim sobama. Strašan prizor odigrao se u kući ministra unutrašnjih poslova. Ministrova osamnaestogodišnja ćerka utrčala je u očevu sobu upravo u trenutku kada su vojnici upali unutra, i bacivši se preko očevog tela, očajnički ga grleći, molila je vojnike da ga ne ubiju. Grubo su je odgurnuli, a pošto je nastavila da im preprečava put, jedan od vojnika prislonio je cev puške na glavu devojke i opalio. Otac i ćerka pali su mrtvi zajedno. Ali ni o ovom događaju ne nedostaju drugačije verzije! Ubistvom Aleksandra I ugasila se loza Obrenovića. On je bio poslednji iz te porodice. Aleksandar I rođen je u Beogradu 2. avgusta 1876. godine; imao je, dakle, nešto manje od 27 godina. Oženio se u Beogradu 23. jula 1900. godine Dragom Lunjevicom, udovicom Mašin, koja je rođena 11. septembra 1867. i tada je imala gotovo 36 godina. Jedina preživela članica srpske kraljevske porodice sada je kraljica majka Natalija, rođena Keško; ima 44 godine. (Prevod sa italijanskog. Illustrazione Popolare, broj 25, tom XXX, 21. jun 1903. po novom kalendaru)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7115,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[1002,339,48,684,205],"class_list":["post-7111","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-devetsto-treca","tag-dragisa-vasic","tag-italija","tag-kralj-aleksandar-obrenovic","tag-majski-prevrat"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7111","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7111"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7111\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7120,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7111\/revisions\/7120"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7115"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7111"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7111"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7111"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}