{"id":7136,"date":"2026-06-03T17:44:56","date_gmt":"2026-06-03T15:44:56","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=7136"},"modified":"2026-06-03T22:55:12","modified_gmt":"2026-06-03T20:55:12","slug":"dragutin-j-ilic-pesma-nekadasnjim-drugovima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/dragutin-j-ilic-pesma-nekadasnjim-drugovima\/2026\/","title":{"rendered":"Dragutin J. Ili\u0107: Pesma “Nekada\u0161njim drugovima” i Majski prevrat"},"content":{"rendered":"\n

Ju\u010de je u knji\u017earu svratio moj prijatelj i bibliofil N. B. i odmah na polici spazio dva godi\u0161ta lista Brankovo kolo<\/em>. Lepi primerci, odli\u010dno o\u010duvani, u originalnom karakteristi\u010dnom crvenom platnenom povezu sa dekoracijama.<\/p>\n\n\n\n

\u2014 Ovo nema\u0161 na sajtu? Koliko ko\u0161taju?<\/p>\n\n\n\n

\u2014 Polako, N. Ta dva godi\u0161ta su tek stigla u knji\u017earu. Nisam ih jo\u0161 ni pregledao.<\/p>\n\n\n\n

\u2014 Hajde, pregledaj ih, ho\u0107u odmah da ih kupim!<\/p>\n\n\n\n

Ne volim da prodajem knjige, a naro\u010dito periodi\u010dnu \u0161tampu, pre nego \u0161to ih detaljno pregledam i vidim \u0161ta se sve krije unutra. Ali, dugogodi\u0161nji smo prijatelji, pa nevoljno pristanem.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Za tih pola sata koliko je N. sedeo u knji\u017eari nisam imao vremena da pregledam sve. Samo sam preleteo pogledom preko sadr\u017eaja i tada mi za oko zapadne pesma Dragutina J. Ili\u0107a \u201eNekada\u0161njim drugovima\u201c. Pogledam godi\u0161te Brankovog kola<\/em> \u2014 1903. godina. Zatim pogledam datum i broj u kojem je pesma objavljena i imam \u0161ta da vidim: 5. jun 1903. godine, prvi broj koji je iza\u0161ao posle Majskog prevrata.<\/p>\n\n\n\n

U istom broju objavljena je i umrlica kralju Aleksandru I Obrenovi\u0107u. Iako je Brankovo kolo<\/em> izlazilo nedeljno, broj koji je trebalo da iza\u0111e krajem maja, neposredno nakon prevrata, zbog krvavih doga\u0111aja u Beogradu odlo\u017een je za narednu sedmicu i objavljen 5. juna kao dvobroj 22\/23.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Na naslovnoj strani tog dvobroja nalazi se pesma Dragutina J. Ili\u0107a pod naslovom \u201eNekada\u0161njim drugovima\u201c. Dragutin je za \u017eivota objavio samo jednu zbirku pesama, 1884. godine, a igrom slu\u010daja i nju imamo u knji\u017eari<\/strong><\/a>. Nestrpljivo pregledam sadr\u017eaj te knjige, ali pomenutu pesmu ne nalazim.<\/p>\n\n\n\n

To je odmah u\u010dvrstilo moju pretpostavku da je pesma napisana neposredno nakon Majskog prevrata i da je upu\u0107ena nekim \u201enekada\u0161njim drugovima\u201c, sa \u010dijim se postupcima Dragutin o\u010digledno nije slagao. Kome je ta\u010dno pesma posve\u0107ena, za sada ne znam. Postoji mogu\u0107nost i da je uredni\u0161tvo “Brankovog kola” na\u0161lo da bi kroz ovu Dragutinovu pesmu mogli poslati poruku neslaganja i neodobravanja u\u010dinjenog u no\u0107i prevrata, ali za to nemamo nikakve dokaze. U svakom slu\u010daju, vrlo je indikativno da je objavljena ba\u0161 nakon prevrata. Dragutin J. Ili\u0107 nije bio samo knji\u017eevnik koji je slu\u010dajno komentarisao politiku, ve\u0107 \u010dovek koji je godinama bio li\u010dno i politi\u010dki vezan za dinastiju Obrenovi\u0107, naro\u010dito za kraljicu Nataliju.<\/p>\n\n\n\n

U nastavku pro\u010ditajte njene stihove pa poku\u0161ajte i sami da zaklju\u010dite.<\/p>\n\n\n\n

NEKADA\u0160NJIM DRUGOVIMA<\/strong>
Ne veruj nikom; ne idi ni za kim!<\/em><\/p>\n\n\n\n

Slu\u017eiti! Kome? Istini i veri?
Drugovi moji, neka vas je sram!
Pred njome vi ste zatvorili dveri,
Za njome davno bacili ste kam!<\/p>\n\n\n\n

Istina? Vera? \u2014 Ah, njih nema vi\u0161e!
U prah ste vrgli devi\u010danski tron,
Kovarstvo i la\u017e uzdigoste vi\u0161e
Idola, kome klanja milion!<\/p>\n\n\n\n

Za vama stupah odano i smelo;
Bezumni slepac verov\u2019o sam sve!
Na \u010dime moje krunisaste delo?
Na mene svoje pujdali ste pse!<\/p>\n\n\n\n

Boli, ah, boli, kad mi ludi um
Za\u0111e u magle proigranih dana,
Tamo gde le\u017ee koplja pokrhana:
Slomljeno srce, du\u0161a, nedoum.<\/p>\n\n\n\n

Boli, i kako boli! Al\u2019 taj ljuti jad,
\u0160to du\u0161u grize, po\u010diva u dnu,
I, kada bih ga pokazao sad,
Du\u0161u bih mor\u2019o i\u0161\u010dupati svu.<\/p>\n\n\n\n

Vera me boli s kojom stupah smelo,
Dok od vas ne \u010duh da je vera dim,
Bunovnog uma zavodni\u010dko delo;
Istina! Vera! \u2014 Kome? \u0160ta \u0107u s tim?!<\/p>\n\n\n\n

Beograd<\/em> Drag. J. Ili\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Dragutin J. Ili\u0107<\/strong> (1858\u20131926), bio je srpski knji\u017eevnik, dramaturg, novinar, pravnik i politi\u010dar. Sin Jovana Ili\u0107a, a brat poznatog pesnika Vojislava Ili\u0107a, bio je jedan od najplodnijih i najzanimljivijih pisaca tog doba, poznat po istorijskim dramama i kao za\u010detnik nau\u010dne fantastike kod nas (Pripovetka \u201ePosle milijon godina\u201d, objavljena u nastavcima 1889. godine.  Delo je uvr\u0161teno u presti\u017enu svetsku antologiju “The Routledge Anthology of Global Science Fiction Origins<\/em>“).<\/p>\n\n\n\n

Ili\u0107 je kritikovao austrofilsku politiku kralja Milana Obrenovi\u0107a. Biva politi\u010dki progonjen i 1888. godine prelazi u Rumuniju. Jedno vreme provodi u Zagrebu, a potom se 1889. vra\u0107a u Srbiju. Iako amnestiran nije mogao na\u0107i posao u dr\u017eavnoj slu\u017ebi. Po izbijanju skandala izme\u0111u kralja Milana i kraljice Natalije, Ili\u0107 staje na kralji\u010dinu stranu i postaje njen sekretar i savetnik. Nakon proterivanja kraljice Natalije, opet emigrira, ali ovoga puta u Sremske Karlovce. Sara\u0111ivao je u \u010dasopisima Brankovo kolo<\/em>, Bosanska vila<\/em>, Zora<\/em>, Nada<\/em>, Zastava<\/em> te u Letopisu Matice srpske<\/em>. Krajem 19. veka, jedno vreme provodi u Crnoj Gori i u Bukure\u0161tu, pa se ponovo vra\u0107a u Srbiju, gde se bavi knji\u017eevnim radom. Zajedno sa istomi\u0161ljenicima Stevanom Vladislavom Ka\u0107anskim i drugim patriotama pokre\u0107e list \u201eVelika Srbija\u201d. Glavni saradnik i jedan od najo\u0161trijih kriti\u010dara spoljne politike kralja Milana Obrenovi\u0107a bio je upravo Dragutin J. Ili\u0107. Me\u0111utim, kasniji politi\u010dki i li\u010dni odnosi doveli su ga, kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno, u blizak krug kraljice Natalije. Zbog toga pesma \u201eNekada\u0161njim drugovima\u201c, objavljena svega nekoliko dana nakon Majskog prevrata 1903. godine, dobija posebnu te\u017einu. Ona nije delo ravnodu\u0161nog posmatra\u010da, ve\u0107 \u010doveka koji je godinama bio neposredno povezan sa politi\u010dkim \u017eivotom Srbije i sa dinastijom koja je te no\u0107i u krvi zba\u010dena sa vlasti.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak<\/strong><\/h5>\n\n\n\n

1. Vreme objavljivanja nije slu\u010dajno.<\/strong>
Pesma izlazi 5. juna 1903, u prvom broju Brankovog kola<\/em> nakon prevrata. To nije pesma objavljena godinu dana kasnije, ve\u0107 verovatno neposredna reakcija na doga\u0111aj koji je potresao celu Srbiju.<\/p>\n\n\n\n

2. Ton pesme je ton izdaje.<\/strong>
Nije ovo op\u0161ta filozofska pesma o razo\u010daranju u svet. Gotovo svaki stih govori o ljudima kojima je pesnik nekada verovao:<\/p>\n\n\n\n

\n

Za vama stupah odano i smelo;
Bezumni slepac verov’o sam sve!<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

Dakle, re\u010d je o nekada\u0161njim saborcima, istomi\u0161ljenicima ili prijateljima. Pesnik ne govori da su ga neprijatelji porazili, ve\u0107 da su ga njegovi izneverili.<\/p>\n\n\n\n

3. \u201eNa mene svoje pujdali ste pse\u201c<\/strong>
Ovo je veoma li\u010dan stih. Ne zvu\u010di kao komentar na istorijski doga\u0111aj, nego kao obra\u010dun sa konkretnim ljudima.<\/p>\n\n\n\n

4. “Ne veruj nikom; ne idi ni za kim!”<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To nije obi\u010dan moto. To su re\u010di razo\u010daranog \u010doveka.<\/p>\n\n\n\n

Ako pesmu \u010ditamo u kontekstu Majskog prevrata, taj stih dobija dodatnu te\u017einu. Posle svega \u0161to se dogodilo, pesnik kao da ka\u017ee:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  • verovao sam ljudima,<\/li>\n\n\n\n
  • sledio sam ih,<\/li>\n\n\n\n
  • smatrao ih drugovima,<\/li>\n\n\n\n
  • a onda sam shvatio ko su i \u0161ta su.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

    Zato sada: “Ne veruj nikom; ne idi ni za kim.”<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Zanimljivo je da taj stih nije usmeren protiv jednog \u010doveka ili jedne stranke. On je mnogo \u0161iri. Gotovo zvu\u010di kao \u017eivotni zaklju\u010dak.<\/p>\n\n\n\n

    5. A onda odmah slede stihovi:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    \n

    Slu\u017eiti! Kome? Istini i veri?
    Drugovi moji, neka vas je sram!<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

    Kao da vodi unutra\u0161nji dijalog. Prvo odbacuje ljude i vo\u0111e, a zatim postavlja pitanje da li uop\u0161te jo\u0161 postoje ideali kojima vredi slu\u017eiti.<\/p>\n\n\n\n

    6. \u201eDevi\u010danski tron\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    U drugoj strofi stoji:<\/p>\n\n\n\n

    \n

    U prah ste vrgli devi\u010danski tron<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

    Kada \u010dovek u junu 1903. godine, nekoliko dana posle ubistva kraljevskog para, pi\u0161e o ljudima koji su:<\/p>\n\n\n\n

      \n
    • izneverili istinu i veru,<\/li>\n\n\n\n
    • uzdigli la\u017e,<\/li>\n\n\n\n
    • i \u201eu prah vrgli devi\u010danski tron\u201c,<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

      te\u0161ko je ne pomisliti na ru\u0161enje monarhije i dinastije. To nije dokaz, ali je mo\u017eda najja\u010da konkretna aluzija u celoj pesmi.<\/p>\n\n\n\n

      Ako je pesma zaista reakcija na doga\u0111aje iz maja 1903, onda ovi stihovi zvu\u010de gotovo kao politi\u010dka i moralna osuda. Tako\u0111e i kao li\u010dna ispovest \u010doveka koji se ose\u0107ao duboko iznevereno.<\/p>\n\n\n\n

      Da li je pesma \u201eNekada\u0161njim drugovima\u201c zaista nastala kao neposredna reakcija na Majski prevrat, to ne znamo i za sada to nije mogu\u0107e sa sigurno\u0161\u0107u dokazati. Ipak, ako uzmemo u obzir vreme njenog objavljivanja, politi\u010dku biografija Dragutina J. Ili\u0107a, naslov pesme, moto \u201eNe veruj nikom; ne idi ni za kim!\u201c, kao i stihove koji govore o izdaji, razo\u010daranju i ru\u0161enju \u201edevi\u010danskog trona\u201c, vrlo je te\u0161ko ovu pesmu odbaciti kao puku slu\u010dajnost.<\/p>\n\n\n\n

      \n\n\n\n

      Dragutin J. Ili\u0107 preminuo je 1926. godine u Beogradu u kome je i ro\u0111en. Umro je u svojoj \u0161ezdeset osmoj godini, usamljen i u knji\u017eevnom zaboravu. Sahranjen je na Novom groblju, na parceli 22, grobnica sa brojem 2-lll, na kojoj stoji epitaf:<\/p>\n\n\n\n

      \n

      Zao udes ru\u0161io mi snove
      ja uporno zidao sam nove<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

      <\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Juče je u knjižaru svratio moj prijatelj i bibliofil N. B. i odmah na polici spazio dva godišta lista Brankovo kolo. Lepi primerci, odlično očuvani, u originalnom karakterističnom crvenom platnenom povezu sa dekoracijama. — Ovo nemaš na sajtu? Koliko koštaju? — Polako, N. Ta dva godišta su tek stigla u knjižaru. Nisam ih još ni pregledao. — Hajde, pregledaj ih, hoću odmah da ih kupim! Ne volim da prodajem knjige, a naročito periodičnu štampu, pre nego što ih detaljno pregledam i vidim šta se sve krije unutra. Ali, dugogodišnji smo prijatelji, pa nevoljno pristanem. Za tih pola sata koliko je N. sedeo u knjižari nisam imao vremena da pregledam sve. Samo sam preleteo pogledom preko sadržaja i tada mi za oko zapadne pesma Dragutina J. Ilića „Nekadašnjim drugovima“. Pogledam godište Brankovog kola — 1903. godina. Zatim pogledam datum i broj u kojem je pesma objavljena i imam šta da vidim: 5. jun 1903. godine, prvi broj koji je izašao posle Majskog prevrata. U istom broju objavljena je i umrlica kralju Aleksandru I Obrenoviću. Iako je Brankovo kolo izlazilo nedeljno, broj koji je trebalo da izađe krajem maja, neposredno nakon prevrata, zbog krvavih događaja u Beogradu odložen je za narednu sedmicu i objavljen 5. juna kao dvobroj 22\/23. Na naslovnoj strani tog dvobroja nalazi se pesma Dragutina J. Ilića pod naslovom „Nekadašnjim drugovima“. Dragutin je za života objavio samo jednu zbirku pesama, 1884. godine, a igrom slučaja i nju imamo u knjižari. Nestrpljivo pregledam sadržaj te knjige, ali pomenutu pesmu ne nalazim. To je odmah učvrstilo moju pretpostavku da je pesma napisana neposredno nakon Majskog prevrata i da je upućena nekim „nekadašnjim drugovima“, sa čijim se postupcima Dragutin očigledno nije slagao. Kome je tačno pesma posvećena, za sada ne znam. Postoji mogućnost i da je uredništvo “Brankovog kola” našlo da bi kroz ovu Dragutinovu pesmu mogli poslati poruku neslaganja i neodobravanja učinjenog u noći prevrata, ali za to nemamo nikakve dokaze. U svakom slučaju, vrlo je indikativno da je objavljena baš nakon prevrata. Dragutin J. Ilić nije bio samo književnik koji je slučajno komentarisao politiku, već čovek koji je godinama bio lično i politički vezan za dinastiju Obrenović, naročito za kraljicu Nataliju. U nastavku pročitajte njene stihove pa pokušajte i sami da zaključite. NEKADAŠNJIM DRUGOVIMANe veruj nikom; ne idi ni za kim! Služiti! Kome? Istini i veri?Drugovi moji, neka vas je sram!Pred njome vi ste zatvorili dveri,Za njome davno bacili ste kam! Istina? Vera? — Ah, njih nema više!U prah ste vrgli devičanski tron,Kovarstvo i laž uzdigoste višeIdola, kome klanja milion! Za vama stupah odano i smelo;Bezumni slepac verov’o sam sve!Na čime moje krunisaste delo?Na mene svoje pujdali ste pse! Boli, ah, boli, kad mi ludi umZađe u magle proigranih dana,Tamo gde leže koplja pokrhana:Slomljeno srce, duša, nedoum. Boli, i kako boli! Al’ taj ljuti jad,Što dušu grize, počiva u dnu,I, kada bih ga pokazao sad,Dušu bih mor’o iščupati svu. Vera me boli s kojom stupah smelo,Dok od vas ne čuh da je vera dim,Bunovnog uma zavodničko delo;Istina! Vera! — Kome? Šta ću s tim?! Beograd Drag. J. Ilić Dragutin J. Ilić (1858–1926), bio je srpski književnik, dramaturg, novinar, pravnik i političar. Sin Jovana Ilića, a brat poznatog pesnika Vojislava Ilića, bio je jedan od najplodnijih i najzanimljivijih pisaca tog doba, poznat po istorijskim dramama i kao začetnik naučne fantastike kod nas (Pripovetka „Posle milijon godina”, objavljena u nastavcima 1889. godine.  Delo je uvršteno u prestižnu svetsku antologiju “The Routledge Anthology of Global Science Fiction Origins“). Ilić je kritikovao austrofilsku politiku kralja Milana Obrenovića. Biva politički progonjen i 1888. godine prelazi u Rumuniju. Jedno vreme provodi u Zagrebu, a potom se 1889. vraća u Srbiju. Iako amnestiran nije mogao naći posao u državnoj službi. Po izbijanju skandala između kralja Milana i kraljice Natalije, Ilić staje na kraljičinu stranu i postaje njen sekretar i savetnik. Nakon proterivanja kraljice Natalije, opet emigrira, ali ovoga puta u Sremske Karlovce. Sarađivao je u časopisima Brankovo kolo, Bosanska vila, Zora, Nada, Zastava te u Letopisu Matice srpske. Krajem 19. veka, jedno vreme provodi u Crnoj Gori i u Bukureštu, pa se ponovo vraća u Srbiju, gde se bavi književnim radom. Zajedno sa istomišljenicima Stevanom Vladislavom Kaćanskim i drugim patriotama pokreće list „Velika Srbija”. Glavni saradnik i jedan od najoštrijih kritičara spoljne politike kralja Milana Obrenovića bio je upravo Dragutin J. Ilić. Međutim, kasniji politički i lični odnosi doveli su ga, kao što je već rečeno, u blizak krug kraljice Natalije. Zbog toga pesma „Nekadašnjim drugovima“, objavljena svega nekoliko dana nakon Majskog prevrata 1903. godine, dobija posebnu težinu. Ona nije delo ravnodušnog posmatrača, već čoveka koji je godinama bio neposredno povezan sa političkim životom Srbije i sa dinastijom koja je te noći u krvi zbačena sa vlasti. Zaključak 1. Vreme objavljivanja nije slučajno.Pesma izlazi 5. juna 1903, u prvom broju Brankovog kola nakon prevrata. To nije pesma objavljena godinu dana kasnije, već verovatno neposredna reakcija na događaj koji je potresao celu Srbiju. 2. Ton pesme je ton izdaje.Nije ovo opšta filozofska pesma o razočaranju u svet. Gotovo svaki stih govori o ljudima kojima je pesnik nekada verovao: Za vama stupah odano i smelo;Bezumni slepac verov’o sam sve! Dakle, reč je o nekadašnjim saborcima, istomišljenicima ili prijateljima. Pesnik ne govori da su ga neprijatelji porazili, već da su ga njegovi izneverili. 3. „Na mene svoje pujdali ste pse“Ovo je veoma ličan stih. Ne zvuči kao komentar na istorijski događaj, nego kao obračun sa konkretnim ljudima. 4. “Ne veruj nikom; ne idi ni za kim!” To nije običan moto. To su reči razočaranog čoveka. Ako pesmu čitamo u kontekstu Majskog prevrata, taj stih dobija dodatnu težinu. Posle svega što se dogodilo, pesnik kao da kaže: Zato sada: “Ne veruj nikom; ne idi ni za kim.” Zanimljivo je da taj stih nije usmeren protiv jednog čoveka ili jedne stranke. On je mnogo širi. Gotovo zvuči kao životni zaključak. 5. A onda odmah slede stihovi: Služiti! Kome? Istini i veri?Drugovi moji, neka vas je sram! Kao da vodi unutrašnji dijalog. Prvo odbacuje ljude i vođe, a zatim postavlja pitanje da li uopšte još postoje ideali kojima vredi služiti. 6. „Devičanski tron“ U drugoj strofi stoji: U prah ste vrgli devičanski tron Kada čovek u junu 1903. godine, nekoliko dana posle ubistva kraljevskog para, piše o ljudima koji su: teško je ne pomisliti na rušenje monarhije i dinastije. To nije dokaz, ali je možda najjača konkretna aluzija u celoj pesmi. Ako je pesma zaista reakcija na događaje iz maja 1903, onda ovi stihovi zvuče gotovo kao politička i moralna osuda. Takođe i kao lična ispovest čoveka koji se osećao duboko iznevereno. Da li je pesma „Nekadašnjim drugovima“ zaista nastala kao neposredna reakcija na Majski prevrat, to ne znamo i za sada to nije moguće sa sigurnošću dokazati. Ipak, ako uzmemo u obzir vreme njenog objavljivanja, političku biografija Dragutina J. Ilića, naslov pesme, moto „Ne veruj nikom; ne idi ni za kim!“, kao i stihove koji govore o izdaji, razočaranju i rušenju „devičanskog trona“, vrlo je teško ovu pesmu odbaciti kao puku slučajnost. Dragutin J. Ilić preminuo je 1926. godine u Beogradu u kome je i rođen. Umro je u svojoj šezdeset osmoj godini, usamljen i u književnom zaboravu. Sahranjen je na Novom groblju, na parceli 22, grobnica sa brojem 2-lll, na kojoj stoji epitaf: Zao udes rušio mi snoveja uporno zidao sam nove<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7142,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7,6],"tags":[1009,1011,205,777],"class_list":["post-7136","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","category-knjizevnost","tag-brankovo-kolo","tag-dragutin-j-ilic","tag-majski-prevrat","tag-stari-casopisi"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7136","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7136"}],"version-history":[{"count":31,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7136\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7180,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7136\/revisions\/7180"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7142"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7136"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7136"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7136"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}