{"id":738,"date":"2019-04-17T19:44:03","date_gmt":"2019-04-17T17:44:03","guid":{"rendered":"http:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=738"},"modified":"2020-01-21T21:03:50","modified_gmt":"2020-01-21T20:03:50","slug":"skolski-dani-u-okupiranom-beogradu-1918-godine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/skolski-dani-u-okupiranom-beogradu-1918-godine\/2019\/","title":{"rendered":"\u0160kolski dani u okupiranom Beogradu 1918. godine"},"content":{"rendered":"\n

Pratnju u pisanju ovog teksta pru\u017ea mi orkestar Be\u010dke filharmonije, diriguje Riccardo Muti, prikladno uz ovu temu. Da li znate kako su izgledali \u0111a\u010dki dani u okupiranom Beogradu, ili kako bi izgledali da je Austro-ugarska pobedila u Prvom svetskom ratu. Odgovor na ova i sli\u010dna pitanja donosi jedna sve\u0161\u010dica pod nazivom “Izve\u0161taj cesarske i kraljevske realne gimnazije u Beogradu za \u0161kolsku godinu 1917.-1918. Verovatno niste znali da ovako ne\u0161to i postoji, Me\u0111utim, K.u.K. monarhija uvek je bila perfektna u vo\u0111enju statisti\u010dkih podataka. <\/p>\n\n\n\n

Da po\u010dnem od nastavni\u010dkog ve\u0107a ili nastavni\u010dkog zbora kako pi\u0161e. Komandant \u0161kole, ili \u0161to bi danas rekli direktor, je Zeno pl. Soreti\u0107 od \u017dumberka, satnik kraljevsko ugarske zagreba\u010dke 25. domobranske pe\u0161. pukovnije, vitez reda Franje Josifa, s ratnom dekoracijom, posednik vojnog krsta za zasluge III reda s ratnom dekoracijom i ma\u010devima, Karlovog \u010detnog krsta, ili kra\u0107e Zeno, hrvat sa ratnim zaslugama rodom iz \u017dumberka. Zatim Anton Horvath, natporu\u010dnik izv. sl. o. c. i kr. vojne komande u Nagybecskereku (Zrenjanin), pridelen komandantu \u0161kole kao upravitelj nastave. Zeno i Anton \u010dinili su nastavni\u010dko ve\u0107e. <\/p>\n\n\n\n

Nastavnici i predmeti<\/h6>\n\n\n\n

Nastavnici obligatnih (obaveznih) predmeta bili su: pomenuti Anton Horvath predavao je ma\u0111arski jezik \u0111acima od I do VI razreda. U napomeni za ovog upravnika-nastavnika stoje njegova vojna odlikovanja. Nedeljno je dr\u017eao 21 sat nastave o ma\u0111arskom jeziku. Srpski jezik predavao je Milutin K. Dragutinovi\u0107, biv\u0161i profesor srpske realke, koji je nastavu dr\u017eao \u0111acima od II do VI razreda, ukupno 16 sati nedeljno. Biv\u0161i profesor I beogradske gimnazije, D. Milan Duki\u0107 predavao je matematiku i fiziku I, III i IV razredu, isto 16 sati nedeljno. Heliodor Hranjec, biv\u0161i nastavnik gimnazije u Pirotu, sada je u Beogradu predavao geografiju i istoriju. Emil Illing, akademski slikar u Wien-u<\/em> predavao je crtanje i to 22 sata nedeljno. Stefan Kolar, biv\u0161i u\u010ditelj srpske gimnazije u Kru\u0161evcu dr\u017eao je nastavu iz nema\u010dkog i latinskog jezika, 17 sati nedeljno. Latinski je predavao i Karlo Muller, do\u0161ao u Beograd iz Zagreba. U ovoj gimnaziji nalazimo i Simu Trojanovi\u0107a, profesora i upravnika Etnografskog muzeja. Sima predaje jestastvenicu, ko ne zna, to su prirodne nauke. Bilo je jo\u0161 profesora, ali ih ovde ne\u0107u sve navoditi.<\/p>\n\n\n\n

Veronauka<\/h6>\n\n\n\n

U nastavi je bila zastupljena i veronauka, i to: Jakob Altares, rabin, dr\u017eao je nastavu o veronauci sefardskog obreda. Dobrosav Kova\u010devi\u0107, profesor teologije, predavao je “gr\u010dko-isto\u010dnu” veronauku. \u010casove iz evangelisti\u010dke veronauke dr\u017eao je Emil Kuszi. I on je imao zasluge i odlikovanja. Veronauku e\u0161kenazi obreda predavao je rabin Ignac Schlang. Odlikovani Alois Wagner, sve\u0161tenik, podu\u010davao je \u0111ake rimo-katoli\u010dkoj veronauci. Na\u0161 \u0111akon Bo\u017eo Luki\u0107, pisar beogradskog duhovnog suda, u\u010dio je decu crkvenom pevanju. <\/p>\n\n\n\n

Pomo\u0107no osoblje<\/h6>\n\n\n\n

U pisarnici su svoje radno vreme provodili vodnik Franz Dinter i manipulantkinja Darinka Brankovi\u0107. Poslu\u017eitelj i pomo\u0107ne sluge bili su: Dragutin Vi\u010devi\u0107, Jelisaveta Bobi\u0107, Vitosava Baji\u0107, Katarina Stankovi\u0107 i Katarina Aran\u0111elovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\u0160kolska 1917\/1818<\/h6>\n\n\n\n

\u0160kolska godina 1917\/18 po\u010dela je 1. septembra 1917. nakon \u010ditanja disciplinskih propisa, rasporeda \u010dasova i prizivanja “Duha svetoga”. Prvo polugodi\u0161te svr\u0161ilo se 31. januara, a drugo 30. juna sve\u010danom slu\u017ebom Bo\u017ejom. Slu\u017eba Bo\u017eja bila je obavezna svake nedelje i svakog praznika tokom cele \u0161kolske godine i to pod nadzorom komandanta \u0161kole, Zena od \u017dumberka. Uprkos, kako se navodi u tekstu, povoljnog zdravstvenog stanja, ipak je neumoljiva smrt na\u0161la \u017ertve svoje kod \u010detiri u\u010denika: 10. novembra 1917. umro je u\u010denik Dimitrije \u0110or\u0111evi\u0107, 6. novembra u\u010denik Tajtacak Rudolf, 31. maja 1918. umro je u\u010denik Mihajlo (Bata) \u017divkovi\u0107, 14. juna pak u\u010denik Kujund\u017ei\u0107 Milan. \u0160kolska se komanda (Zeno i Anton) pobrinula za njihov pristojan pogreb kome su prisustvovali nastavnici i drugovi (nema porodica!).<\/p>\n\n\n\n

Kako se dalje ka\u017ee, te \u0161kolske 1917\/18 \u0111aci su “s rado\u0161\u0107u i odu\u0161evljenjem sudelovali u dobrotvornim svrhama, vo\u0111eni plemenitim ose\u0107ajima humaniteta” prilo\u017eili su Crvenom krstu svotu od 455 kruna. <\/p>\n\n\n\n

Kako bi se roditeljima i staraocima u\u010denika, odnosno gra\u0111anstvu i vlastima prezentovao sistematski rad u gimnaziji, na kraju \u0161kolske godine prire\u0111ena je \u0161kolska izlo\u017eba, na kojoj su bili izlo\u017eeni svi radovi iz pismenih zadataka, crte\u017ea itd., sem onih najboljih \u010diji su radovi izlo\u017eeni na izlo\u017ebi cesarske i kr. generalne vojne gubernije u Budimpe\u0161ti. Peva\u010dki, tambura\u0161ki i guda\u010dki zbor (sekcija), kao i \u0111aci glumci, uveli\u010dali su jednom predstavom zavr\u0161etak \u0161kolske godine i postigli kod beogradskog gra\u0111anstva lep moralni uspeh. I materijalno se pro\u0161lo dobro, jer je na ulaznicama zara\u0111ena 3901 kruna. S obzirom da su posetioci davali i dobrovoljne priloge skupilo se jo\u0161 dodatnih 1810 kruna. Od jedne i druge svote osnovala je \u0161kolska komanda “\u0110a\u010dki fond” pod reg. brojem 607\/1918 iz kojeg \u0107e se vredni i marljivi u\u010denici podupirati kod pla\u0107anja \u0161kolarine i nabavke u\u010dila, knjiga i odela. Zaboravih da napomenem, gimnazijsko \u0161kolovanje nije bilo besplatno. Na kraju godine \u0161kolska komanda nagradila je 18 vrednih a siroma\u0161nih u\u010denika cipelama. Cipele su kupljene od dobrovoljnih priloga i dobrovoljnog dara g. Dr. Jovana Maksimovi\u0107a, srpskog sanitetskog pukovnika u iznosu od 100 kruna, dostavljenog preko redakcije “Beogradskih novina” od 23. maja 1918.<\/p>\n\n\n\n

Javni u\u010denici<\/h6>\n\n\n\n

Ukupno upisanih u\u010denika bilo je 574, od \u010dega su 19 istupili, 19 otpu\u0161teni, 4 umrla, 6 neispitanih i 526 ispitanih. Po pripadnosti iz Beograda je bilo 358, iz Srbije 180, Austrije 7, Ugarske 5, Hrvatske i Slavonije 13 i iz inostranstva 11 u\u010denika. Po stale\u017eu najvi\u0161e je bilo dece trgovaca (113) i dr\u017e. \u010dinovnika i slu\u017ebenika (147), zatim sve\u0161tenika i profesora (67), oficira (40), advokata i lekara (36). Najmanje je bilo dece ratara, vojnika, radnika, slugu i nadni\u010dara, ukupno 77. Po veri katolika je bilo 34, pravoslavnih 466, evangelista 8 i mojsijevaca 66. 474 \u0111aka govorilo je samo srpski, dok je nema\u010dki govorilo njih 37, ma\u0111arski 5, francuski 4, \u0161panski 54 (verovatno sefardi). 44 u\u010denika je ponavljalo odre\u0111ene ispite. Ukupna \u0161kolarina za 574 u\u010denika iznosila je 22.140 kruna.<\/p>\n\n\n\n

Privatni u\u010denici<\/h6>\n\n\n\n

Broj upisanih privatnih u\u010denika bio je 190. Statistika za privatne u\u010denike skoro je procentualno identi\u010dna onoj kod javnih u\u010denika uz razliku: zna\u010dajno ve\u0107i broj je govorio strane jezike, npr. nema\u010dki 32 od 190, francuski 10 od 190 \u0111aka. Sefarda je bilo manje kod privatnih u\u010denika, samo 13 u odnosu na broj od 54 kod javnih u\u010denika. 18 u\u010denika ponavljalo je ispite. Sva \u0161kolarina za 190 u\u010denika iznosila je 9300 kruna.<\/p>\n\n\n\n

Na kraju, Zeno pl. Soreti\u0107 od \u017dumberka 30. juna 1918. objavljuje da \u0107e nova \u0161kolska 1918\/19 godina po\u010deti 1. oktobra 1918. godine, dok \u0107e upis u\u010denika zapo\u010deti 25. septembra 1918. u 8 sati pre podne u \u0161kolskoj komandi. Kao \u0161to danas znamo Zenova \u0161kolska 1918\/19 trajala je nepunih mesec dana jer su srpske trupe na \u010delu sa Petrom Bojovi\u0107em ve\u0107 1. novembra oslobodile Beograd.<\/h6>\n\n\n\n

Pod okupacijom prestonica je bila od 1. do 15. decembra 1914. godine, a zatim i od oktobra 1915. do 1. novembra 1918. godine. Put ka pobedi dug 600 kilometara srpska vojska po\u010dela je da kr\u010di u no\u0107i izme\u0111u 14. i 15. septembra, kada je po\u010deo proboj Solunskog fronta.<\/p>\n\n\n\n

Kako druga\u010dije da zavr\u0161im ovaj \u010dlanak nego da vas pitam, \u0161ta mislite gde je i kako zav\u0161io komandant gimnazije Zeno Soreti\u0107 od \u017dumberka? Poslednjih dana okupacije Zeno plemeniti Soreti\u0107 od \u017dumberka je s ponosom u “Beogradskim novinama” objavio svoju \u017eenidbu sa izvesnom Kosarom Jovanovi\u0107. Odgovor \u0161ta je sa njim bilo posle rata prona\u0111ite na fotografiji sa Twitter-a.<\/h6>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pratnju u pisanju ovog teksta pruža mi orkestar Bečke filharmonije, diriguje Riccardo Muti, prikladno uz ovu temu. Da li znate kako su izgledali đački dani u okupiranom Beogradu, ili kako bi izgledali da je Austro-ugarska pobedila u Prvom svetskom ratu. Odgovor na ova i slična pitanja donosi jedna sveščica pod nazivom “Izveštaj cesarske i kraljevske realne gimnazije u Beogradu za školsku godinu 1917.-1918. Verovatno niste znali da ovako nešto i postoji, Međutim, K.u.K. monarhija uvek je bila perfektna u vođenju statističkih podataka. Da počnem od nastavničkog veća ili nastavničkog zbora kako piše. Komandant škole, ili što bi danas rekli direktor, je Zeno pl. Soretić od Žumberka, satnik kraljevsko ugarske zagrebačke 25. domobranske peš. pukovnije, vitez reda Franje Josifa, s ratnom dekoracijom, posednik vojnog krsta za zasluge III reda s ratnom dekoracijom i mačevima, Karlovog četnog krsta, ili kraće Zeno, hrvat sa ratnim zaslugama rodom iz Žumberka. Zatim Anton Horvath, natporučnik izv. sl. o. c. i kr. vojne komande u Nagybecskereku (Zrenjanin), pridelen komandantu škole kao upravitelj nastave. Zeno i Anton činili su nastavničko veće. Nastavnici i predmeti Nastavnici obligatnih (obaveznih) predmeta bili su: pomenuti Anton Horvath predavao je mađarski jezik đacima od I do VI razreda. U napomeni za ovog upravnika-nastavnika stoje njegova vojna odlikovanja. Nedeljno je držao 21 sat nastave o mađarskom jeziku. Srpski jezik predavao je Milutin K. Dragutinović, bivši profesor srpske realke, koji je nastavu držao đacima od II do VI razreda, ukupno 16 sati nedeljno. Bivši profesor I beogradske gimnazije, D. Milan Dukić predavao je matematiku i fiziku I, III i IV razredu, isto 16 sati nedeljno. Heliodor Hranjec, bivši nastavnik gimnazije u Pirotu, sada je u Beogradu predavao geografiju i istoriju. Emil Illing, akademski slikar u Wien-u predavao je crtanje i to 22 sata nedeljno. Stefan Kolar, bivši učitelj srpske gimnazije u Kruševcu držao je nastavu iz nemačkog i latinskog jezika, 17 sati nedeljno. Latinski je predavao i Karlo Muller, došao u Beograd iz Zagreba. U ovoj gimnaziji nalazimo i Simu Trojanovića, profesora i upravnika Etnografskog muzeja. Sima predaje jestastvenicu, ko ne zna, to su prirodne nauke. Bilo je još profesora, ali ih ovde neću sve navoditi. Veronauka U nastavi je bila zastupljena i veronauka, i to: Jakob Altares, rabin, držao je nastavu o veronauci sefardskog obreda. Dobrosav Kovačević, profesor teologije, predavao je “grčko-istočnu” veronauku. Časove iz evangelističke veronauke držao je Emil Kuszi. I on je imao zasluge i odlikovanja. Veronauku eškenazi obreda predavao je rabin Ignac Schlang. Odlikovani Alois Wagner, sveštenik, podučavao je đake rimo-katoličkoj veronauci. Naš đakon Božo Lukić, pisar beogradskog duhovnog suda, učio je decu crkvenom pevanju. Pomoćno osoblje U pisarnici su svoje radno vreme provodili vodnik Franz Dinter i manipulantkinja Darinka Branković. Poslužitelj i pomoćne sluge bili su: Dragutin Vičević, Jelisaveta Bobić, Vitosava Bajić, Katarina Stanković i Katarina Aranđelović. Školska 1917\/1818 Školska godina 1917\/18 počela je 1. septembra 1917. nakon čitanja disciplinskih propisa, rasporeda časova i prizivanja “Duha svetoga”. Prvo polugodište svršilo se 31. januara, a drugo 30. juna svečanom službom Božjom. Služba Božja bila je obavezna svake nedelje i svakog praznika tokom cele školske godine i to pod nadzorom komandanta škole, Zena od Žumberka. Uprkos, kako se navodi u tekstu, povoljnog zdravstvenog stanja, ipak je neumoljiva smrt našla žrtve svoje kod četiri učenika: 10. novembra 1917. umro je učenik Dimitrije Đorđević, 6. novembra učenik Tajtacak Rudolf, 31. maja 1918. umro je učenik Mihajlo (Bata) Živković, 14. juna pak učenik Kujundžić Milan. Školska se komanda (Zeno i Anton) pobrinula za njihov pristojan pogreb kome su prisustvovali nastavnici i drugovi (nema porodica!). Kako se dalje kaže, te školske 1917\/18 đaci su “s radošću i oduševljenjem sudelovali u dobrotvornim svrhama, vođeni plemenitim osećajima humaniteta” priložili su Crvenom krstu svotu od 455 kruna. Kako bi se roditeljima i staraocima učenika, odnosno građanstvu i vlastima prezentovao sistematski rad u gimnaziji, na kraju školske godine priređena je školska izložba, na kojoj su bili izloženi svi radovi iz pismenih zadataka, crteža itd., sem onih najboljih čiji su radovi izloženi na izložbi cesarske i kr. generalne vojne gubernije u Budimpešti. Pevački, tamburaški i gudački zbor (sekcija), kao i đaci glumci, uveličali su jednom predstavom završetak školske godine i postigli kod beogradskog građanstva lep moralni uspeh. I materijalno se prošlo dobro, jer je na ulaznicama zarađena 3901 kruna. S obzirom da su posetioci davali i dobrovoljne priloge skupilo se još dodatnih 1810 kruna. Od jedne i druge svote osnovala je školska komanda “Đački fond” pod reg. brojem 607\/1918 iz kojeg će se vredni i marljivi učenici podupirati kod plaćanja školarine i nabavke učila, knjiga i odela. Zaboravih da napomenem, gimnazijsko školovanje nije bilo besplatno. Na kraju godine školska komanda nagradila je 18 vrednih a siromašnih učenika cipelama. Cipele su kupljene od dobrovoljnih priloga i dobrovoljnog dara g. Dr. Jovana Maksimovića, srpskog sanitetskog pukovnika u iznosu od 100 kruna, dostavljenog preko redakcije “Beogradskih novina” od 23. maja 1918. Javni učenici Ukupno upisanih učenika bilo je 574, od čega su 19 istupili, 19 otpušteni, 4 umrla, 6 neispitanih i 526 ispitanih. Po pripadnosti iz Beograda je bilo 358, iz Srbije 180, Austrije 7, Ugarske 5, Hrvatske i Slavonije 13 i iz inostranstva 11 učenika. Po staležu najviše je bilo dece trgovaca (113) i drž. činovnika i službenika (147), zatim sveštenika i profesora (67), oficira (40), advokata i lekara (36). Najmanje je bilo dece ratara, vojnika, radnika, slugu i nadničara, ukupno 77. Po veri katolika je bilo 34, pravoslavnih 466, evangelista 8 i mojsijevaca 66. 474 đaka govorilo je samo srpski, dok je nemački govorilo njih 37, mađarski 5, francuski 4, španski 54 (verovatno sefardi). 44 učenika je ponavljalo određene ispite. Ukupna školarina za 574 učenika iznosila je 22.140 kruna. Privatni učenici Broj upisanih privatnih učenika bio je 190. Statistika za privatne učenike skoro je procentualno identična onoj kod javnih učenika uz razliku: značajno veći broj je govorio strane jezike, npr. nemački 32 od 190, francuski 10 od 190 đaka. Sefarda je bilo manje kod privatnih učenika, samo 13 u odnosu na broj od 54 kod javnih učenika. 18 učenika ponavljalo je ispite. Sva školarina za 190 učenika iznosila je 9300 kruna. Na kraju, Zeno pl. Soretić od Žumberka 30. juna 1918. objavljuje da će nova školska 1918\/19 godina početi 1. oktobra 1918. godine, dok će upis učenika započeti 25. septembra 1918. u 8 sati pre podne u školskoj komandi. Kao što danas znamo Zenova školska 1918\/19 trajala je nepunih mesec dana jer su srpske trupe na čelu sa Petrom Bojovićem već 1. novembra oslobodile Beograd. Pod okupacijom prestonica je bila od 1. do 15. decembra 1914. godine, a zatim i od oktobra 1915. do 1. novembra 1918. godine. Put ka pobedi dug 600 kilometara srpska vojska počela je da krči u noći između 14. i 15. septembra, kada je počeo proboj Solunskog fronta. Kako drugačije da završim ovaj članak nego da vas pitam, šta mislite gde je i kako zavšio komandant gimnazije Zeno Soretić od Žumberka? Poslednjih dana okupacije Zeno plemeniti Soretić od Žumberka je s ponosom u “Beogradskim novinama” objavio svoju ženidbu sa izvesnom Kosarom Jovanović. Odgovor šta je sa njim bilo posle rata pronađite na fotografiji sa Twitter-a.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":739,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[86,108,24],"class_list":["post-738","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-beograd","tag-okupacija","tag-prvi-svetski-rat"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/738","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=738"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/738\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/739"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=738"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=738"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=738"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}