{"id":80,"date":"2019-01-31T04:37:00","date_gmt":"2019-01-31T03:37:00","guid":{"rendered":"http:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=80"},"modified":"2024-04-09T23:27:52","modified_gmt":"2024-04-09T21:27:52","slug":"papakostopulosi-sa-toplicinog-venca-br-9","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/papakostopulosi-sa-toplicinog-venca-br-9\/2019\/","title":{"rendered":"Papakostopulosi sa Topli\u010dinog venca br. 9"},"content":{"rendered":"\n

Papakostopulosi su bili beogradska porodica gr\u010dkog porekla koja je u starom jezgru glavog grada \u017eivela u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka. \u017diveli su u Beogradu malo du\u017ee od jednog veka i zatim zauvek nestali. Ovo je pri\u010da o njima, ovo je pri\u010da o ljudima koji su unapre\u0111ivali Beograd i svojim radom i postojanjem doprineli da bude ono \u0161to je jednom trebao da bude, a \u0161to vi\u0161e nije.<\/p>\n\n\n\n

Panajot Papakostopulos<\/strong> (1820-1879), Grk iz Velventosa, danas op\u0161tina Servia-Velventos (\u03a3\u03ad\u03c1\u03b2\u03b9\u03b1-\u0392\u03b5\u03bb\u03b2\u03b5\u03bd\u03c4\u03cc\u03c2) u Ko\u017eanskom okrugu (severna Gr\u010dka) 1835. godine doselio se u Novi Sad gde je radio kao u\u010ditelj i davao \u010dasove gr\u010dkog jezika trgovcima. U Vojvodini je nau\u010dio srpski i nema\u010dki jezik. Nakon \u0161kolovanja u Be\u010du 1853. dolazi u Beograd kao svr\u0161eni doktor medicine i po\u010dinje sa lekarskom praksom. Iste godine dobija mesto profesora jelinskog jezika u (Prvoj) beogradskoj gimnaziji. Panajot je bio omiljen profesor, kako me\u0111u kolegama, tako i me\u0111u \u0111acima. Nadimak mu je bio “dobri Papa”. 1874. prestaje sa radom u Gimnaziji i prelazi na du\u017enost okru\u017enog lekara u beogradskom okrugu gde je radio do smrti. Osim \u0161to je bio ugledni beogradski lekar, profesor u beogradskoj gimnaziji i jedan od osniva\u010da Srpskog lekarskog dru\u0161tva, Panajot je danas mo\u017eda najpoznatiji kao prvi prevodilac Odiseje na srpski jezik. Homerova Odiseja<\/a> u njegovom prevodu objavljena je u Beogradu, izdanje \u010cupi\u0107eve zadu\u017ebine 1881. godine. Svoj knji\u017eevni rad Panajot Papakostopulos po\u010deo je kasnije, u svojim pedesetim godinama \u017eivota. Uglavnom je prevodio dela sa gr\u010dkog na srpski jezik. <\/p>\n\n\n\n

Panajot i Eftalija<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Panajot je bio o\u017eenjen Eftalijom (1838-1906) koja je po\u017eivela 68 godina i izrodila petoro dece. Eftalija Papakostopulos<\/strong> nad\u017eivela je svog supruga punih 27 godina, Panajot je umro u Beogradu 1879. godine. \u017diveli su u ku\u0107i, u Beogradu, ulica Kosmajska broj 38 (danas Mar\u0161ala Birjuzova). Prvo dvoje dece su im umrli mladi, Perikle<\/strong> (1857-1878) u 21. godini, Efrosina<\/strong> (1861-1867) u \u0161estoj godini \u017eivota. 1864. rodilo im se jo\u0161 jedno dete, sin Platon<\/strong>. Imali su jo\u0161 Aspaziju<\/strong> i Kleanta<\/strong>. O Aspaziji i Kleantu nema podataka, \u010dak ni na plo\u010di porodi\u010dne grobnice.<\/p>\n\n\n\n

Platon Papakostopulos<\/strong> sin Panajota i Eftalije \u017eiveo je sa svojom porodicom u ku\u0107i, ulica Topli\u010din venac br. 9. Platonova ku\u0107a postoji i danas, restaurirana je i nadogra\u0111ena. Platon je ro\u0111en u Beogradu 4. septembra 1864. kao \u010detvrto dete u porodici Papakostopulos. <\/p>\n\n\n\n

Na porodi\u010dnoj fotografiji u zaglavlju teksta su otac Panajot, majka Eftalija, stariji brat Perikle, dve sestre Efrosina i Aspazija i mali Platon koji nije mogao imati vi\u0161e od 2 godine. Fotografija verovatno datira iz 1865-1866. godine, jer je sestra Efrosina jo\u0161 uvek u \u017eivotu, dok Kleant verovatno jo\u0161 uvek nije ro\u0111en.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Ko je bio Platon Papakostopulos?<\/strong> Ako pretra\u017eite njegovo ime na\u0107i \u0107ete slede\u0107e podatke: Ugledni beogradski lekar iz ulice Topli\u010din venac br. 9, prvi pedijatar specijalista u Srbiji, osniva\u010d i \u0161ef Odeljenja za de\u010dje bolesti u Op\u0161toj dr\u017eavnoj bolnici, u\u010desnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Platon je detinjstvo proveo na Varo\u0161 kapiji, \u017eiveo je u porodi\u010dnoj ku\u0107i u Kosmajskoj broj 38. Zavr\u0161io je osnovnu \u0161kolu Kralj Petar I (tada se zvala “Osnovna \u0161kola kod Saborne crkve”), a zatim Prvu beogradsku gimnaziju. Ve\u0107 tokom gimnazijskog \u0161kolovanja silom prilika postao je glava porodice, jedino mu\u0161ko u ku\u0107i. Stariji brat Perikle umire 1878. godine, a odmah zatim 1879. preminuo je i otac Panajot. Platon ostaje sa majkom, starijom sestrom Aspazijom i mla\u0111im bratom Kleantom. Sa tek napunjenih 15. godina do\u017eiveo je tri smrti u porodici. Kao i svaki \u010dastan mladi\u0107 u to vreme, odslu\u017eio je vojni rok u Ni\u0161u. Iako je prvobitno 1884. godine upisao Pravni fakultet Velike \u0161kole u Beogradu, Platon je kasnije studirao medicinu u Gracu i Be\u010du gde je i diplomirao 1892. godine. Slede\u0107e 1893. godine dvadesetdevetogodi\u0161nji Platon postavljen je za sreskog lekara u Obrenovcu. Od tada pa do svoje smrti predano i po\u017ertvovano se bavio lekarskim pozivom. 1897. i 1898 godinu provodi u Be\u010du na specijalizaciji pedijatrije. Specijalizaciju je sam platio. Po povratku iz Be\u010da krajem 1898. godine biva postavljen za lekara u tada\u0161njem srezu vra\u010darskom u Beogradu, a ve\u0107 1899. prelazi na du\u017enost \u0161efa novoosnovanog Odeljenja za de\u010dje bolesti u Op\u0161toj dr\u017eavnoj bolnici na Paliluli. Iste godine se \u017eeni i prelaze u ku\u0107u u ulici Topli\u010din venac br. 9. Godine 1900. postavljen je za \u0161efa De\u010djeg odeljenja u Op\u0161toj dr\u017eavnoj bolnici. Tokom 1903. godine nekoliko puta odlazi u Be\u010d radi nabavke seruma protiv \u0161arlaha. Na Prvom kongresu srpskih lekara i prirodnjaka 5-7. semptembra 1904. odr\u017eao je referat \u201eTerapija \u0161arlaha Mozerovim serumom\u201d (separat \u0161tampan 1905. godine, 11. str., Dr\u017eavna \u0161tamparija).<\/p>\n\n\n\n

Pored rada u bolnicama obavljao je i privatnu lekarsku praksu u svojoj ku\u0107i. Po\u0161to je video kako i koliko deca propadaju trudio se svim silama da se podigne de\u010dja bolnica. U po\u010detku rada nije imao velikog uspeha zbog dr\u017eavnih materijalnih neprilika. Svojim trudom i zalaganjem uspeo je da izdejstvuje da se sazida jedan paviljon pri bolnici na Vra\u010daru 1907. godine, gde je otvoreno Odeljenje za de\u010dje i zarazne bolesti Op\u0161te dr\u017eavne bolnice. Postavljen je za \u0161efa novootvorenog odeljenja, gde je radio sve do Velikog rata. Iako je bio istaknuti borac protiv \u0161arlaha, iste 1907. godine, dogodila se tragedija u njegovom domu na Topli\u010dinom vencu br. 9. Od \u0161arlaha umire Platonov sin prvenac Milo\u0161. Za svoj po\u017ertvovan i uspe\u0161an rad dr Papakostopulos je 1910. godine odlikovan Ordenom Svetog Save IV stepena. Bio je jedan od najboljih de\u010djih lekara.<\/p>\n\n\n\n

Bio je u\u010desnik Prvog i Drugog balkanskog rata u \u010dinu rezervnog sanitetskog majora. Tokom 1913. godine nalazio se u Solunu gde mu je zadatak bio da prihvati ranjenike i bolesnike Moravske divizije, koje je trebalo iz Albanije, preko Gr\u010dke da transportuje u Srbiju. O boravku u Solunu svedo\u010di \u0161kolska “Pisanka” njegove \u0107erke Ljubice, u\u010denice tre\u0107eg razreda (verovatno kao i otac) osnovne \u0161kole Kralj Petar I. Desetogodi\u0161nja Ljubica je ispod svog \u0161kolskog sastava navela: Solun 1. maj 1913, na drugom mestu Solun 20. maj 1913, a zatim Beograd 6. juni 1913. godine. Po ovome se da zaklju\u010diti da je porodica ili deo porodice bio uz Platona tokom ratnih de\u0161avanja. Nakon zavr\u0161etka Balkanskih ratova vra\u0107a se u Beograd, me\u0111utim ponovo je mobilisan u julu 1914. godine na po\u010detku Prvog svetskog rata. U julu 1914. Platon se poslednji put oprostio od svoje porodice i doma na Topli\u010dinom vencu br. 9.<\/p>\n\n\n\n

Po mobilizaciji postavljen je za komandira I poljske bolnice Drinske divizije. U zimu 1914\/1915. godine u ratom zahva\u0107enoj Srbiji izbila je velika epidemija tifusa pegavca. Procenjuje se da je od 500 hiljada obolelih od pegavog tifusa umrlo vi\u0161e od 150 hiljada lica. Epidemija je zapo\u010dela u decembru 1914. tokom zavr\u0161nih borbi u Kolubarskoj bici, a razvila se u januaru 1915. godine da bi dostigla svoj vrhunac u februaru, a okon\u010dana je na prole\u0107e iste godine, u maju mesecu. Po izbijanju epidemije Platon je postavljen za upravnika Vojne bolnice u \u0110ev\u0111eliji, gde se pegavi tifus \u0161irio velikom brzinom. Iako je znao da nema mnogo \u0161anse da pre\u017eivi dr. Papakostopulos je radio po\u017ertvovano u te\u0161kim uslovima. Umro je upravo od pegavca, 8. maja 1915. godine, na kraju epidemije. Kasnije, tokom leta 1915. godine u Srbiji je po\u010dela vakcinacija protiv tifusa i kolere. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Platon i Emilija<\/strong><\/h4>\n\n\n\n

Dr Platon Papakostopulos<\/strong> bio je o\u017eenjen Emilijom Ga\u0111anski (1872-1963), \u0107erkom dr Ljubomira Ga\u0111anskog, advokata iz Pan\u010deva, a unukom po majci dr Jovana Steji\u0107a<\/a><\/strong>, jednog od prvih lekara u Kne\u017eevini Srbiji. Ven\u010dali su se 1899. godine nakon Platonovog povratka iz Be\u010da. \u017diveli su u ku\u0107i koja se nalazi u ulici Topli\u010din venac br. 9 (ugao sa ulicom Carice Milice). Iste 1899. godine rodilo im se prvo dete, sin Milo\u0161. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Milo\u0161ev crte\u017e. Izvor: Adligat, SBD<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Milo\u0161 Papakostopulos<\/strong> (1899-1907) nije dugo po\u017eiveo, porodicu su u kratkom vremenskom razmaku zadesile dve tragedije. Uprkos borbi njegovog oca protiv opake bolesti, Milo\u0161 je 1907. godine preminuo od \u0161arlaha u osmoj godini \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n

Platon je tra\u017eio da mu se hitno po\u0161alje serum protiv \u0161arlaha iz Pariza, ali dok je lek stigao sin Milo\u0161 je podlegao bolesti. Godinu dana ranije preminula je i Platonova majka Eftalija. Milo\u0161 Papakostopulos ve\u0107 je po\u0161ao u \u0161kolu kada ga je zadesila smrt. O Milo\u0161u se vrlo malo zna, i to malo zahvaljuju\u0107i njegovim \u0161kolskim sveskama koje su sa\u010duvane i nalaze se u udru\u017eenju Adligat.<\/p>\n\n\n\n

Na svojim \u0161kolskim pisankama, Milo\u0161, sedmogodi\u0161nji \u0111ak, potpisivao se sa Milo\u0161 Papakosti\u0107<\/strong>. On je preveo, prilagodio svoje izvorno gr\u010dko prezime zemlji i narodu u kojem je ro\u0111en i \u017eiveo. Da je po\u017eiveo mogu\u0107e da bi kao odrastao \u010dovek zadr\u017eao prezime Papakosti\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Pisanka Milo\u0161a Papakostopulosa (Papakosti\u0107a, kako se on potpisivao). Izvor: Adligat (Viktor Lazi\u0107), SBD (Sr\u0111an Stojan\u010dev)<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

U me\u0111uvremenu 1903. godine Platon i Emilija dobili su drugo dete, \u0107erku kojoj su dali ime Ljubica<\/strong> (1903-1917). O Ljubici se kao i o Milo\u0161u zna veoma malo i to malo tako\u0111e zahvaljuju\u0107i samo njenim \u0161kolskim sveskama: 1 crtanka, 2 ve\u017ebanke i 3 pisanke, koje su nekakvim \u010dudom pre\u017eivele do na\u0161ih dana. Trenutno su u privatnom vlasni\u0161tvu, a tokom godine bi\u0107e poklonjene Pedago\u0161kom muzeju u Beogradu. Sve \u0161kolske sveske su iz perioda 1913-1915. Najstarija je ve\u0107 pomenuta “Pisanka” iz 1913. godine \u010dije je redove Ljubica, u\u010denica III razreda, ispisivala u Beogradu i tokom boravka u Solunu za vreme Balkanskih ratova. Slu\u017eila je za ve\u017ebanje rukopisa i u njoj se uglavnom nalaze narodne izreke:<\/p>\n\n\n\n

“Lasno je kavgu zametnuti, al je te\u0161ko kavzi d\u017eevap dati; Ljudi se vezuju za jezik, a volovi za rogove; Crkva je da se Bog moli a ne da se u njoj zbori; Te\u0161ko je mudromu me\u0111u budalama besediti”…<\/em><\/h6>\n\n\n\n
\"\"
Crtanka Ljubice Papakostopulos. Izvor: Antikvarneknjige.com<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Druge dve “Pisanke” su verovatno iz 1914. godine jer je u pitanju IV razred. U prvoj se nalaze: narodna pesma “Carica Milica dobija glas o boju”<\/em> i narodne pripovetke: “Strpljenje”, “Ru\u017eica”, “Munja i grom”, “U cara Trojana kozje u\u0161i”<\/em>. Druga “Pisanka” je slu\u017eila ve\u017ebanju rukopisa i popunjene su samo prve dve strane. Prva “Ve\u017ebanka” je iz 1914. godine (zapisala je datum 31\/I\/1914, ina\u010de danas kada ovo pi\u0161em isti je datum, samo je godina 2019) i slu\u017eila je za matematiku. Na omotu druge “Ve\u017ebanke” zapisano je “u\u010d. I razreda gimnazije 1915”. Godine 1915., sa punih 12 godina, Ljubica je bila u\u010denica 1. razreda gimnazije. U to vreme osnovno obrazovanje trajalo je \u010detiri godine a zatim se i\u0161lo u gimnaziju. Na dva mesta zapisala je “Kru\u0161evac”. Mogu\u0107e je da je Ljubica sa majkom Emilijom i sestrom Jelisavetom privremeno izbegla iz Beograda koji je krajem 1914. napadnut. Okupaciju od oktobra 1915. pa do kraja rata su verovatno proveli u Beogradu. U tom periodu porodici je stigla vest o Platonovoj smrti \u010diji su posmrtni ostaci, ne zna se kada, preneseni u Beograd i sahranjeni u porodi\u010dnoj grobnici. Dve godine kasnije, 1917. godine, Ljubica Papakostopulos<\/strong> iznenada je umrla u svojoj \u010detrnaestoj godini \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Pisanka Ljubice Papakostopulos. Izvor: Antikvarneknjige.com<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Gledaju\u0107i ove sveske lako je zamisliti Ljubicu kako u jutarnjim \u010dasovima izlazi iz svog doma na Topli\u010dinom vencu br. 9 i kre\u0107e put \u0161kole Kralj Petar I (tada se zvala “Osnovna mu\u0161ka i \u017eenska \u0161kola kod Saborne crkve”) nose\u0107i u jednoj ruci kiflu a u drugoj “Pisanku”<\/p>\n\n\n\n

Kao \u0161to je re\u010deno Emilija i Platon imali su troje dece: Milo\u0161a (1899-1907), Ljubicu (1903-1917) i Jelisavetu<\/strong> koja je ro\u0111ena 1910. godine kao najmla\u0111e dete. O Jelisaveti ne znam skoro ni\u0161ta osim umetni\u010dkih grafika potpisanih njenim imenom i prezimenom koje sam imao prilike da vidim. Ne zna se mesto i godina smrti. Tako\u0111e, nije sahranjena u porodi\u010dnoj grobnici. <\/p>\n\n\n\n

Emilija Ga\u0111anski<\/strong>, udata Papakostopulos nad\u017eivela je supruga i dvoje dece. Umrla je 1963. godine i sahranjena je u porodi\u010dnoj grobnici. Mislim da se deo njenih odevnih predmeta nalazi u Muzeju primenjene umetnosti.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Ku\u0107a Papakostopulosa u dana\u0161nje vreme<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Kraj<\/h4>\n\n\n\n

Porodi\u010dna grobnica Panajota Papakostopulosa<\/strong>, izgra\u0111ena u neoklasi\u010dnom stilu, nalazi se na Novom groblju u Beogradu. U mermernoj grobnici piramidalnog oblika su sahranjeni: Efrosina<\/strong> (1861-1867), Perikle<\/strong> (1857-1878), Panajot<\/strong> (1820-1879), Eftalija<\/strong> (1838-1906), Milo\u0161<\/strong> (1899-1907), Platon<\/strong> (1864-1915), Ljubica<\/strong> (1903-1917), Emilija<\/strong> (1872-1963). Sedam \u010dlanova porodice koji su umirali u razmacima 1878\/1879, 1906\/1907, 1915\/1917. Panajot Papakostopulos nastanio se u Beogradu 1853. godine i time zapo\u010deo prvu stranicu knjige o ovoj beogradskoj familiji. Prva generacija, ro\u0111eni u Kosmajskoj 38, imali su gr\u010dka imena, druga generacija, ro\u0111ena na Topli\u010dinom vencu br. 9, srpska. Prema dostupnim podacima godine 1963. sa Emilijinom smr\u0107u 110 godina duga knjiga beogradskih Papakostopulosa je zatvorena. Podaci o sudbini, eventualnim potomcima, mestima \u017eivota i smrti Aspazije, Kleanta i Jelisavete nisu dostupni i o njima se ni\u0161ta ne zna. \u010cak i ako su se \u017eenili i udavali, imali potomaka, to je ve\u0107 neka druga pri\u010da koja ne pripada Topli\u010dinom vencu br. 9.<\/p>\n\n\n\n

Izvori i zahvalnost:<\/em><\/strong> Privatna arhiva, Vikipedija, Srpskilegat.rs, Google maps, Serbian Epitaphs of Greeks from Belgrade (XIXth-XXth century) – Ioannis A. Papadrianos, Udru\u017eenje Adligat, Srpsko bibliofilsko dru\u0161tvo, oskraljpetarprvi.wordpress.com, Cobiss (vbs.rs), unilib.rs, Prvi pedijatri u Srbiji – grupa autora<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Papakostopulosi su bili beogradska porodica grčkog porekla koja je u starom jezgru glavog grada živela u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka. Živeli su u Beogradu malo duže od jednog veka i zatim zauvek nestali. Ovo je priča o njima, ovo je priča o ljudima koji su unapređivali Beograd i svojim radom i postojanjem doprineli da bude ono što je jednom trebao da bude, a što više nije. Panajot Papakostopulos (1820-1879), Grk iz Velventosa, danas opština Servia-Velventos (Σέρβια-Βελβεντός) u Kožanskom okrugu (severna Grčka) 1835. godine doselio se u Novi Sad gde je radio kao učitelj i davao časove grčkog jezika trgovcima. U Vojvodini je naučio srpski i nemački jezik. Nakon školovanja u Beču 1853. dolazi u Beograd kao svršeni doktor medicine i počinje sa lekarskom praksom. Iste godine dobija mesto profesora jelinskog jezika u (Prvoj) beogradskoj gimnaziji. Panajot je bio omiljen profesor, kako među kolegama, tako i među đacima. Nadimak mu je bio “dobri Papa”. 1874. prestaje sa radom u Gimnaziji i prelazi na dužnost okružnog lekara u beogradskom okrugu gde je radio do smrti. Osim što je bio ugledni beogradski lekar, profesor u beogradskoj gimnaziji i jedan od osnivača Srpskog lekarskog društva, Panajot je danas možda najpoznatiji kao prvi prevodilac Odiseje na srpski jezik. Homerova Odiseja u njegovom prevodu objavljena je u Beogradu, izdanje Čupićeve zadužbine 1881. godine. Svoj književni rad Panajot Papakostopulos počeo je kasnije, u svojim pedesetim godinama života. Uglavnom je prevodio dela sa grčkog na srpski jezik. Panajot i Eftalija Panajot je bio oženjen Eftalijom (1838-1906) koja je poživela 68 godina i izrodila petoro dece. Eftalija Papakostopulos nadživela je svog supruga punih 27 godina, Panajot je umro u Beogradu 1879. godine. Živeli su u kući, u Beogradu, ulica Kosmajska broj 38 (danas Maršala Birjuzova). Prvo dvoje dece su im umrli mladi, Perikle (1857-1878) u 21. godini, Efrosina (1861-1867) u šestoj godini života. 1864. rodilo im se još jedno dete, sin Platon. Imali su još Aspaziju i Kleanta. O Aspaziji i Kleantu nema podataka, čak ni na ploči porodične grobnice. Platon Papakostopulos sin Panajota i Eftalije živeo je sa svojom porodicom u kući, ulica Topličin venac br. 9. Platonova kuća postoji i danas, restaurirana je i nadograđena. Platon je rođen u Beogradu 4. septembra 1864. kao četvrto dete u porodici Papakostopulos. Na porodičnoj fotografiji u zaglavlju teksta su otac Panajot, majka Eftalija, stariji brat Perikle, dve sestre Efrosina i Aspazija i mali Platon koji nije mogao imati više od 2 godine. Fotografija verovatno datira iz 1865-1866. godine, jer je sestra Efrosina još uvek u životu, dok Kleant verovatno još uvek nije rođen. Ko je bio Platon Papakostopulos? Ako pretražite njegovo ime naći ćete sledeće podatke: Ugledni beogradski lekar iz ulice Topličin venac br. 9, prvi pedijatar specijalista u Srbiji, osnivač i šef Odeljenja za dečje bolesti u Opštoj državnoj bolnici, učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Platon je detinjstvo proveo na Varoš kapiji, živeo je u porodičnoj kući u Kosmajskoj broj 38. Završio je osnovnu školu Kralj Petar I (tada se zvala “Osnovna škola kod Saborne crkve”), a zatim Prvu beogradsku gimnaziju. Već tokom gimnazijskog školovanja silom prilika postao je glava porodice, jedino muško u kući. Stariji brat Perikle umire 1878. godine, a odmah zatim 1879. preminuo je i otac Panajot. Platon ostaje sa majkom, starijom sestrom Aspazijom i mlađim bratom Kleantom. Sa tek napunjenih 15. godina doživeo je tri smrti u porodici. Kao i svaki častan mladić u to vreme, odslužio je vojni rok u Nišu. Iako je prvobitno 1884. godine upisao Pravni fakultet Velike škole u Beogradu, Platon je kasnije studirao medicinu u Gracu i Beču gde je i diplomirao 1892. godine. Sledeće 1893. godine dvadesetdevetogodišnji Platon postavljen je za sreskog lekara u Obrenovcu. Od tada pa do svoje smrti predano i požrtvovano se bavio lekarskim pozivom. 1897. i 1898 godinu provodi u Beču na specijalizaciji pedijatrije. Specijalizaciju je sam platio. Po povratku iz Beča krajem 1898. godine biva postavljen za lekara u tadašnjem srezu vračarskom u Beogradu, a već 1899. prelazi na dužnost šefa novoosnovanog Odeljenja za dečje bolesti u Opštoj državnoj bolnici na Paliluli. Iste godine se ženi i prelaze u kuću u ulici Topličin venac br. 9. Godine 1900. postavljen je za šefa Dečjeg odeljenja u Opštoj državnoj bolnici. Tokom 1903. godine nekoliko puta odlazi u Beč radi nabavke seruma protiv šarlaha. Na Prvom kongresu srpskih lekara i prirodnjaka 5-7. semptembra 1904. održao je referat „Terapija šarlaha Mozerovim serumom” (separat štampan 1905. godine, 11. str., Državna štamparija). Pored rada u bolnicama obavljao je i privatnu lekarsku praksu u svojoj kući. Pošto je video kako i koliko deca propadaju trudio se svim silama da se podigne dečja bolnica. U početku rada nije imao velikog uspeha zbog državnih materijalnih neprilika. Svojim trudom i zalaganjem uspeo je da izdejstvuje da se sazida jedan paviljon pri bolnici na Vračaru 1907. godine, gde je otvoreno Odeljenje za dečje i zarazne bolesti Opšte državne bolnice. Postavljen je za šefa novootvorenog odeljenja, gde je radio sve do Velikog rata. Iako je bio istaknuti borac protiv šarlaha, iste 1907. godine, dogodila se tragedija u njegovom domu na Topličinom vencu br. 9. Od šarlaha umire Platonov sin prvenac Miloš. Za svoj požrtvovan i uspešan rad dr Papakostopulos je 1910. godine odlikovan Ordenom Svetog Save IV stepena. Bio je jedan od najboljih dečjih lekara. Bio je učesnik Prvog i Drugog balkanskog rata u činu rezervnog sanitetskog majora. Tokom 1913. godine nalazio se u Solunu gde mu je zadatak bio da prihvati ranjenike i bolesnike Moravske divizije, koje je trebalo iz Albanije, preko Grčke da transportuje u Srbiju. O boravku u Solunu svedoči školska “Pisanka” njegove ćerke Ljubice, učenice trećeg razreda (verovatno kao i otac) osnovne škole Kralj Petar I. Desetogodišnja Ljubica je ispod svog školskog sastava navela: Solun 1. maj 1913, na drugom mestu Solun 20. maj 1913, a zatim Beograd 6. juni 1913. godine. Po ovome se da zaključiti da je porodica ili deo porodice bio uz Platona tokom ratnih dešavanja. Nakon završetka Balkanskih ratova vraća se u Beograd, međutim ponovo je mobilisan u julu 1914. godine na početku Prvog svetskog rata. U julu 1914. Platon se poslednji put oprostio od svoje porodice i doma na Topličinom vencu br. 9. Po mobilizaciji postavljen je za komandira I poljske bolnice Drinske divizije. U zimu 1914\/1915. godine u ratom zahvaćenoj Srbiji izbila je velika epidemija tifusa pegavca. Procenjuje se da je od 500 hiljada obolelih od pegavog tifusa umrlo više od 150 hiljada lica. Epidemija je započela u decembru 1914. tokom završnih borbi u Kolubarskoj bici, a razvila se u januaru 1915. godine da bi dostigla svoj vrhunac u februaru, a okončana je na proleće iste godine, u maju mesecu. Po izbijanju epidemije Platon je postavljen za upravnika Vojne bolnice u Đevđeliji, gde se pegavi tifus širio velikom brzinom. Iako je znao da nema mnogo šanse da preživi dr. Papakostopulos je radio požrtvovano u teškim uslovima. Umro je upravo od pegavca, 8. maja 1915. godine, na kraju epidemije. Kasnije, tokom leta 1915. godine u Srbiji je počela vakcinacija protiv tifusa i kolere. Platon i Emilija Dr Platon Papakostopulos bio je oženjen Emilijom Gađanski (1872-1963), ćerkom dr Ljubomira Gađanskog, advokata iz Pančeva, a unukom po majci dr Jovana Stejića, jednog od prvih lekara u Kneževini Srbiji. Venčali su se 1899. godine nakon Platonovog povratka iz Beča. Živeli su u kući koja se nalazi u ulici Topličin venac br. 9 (ugao sa ulicom Carice Milice). Iste 1899. godine rodilo im se prvo dete, sin Miloš. Miloš Papakostopulos (1899-1907) nije dugo poživeo, porodicu su u kratkom vremenskom razmaku zadesile dve tragedije. Uprkos borbi njegovog oca protiv opake bolesti, Miloš je 1907. godine preminuo od šarlaha u osmoj godini života. Platon je tražio da mu se hitno pošalje serum protiv šarlaha iz Pariza, ali dok je lek stigao sin Miloš je podlegao bolesti. Godinu dana ranije preminula je i Platonova majka Eftalija. Miloš Papakostopulos već je pošao u školu kada ga je zadesila smrt. O Milošu se vrlo malo zna, i to malo zahvaljujući njegovim školskim sveskama koje su sačuvane i nalaze se u udruženju Adligat. Na svojim školskim pisankama, Miloš, sedmogodišnji đak, potpisivao se sa Miloš Papakostić. On je preveo, prilagodio svoje izvorno grčko prezime zemlji i narodu u kojem je rođen i živeo. Da je poživeo moguće da bi kao odrastao čovek zadržao prezime Papakostić. U međuvremenu 1903. godine Platon i Emilija dobili su drugo dete, ćerku kojoj su dali ime Ljubica (1903-1917). O Ljubici se kao i o Milošu zna veoma malo i to malo takođe zahvaljujući samo njenim školskim sveskama: 1 crtanka, 2 vežbanke i 3 pisanke, koje su nekakvim čudom preživele do naših dana. Trenutno su u privatnom vlasništvu, a tokom godine biće poklonjene Pedagoškom muzeju u Beogradu. Sve školske sveske su iz perioda 1913-1915. Najstarija je već pomenuta “Pisanka” iz 1913. godine čije je redove Ljubica, učenica III razreda, ispisivala u Beogradu i tokom boravka u Solunu za vreme Balkanskih ratova. Služila je za vežbanje rukopisa i u njoj se uglavnom nalaze narodne izreke: “Lasno je kavgu zametnuti, al je teško kavzi dževap dati; Ljudi se vezuju za jezik, a volovi za rogove; Crkva je da se Bog moli a ne da se u njoj zbori; Teško je mudromu među budalama besediti”… Druge dve “Pisanke” su verovatno iz 1914. godine jer je u pitanju IV razred. U prvoj se nalaze: narodna pesma “Carica Milica dobija glas o boju” i narodne pripovetke: “Strpljenje”, “Ružica”, “Munja i grom”, “U cara Trojana kozje uši”. Druga “Pisanka” je služila vežbanju rukopisa i popunjene su samo prve dve strane. Prva “Vežbanka” je iz 1914. godine (zapisala je datum 31\/I\/1914, inače danas kada ovo pišem isti je datum, samo je godina 2019) i služila je za matematiku. Na omotu druge “Vežbanke” zapisano je “uč. I razreda gimnazije 1915”. Godine 1915., sa punih 12 godina, Ljubica je bila učenica 1. razreda gimnazije. U to vreme osnovno obrazovanje trajalo je četiri godine a zatim se išlo u gimnaziju. Na dva mesta zapisala je “Kruševac”. Moguće je da je Ljubica sa majkom Emilijom i sestrom Jelisavetom privremeno izbegla iz Beograda koji je krajem 1914. napadnut. Okupaciju od oktobra 1915. pa do kraja rata su verovatno proveli u Beogradu. U tom periodu porodici je stigla vest o Platonovoj smrti čiji su posmrtni ostaci, ne zna se kada, preneseni u Beograd i sahranjeni u porodičnoj grobnici. Dve godine kasnije, 1917. godine, Ljubica Papakostopulos iznenada je umrla u svojoj četrnaestoj godini života. Gledajući ove sveske lako je zamisliti Ljubicu kako u jutarnjim časovima izlazi iz svog doma na Topličinom vencu br. 9 i kreće put škole Kralj Petar I (tada se zvala “Osnovna muška i ženska škola kod Saborne crkve”) noseći u jednoj ruci kiflu a u drugoj “Pisanku” Kao što je rečeno Emilija i Platon imali su troje dece: Miloša (1899-1907), Ljubicu (1903-1917) i Jelisavetu koja je rođena 1910. godine kao najmlađe dete. O Jelisaveti ne znam skoro ništa osim umetničkih grafika potpisanih njenim imenom i prezimenom koje sam imao prilike da vidim. Ne zna se mesto i godina smrti. Takođe, nije sahranjena u porodičnoj grobnici. Emilija Gađanski, udata Papakostopulos nadživela je supruga i dvoje dece. Umrla je 1963. godine i sahranjena je u porodičnoj grobnici. Mislim da se deo njenih odevnih predmeta nalazi u Muzeju primenjene umetnosti. Kraj Porodična grobnica Panajota Papakostopulosa, izgrađena u neoklasičnom stilu, nalazi se na Novom groblju u Beogradu. U mermernoj grobnici piramidalnog oblika su sahranjeni: Efrosina (1861-1867), Perikle (1857-1878), Panajot (1820-1879), Eftalija (1838-1906), Miloš (1899-1907), Platon (1864-1915), Ljubica (1903-1917), Emilija (1872-1963). Sedam članova porodice koji su umirali u razmacima 1878\/1879, 1906\/1907, 1915\/1917. Panajot Papakostopulos nastanio se u Beogradu 1853. godine i time započeo prvu stranicu knjige o ovoj beogradskoj familiji. Prva generacija, rođeni u Kosmajskoj 38, imali su grčka imena, druga generacija, rođena na Topličinom vencu br. 9, srpska. Prema dostupnim podacima godine 1963. sa Emilijinom smrću 110 godina duga knjiga beogradskih Papakostopulosa je zatvorena. Podaci o sudbini, eventualnim potomcima, mestima života i smrti Aspazije, Kleanta i Jelisavete nisu dostupni i o njima se ništa ne zna. Čak i ako su se ženili i udavali, imali potomaka, to je već neka druga priča koja ne pripada Topličinom vencu br. 9. Izvori i zahvalnost: Privatna arhiva, Vikipedija, Srpskilegat.rs, Google maps, Serbian Epitaphs of Greeks from Belgrade (XIXth-XXth century) – Ioannis A. Papadrianos, Udruženje Adligat, Srpsko bibliofilsko društvo, oskraljpetarprvi.wordpress.com, Cobiss (vbs.rs), unilib.rs, Prvi pedijatri u Srbiji – grupa autora<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":106,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[30,31,28,32,29,33],"class_list":["post-80","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-beogradani","tag-panajot-papakostopulos","tag-papakostopulos","tag-platon-papakostopulos","tag-stari-beograd","tag-toplicin-venac"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/80","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=80"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/80\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6097,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/80\/revisions\/6097"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/106"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=80"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=80"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=80"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}