{"id":850,"date":"2019-06-16T23:43:26","date_gmt":"2019-06-16T21:43:26","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=850"},"modified":"2022-03-24T17:10:21","modified_gmt":"2022-03-24T16:10:21","slug":"moj-izbor-iz-knjige-samom-sebi-marko-aurelije-antonin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/moj-izbor-iz-knjige-samom-sebi-marko-aurelije-antonin\/2019\/","title":{"rendered":"Moj izbor iz knjige: “Samom sebi” Marko Aurelije Antonin"},"content":{"rendered":"\n

M. Annius Verus, ro\u0111en pod imenom Marcus Annius Catilius Severus<\/em>, upam\u0107en kao jedan od “Pet dobrih careva”, nakon \u0161to je usvojen promenio je svoje ime u Marko Aurelije. Nakon \u0161to je postao car dodao je nadimak Antonin. Rodio se 25. aprila 121. g. n. e. u Rimu gde je njegova porodica \u0161panskog porekla imala ugledan polo\u017eaj. Odmalena je oko sebe imao najbolje u\u010ditelje. Godine 161. stupio je na presto \u010dime je ispunjen Platonov san o vladaru-filozofu. Sam Marko Aurelije \u010desto je ponavljao Platonovu misao: “Narodi \u0107e biti sre\u0107ni tek onda kad ili filozofi postanu kraljevi ili kraljevi postanu filozofi.” Kada je M. A. Antonin do\u0161ao na vlast uistinu je zapo\u010delo doba zvano “carstvo filozofa”. Za Aurelijeve vladavine njegovi u\u010ditelji, ali i mnogi drugi filozofi, postaju konzuli i dr\u017eavnici.<\/p>\n\n\n\n

U samo\u0107i najvi\u0161e je voleo da razgovara sam sa sobom, tra\u017ee\u0107i utehu i potporu u filozofiji. Te razgovore ostavio je zabele\u017eene u spisu “Razmatranja o samom sebi”. Umro je 180. godine tokom pohoda protiv “Germana”. Smrt ga je zadesila u slovenskom ribarskom naselju, kasnije rimskom logoru zvanom Vindobona, danas poznatom kao Be\u010d (Wienn). <\/p>\n\n\n\n

U nastavku pro\u010ditajte moj izbor iz dela Marcus Aurelius Antoninus<\/em> “Samom sebi”<\/h6>\n\n\n\n
  • Potrudi se da jednom nau\u010di\u0161 ne\u0161to zaista korisno i prestani da luta\u0161. Budale su oni koji se celog svoga veka trude i mu\u010de, a nemaju pred o\u010dima cilj prema kome bi mogli usmeriti svoje te\u017enje i misli.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
    • Neka svako tvoje delo, svaka re\u010d i svaka pomisao budu takvi kao da je mogu\u0107nost tvoga odlaska iz ovog \u017eivota ve\u0107 tu.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
      • Hleb za vreme pe\u010denja puca na izvesnim mestima i ba\u0161 te pukotine, koje ne zavise od pekareve stru\u010dnosti, padaju u o\u010di i izazivaju u nama \u017eelju za jelom.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
        • Ne tro\u0161i ostatak svoga \u017eivota u razmi\u0161ljanju o drugim ljudima, osim ako to slu\u017ei op\u0161tem dobru, jer \u0107e\u0161, ako se bude\u0161 mu\u010dio oko toga \u0161ta ovaj ili onaj radi i za\u0161to on to radi, \u0161ta ka\u017ee, \u0161ta misli i ostalim sli\u010dnim pitanjima koja nas odvode od posmatranja na\u0161eg sopstvenog uma, biti spre\u010den da obavi\u0161 neki drugi posao. Treba izbegavati sve \u0161to nema osnove i svrhe, brigu o stvarima koje te se ne ti\u010du i sve r\u0111ave misli.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
          • Nikada nemoj smatrati za korisno ne\u0161to \u0161to bi te jednom moglo prisiliti da ne odr\u017ei\u0161 re\u010d, da zaboravi\u0161 na stid, da zamrzi\u0161 nekoga.<\/li><\/ul>\n\n\n\n

            Svako \u017eivi samo u ovom trenutku sada. U ostalo vreme, ili je \u017eiveo, ili je ono jo\u0161 u mraku. Sasvim je kratko vreme koje svaki pojedinac pro\u017eivi, a isto je tako si\u0107u\u0161no mesto na zemlji na kojem \u017eivi. Si\u0107u\u0161na je i najdugotrajnija posmrtna slava, koja se, uostalom, oslanja samo na predanje si\u0107u\u0161nih ljudi koji \u0107e ve\u0107 sutra umreti i koji ne poznaju ni sami sebe, a kamoli \u010doveka koji je ve\u0107 odavno mrtav.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

            • Ukloni misao pa se ne\u0107e\u0161 \u017ealiti: “Uvre\u0111en sam”. Ukloni misao “Uvre\u0111en sam”, i uvrede ne\u0107e biti.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
              • Ima\u0161 li razum? Ima\u0161. Za\u0161to ga onda ne upotrebljava\u0161? Jer, ako ti razum radi kako treba, \u0161ta tra\u017ei\u0161 vi\u0161e?<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                • Sve \u0161to je lepo, pa makar \u0161ta to bilo, lepo je i dobro samo po sebi. Hvala u tome nema nikakvog udela. Jer ni\u0161ta ne\u0107e postati ni gore ni bolje ako se hvali. <\/li><\/ul>\n\n\n\n
                  • Budi kao stena o koju se talasi neprestano lome. Ona stoji nepokretna, a more koje oko nje besni postepeno se smiruje. Nikad nemoj re\u0107i: “Te\u0161ko meni jadniku kad mi se to moralo desiti.” Nego: “Blago meni \u0161to \u017eivim bezbri\u017eno, \u0161to me sada\u0161nji polo\u017eaj nije sru\u0161io i \u0161to se ne bojim budu\u0107nosti, iako mi se to desilo.”<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                    • Ti se valjda ne ljuti\u0161 na \u010doveka koji zaudara na znoj? Ni na onog kome zaudara iz usta? \u0160ta se to tebe ti\u010de? Takva su njegova usta i takav pazuh, a sa takvih mesta i isparenje mora biti takvo. “Ali \u010dovek poseduje razum” re\u0107i \u0107e neko, “pa mo\u017ee, ako ho\u0107e, razmisliti za\u0161to ga se ljudi gade.” Vrlo dobro! Ali, i ti ima\u0161 razum. Pokreni dakle njegov razum svojim, objasni mu njegove nedostatke i pou\u010di ga. Jer, ako te bude slu\u0161ao, izle\u010di\u0107e\u0161 ga i ne\u0107e\u0161 morati da se ljuti\u0161 na njega. Nemoj biti ni tragi\u010dar, ni bludnica.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                      • Ostavljen negde samom sebi, ja sam nekada bio sre\u0107an. “Sre\u0107an” zna\u010di: bio sam \u010dovek koji je sam sebi dosudio sre\u0107u. A dobra sudbina, to su dobre naklonosti du\u0161e, dobri nagoni i dobra dela. <\/li><\/ul>\n\n\n\n
                        • Uvek jedne stvari \u017eure da postanu – a druge da ih nestane, i od onoga \u0161to nastaje, uvek je jedan deo ve\u0107 nestao.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                          • Kako su ljudi glupi! Ne\u0107e da hvale one koji \u017eive sa njima, u njihovo vreme i u njihovoj zajednici, a veoma im je stalo do toga da ih hvale njihovi potomci, koje niti su ikada videli, niti \u0107e ih ikada videti.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                            • Ako ti je neka stvar te\u0161ka, ne sme\u0161 odmah misliti da je ona \u010doveku nedosti\u017ena. Mora\u0161 verovati da je, ako je \u010doveku uop\u0161te mogu\u0107e, i ti mo\u017ee\u0161 posti\u0107i.<\/li><\/ul>\n\n\n\n

                              Ako neko mo\u017ee da mi doka\u017ee i da me ubedi kako moje mi\u0161ljenje ili rad nisu pravilni, ja \u0107u radosno promeniti svoje gledi\u0161te. Jer ja tra\u017eim istinu koja jo\u0161 nikada nikome nije naudila. O\u0161te\u0107en je samo onaj koji istraje u svojoj gre\u0161ci i neznanju.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

                              • Sramota je da u jednom telu du\u0161a oslabi pre nego \u0161to je oslabilo telo.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                • Mora\u0161 misliti i na isprepletenost svih stvari u kosmosu i na njihov me\u0111usobni odnos. Jer su, u izvesnom pogledu, sve stvari me\u0111usobno povezane i tako su sve u me\u0111usobnom srodstvu. To je zato \u0161to one proizlaze jedna iz druge, da bi kretanje bilo sre\u0111eno i skladno i da bi sve ono \u0161to postoji bilo jedinstveno.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                  • Prilago\u0111avaj se stvarima za koje te je vezala sudbina. Voli ljude sa kojima te je ona sastavila, i voli ih od srca.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                    • Ono \u0161to ne koristi roju, ne koristi ni p\u010deli.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                      • Da li se neko pla\u0161i promene? Zar bez nje mo\u017ee ne\u0161to da se desi?Mo\u017ee\u0161 li da se hrani\u0161 ako namirnice ne pretrpe promenu? Zar ne uvi\u0111a\u0161 da je i tebi neophodno potrebna promena, a da je tvoja promena potrebna i op\u0161toj prirodi.<\/li><\/ul>\n\n\n\n

                                        Ne misli na ono \u0161to nema\u0161 kad ga ima\u0161, nego od onoga \u0161to ima\u0161 odaberi ono \u0161to je najdragocenije i misle\u0107i na to, ra\u010dunaj kako bi \u017eestoko te\u017eio za njim da ga nema\u0161. Ali, pazi se da se, po\u0161to mu se toliko raduje\u0161, ne navikne\u0161 na precenjivanje; jer \u0107e\u0161 izgubiti spokojstvo ako ga jednom vi\u0161e ne bude\u0161 imao.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

                                        • Treba posmatrati pro\u0161lost i bezbrojne promene kraljevskih vlasti. Tako \u0107e biti mogu\u0107e predvideti i budu\u0107e stvari.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                          • Ve\u0161tina \u017eiveti sli\u010dnija je ve\u0161tini borenja no ve\u0161tini igranja.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                            • Onaj koji se boji smrti, boji se ili toga da ni\u0161ta vi\u0161e ne\u0107e ose\u0107ati, ili da \u0107e ose\u0107ati na drugi na\u010din… Prestanak \u017eivota je pojava iste vrste kao i mladost, starenje, rastenje i cvetanje…<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                              • Ljudi su na svetu jedan radi drugoga. Ili ih pou\u010di boljem, ili ih podnosi.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                                • Nepravdu vr\u0161i \u010desto i \u010dovek koji ne\u0161to ne uradi, a ne samo onaj koji ne\u0161to uradi.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                                  • Kamen koji si bacio u vis, nije ni nesre\u0107an \u0161to je opet pao na zemlju, ni sre\u0107an \u0161to si ga bacio u vis.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                                    • Greh svoga bli\u017enjeg ostavi tamo gde je.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                                      • Ne sanjaj o Platonovoj dr\u017eavi! Budi zadovoljan ako si makar za jedan korak po\u0161ao napred. Ne preziri ni najmanje napredovanje.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                                        • Gubitak nije ni\u0161ta drugo nego promena.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                                          • Svi delovi prirode koje obuhvata kosmos moraju propasti. To treba razumeti tako da oni moraju pretrpeti neku izmenu.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                                            • Ne raspravljaj o tome kakav treba da bude dobar \u010dovek, nego ti sam budi takav.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
                                                              Marko Aurelije Antonin \"Samom sebi\". Matica srpska, Novi Sad b.g. Prevod sa gr\u010dkog Albin Vilhar, predgovor Milo\u0161 N. \u0110uri\u0107. Foto: hdrcreme.com<\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
                                                              M. Annius Verus, rođen pod imenom Marcus Annius Catilius Severus, upamćen kao jedan od “Pet dobrih careva”, nakon što je usvojen promenio je svoje ime u Marko Aurelije. Nakon što je postao car dodao je nadimak Antonin. Rodio se 25. aprila 121. g. n. e. u Rimu gde je njegova porodica španskog porekla imala ugledan položaj. Odmalena je oko sebe imao najbolje učitelje. Godine 161. stupio je na presto čime je ispunjen Platonov san o vladaru-filozofu. Sam Marko Aurelije često je ponavljao Platonovu misao: “Narodi će biti srećni tek onda kad ili filozofi postanu kraljevi ili kraljevi postanu filozofi.” Kada je M. A. Antonin došao na vlast uistinu je započelo doba zvano “carstvo filozofa”. Za Aurelijeve vladavine njegovi učitelji, ali i mnogi drugi filozofi, postaju konzuli i državnici. U samoći najviše je voleo da razgovara sam sa sobom, tražeći utehu i potporu u filozofiji. Te razgovore ostavio je zabeležene u spisu “Razmatranja o samom sebi”. Umro je 180. godine tokom pohoda protiv “Germana”. Smrt ga je zadesila u slovenskom ribarskom naselju, kasnije rimskom logoru zvanom Vindobona, danas poznatom kao Beč (Wienn). U nastavku pročitajte moj izbor iz dela Marcus Aurelius Antoninus “Samom sebi” Potrudi se da jednom naučiš nešto zaista korisno i prestani da lutaš. Budale su oni koji se celog svoga veka trude i muče, a nemaju pred očima cilj prema kome bi mogli usmeriti svoje težnje i misli. Neka svako tvoje delo, svaka reč i svaka pomisao budu takvi kao da je mogućnost tvoga odlaska iz ovog života već tu. Hleb za vreme pečenja puca na izvesnim mestima i baš te pukotine, koje ne zavise od pekareve stručnosti, padaju u oči i izazivaju u nama želju za jelom. Ne troši ostatak svoga života u razmišljanju o drugim ljudima, osim ako to služi opštem dobru, jer ćeš, ako se budeš mučio oko toga šta ovaj ili onaj radi i zašto on to radi, šta kaže, šta misli i ostalim sličnim pitanjima koja nas odvode od posmatranja našeg sopstvenog uma, biti sprečen da obaviš neki drugi posao. Treba izbegavati sve što nema osnove i svrhe, brigu o stvarima koje te se ne tiču i sve rđave misli. Nikada nemoj smatrati za korisno nešto što bi te jednom moglo prisiliti da ne održiš reč, da zaboraviš na stid, da zamrziš nekoga. Svako živi samo u ovom trenutku sada. U ostalo vreme, ili je živeo, ili je ono još u mraku. Sasvim je kratko vreme koje svaki pojedinac proživi, a isto je tako sićušno mesto na zemlji na kojem živi. Sićušna je i najdugotrajnija posmrtna slava, koja se, uostalom, oslanja samo na predanje sićušnih ljudi koji će već sutra umreti i koji ne poznaju ni sami sebe, a kamoli čoveka koji je već odavno mrtav. Ukloni misao pa se nećeš žaliti: “Uvređen sam”. Ukloni misao “Uvređen sam”, i uvrede neće biti. Imaš li razum? Imaš. Zašto ga onda ne upotrebljavaš? Jer, ako ti razum radi kako treba, šta tražiš više? Sve što je lepo, pa makar šta to bilo, lepo je i dobro samo po sebi. Hvala u tome nema nikakvog udela. Jer ništa neće postati ni gore ni bolje ako se hvali. Budi kao stena o koju se talasi neprestano lome. Ona stoji nepokretna, a more koje oko nje besni postepeno se smiruje. Nikad nemoj reći: “Teško meni jadniku kad mi se to moralo desiti.” Nego: “Blago meni što živim bezbrižno, što me sadašnji položaj nije srušio i što se ne bojim budućnosti, iako mi se to desilo.” Ti se valjda ne ljutiš na čoveka koji zaudara na znoj? Ni na onog kome zaudara iz usta? Šta se to tebe tiče? Takva su njegova usta i takav pazuh, a sa takvih mesta i isparenje mora biti takvo. “Ali čovek poseduje razum” reći će neko, “pa može, ako hoće, razmisliti zašto ga se ljudi gade.” Vrlo dobro! Ali, i ti imaš razum. Pokreni dakle njegov razum svojim, objasni mu njegove nedostatke i pouči ga. Jer, ako te bude slušao, izlečićeš ga i nećeš morati da se ljutiš na njega. Nemoj biti ni tragičar, ni bludnica. Ostavljen negde samom sebi, ja sam nekada bio srećan. “Srećan” znači: bio sam čovek koji je sam sebi dosudio sreću. A dobra sudbina, to su dobre naklonosti duše, dobri nagoni i dobra dela. Uvek jedne stvari žure da postanu – a druge da ih nestane, i od onoga što nastaje, uvek je jedan deo već nestao. Kako su ljudi glupi! Neće da hvale one koji žive sa njima, u njihovo vreme i u njihovoj zajednici, a veoma im je stalo do toga da ih hvale njihovi potomci, koje niti su ikada videli, niti će ih ikada videti. Ako ti je neka stvar teška, ne smeš odmah misliti da je ona čoveku nedostižna. Moraš verovati da je, ako je čoveku uopšte moguće, i ti možeš postići. Ako neko može da mi dokaže i da me ubedi kako moje mišljenje ili rad nisu pravilni, ja ću radosno promeniti svoje gledište. Jer ja tražim istinu koja još nikada nikome nije naudila. Oštećen je samo onaj koji istraje u svojoj grešci i neznanju. Sramota je da u jednom telu duša oslabi pre nego što je oslabilo telo. Moraš misliti i na isprepletenost svih stvari u kosmosu i na njihov međusobni odnos. Jer su, u izvesnom pogledu, sve stvari međusobno povezane i tako su sve u međusobnom srodstvu. To je zato što one proizlaze jedna iz druge, da bi kretanje bilo sređeno i skladno i da bi sve ono što postoji bilo jedinstveno. Prilagođavaj se stvarima za koje te je vezala sudbina. Voli ljude sa kojima te je ona sastavila, i voli ih od srca. Ono što ne koristi roju, ne koristi ni pčeli. Da li se neko plaši promene? Zar bez nje može nešto da se desi?Možeš li da se hraniš ako namirnice ne pretrpe promenu? Zar ne uviđaš da je i tebi neophodno potrebna promena, a da je tvoja promena potrebna i opštoj prirodi. Ne misli na ono što nemaš kad ga imaš, nego od onoga što imaš odaberi ono što je najdragocenije i misleći na to, računaj kako bi žestoko težio za njim da ga nemaš. Ali, pazi se da se, pošto mu se toliko raduješ, ne navikneš na precenjivanje; jer ćeš izgubiti spokojstvo ako ga jednom više ne budeš imao. Treba posmatrati prošlost i bezbrojne promene kraljevskih vlasti. Tako će biti moguće predvideti i buduće stvari. Veština živeti sličnija je veštini borenja no veštini igranja. Onaj koji se boji smrti, boji se ili toga da ništa više neće osećati, ili da će osećati na drugi način… Prestanak života je pojava iste vrste kao i mladost, starenje, rastenje i cvetanje… Ljudi su na svetu jedan radi drugoga. Ili ih pouči boljem, ili ih podnosi. Nepravdu vrši često i čovek koji nešto ne uradi, a ne samo onaj koji nešto uradi. Kamen koji si bacio u vis, nije ni nesrećan što je opet pao na zemlju, ni srećan što si ga bacio u vis. Greh svoga bližnjeg ostavi tamo gde je. Ne sanjaj o Platonovoj državi! Budi zadovoljan ako si makar za jedan korak pošao napred. Ne preziri ni najmanje napredovanje. Gubitak nije ništa drugo nego promena. Svi delovi prirode koje obuhvata kosmos moraju propasti. To treba razumeti tako da oni moraju pretrpeti neku izmenu. Ne raspravljaj o tome kakav treba da bude dobar čovek, nego ti sam budi takav. Marko Aurelije Antonin “Samom sebi”. Matica srpska, Novi Sad b.g. Prevod sa grčkog Albin Vilhar, predgovor Miloš N. Đurić. Foto: hdrcreme.com<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":884,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[247,297],"tags":[19,118],"class_list":["post-850","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-filozofija","category-o-knjigama","tag-filozofija","tag-marko-aurelije"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/850","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=850"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/850\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5014,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/850\/revisions\/5014"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/884"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=850"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=850"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=850"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}