Alhemija izmi\u010de definiciji i te\u0161ka je za razumevanje. Od svog postanka povezivana je sa \u0161arlatanima, oportunistima i zalu\u0111enim hemi\u010darima, a danas se \u010desto me\u0161a sa \u010darobnja\u0161tvom i okultizmom. Ipak ona nastavlja da zaokuplja na\u0161u ma\u0161tu. Njeni uticaji na kulturu su ogromni, obuhvataju\u0107i ne samo hemiju i medicinu, ve\u0107 i folozofiju, psihologiju, umetnost, muziku i knji\u017eevnost. Ciljeve alhemije je oduvek bilo te\u0161ko objasniti. Delo iz 16. veka, ‘Ogledalo alhemije’ iznosi da je to ‘nauka, koja u\u010di kako transformisati bilo koju vrstu metala u neku drugu\u2026uz pomo\u0107 odgovaraju\u0107eg leka\u2026 Alhemija je stoga nauka koja u\u010di kako napraviti sme\u0161u odre\u0111enog leka, koji se naziva Eliksir, koji kada se sjedini sa metalima ili telima koja imaju nedostatak, stvara njihovu za\u0161titu. Dva primarna cilja alhemije su: da pretvara metale (obi\u010dno u zlato) i da stvori Eliksir ili lek, koji se jo\u0161 naziva Kvintesencija ili Kamen Filozofa, a koji ima mo\u0107 da sve ljude ili objekte koji ga dotaknu u\u010dini savr\u0161enim.
<\/p>\n\n\n\n
Rosarium philosophorum<\/strong> ili Filozofski ru\u017ei\u010dnjak<\/strong> nastao je u 16. veku i vrlo \u010desto je citiran u kasnijim alhemijskim spisima. Prvi put se pojavio u \u0161tampi kao drugi tom ve\u0107eg dela pod nazivom De alchimia opuscula complura veterum philosophorum<\/em>, u Frankfurtu, 1550. godine. Kao i za mnoge druge alhemijske tekstove, autor dela je nepoznat. Postoji vi\u0161e rukopisnih kopija manuskriptaa, uklju\u010duju\u0107i prevode na francuski, nema\u010dki i engleski. Poslednji sadr\u017ei 20 \u017eivo obojenih minijatura, koje poti\u010du, sa nekim izmenama, iz originalne \u0161tampane verzije.<\/p>\n\n\n\n Rosarium Philosophorum opisuje pripremanje ‘kamena’ u nizu poglavlja, od kojih svako ima simboli\u010dnu sliku, od kojih je ve\u0107ina pra\u0107ena stihovima koji obja\u0161njavaju \u2026 i ilustrovana paralelnim delovima teksta vode\u0107ih autoriteta u toj oblasti, tako da celina \u010dini Rosarium (ru\u017ei\u010dnjak) odabranih pupoljaka.’ Pored toga \u0161to predstavlja atraktivan opis, pore\u0111enjem odeljaka knjige sa ‘pupoljcima’, on daje obuhvatnu sliku od \u010dega se sastoji Rosarium sa svim svojim \u010dudnim simboli\u010dnim ilustracijama. Ilustracije su zapravo klju\u010dne za razumevanje dela. One vode alhemi\u010dara kroz ‘spiritualno putovanje’, koje je obavezno pre\u0107i da bi se doseglo prosvetljeno stanje koje on tra\u017ei \u2013 savr\u0161enost ili Kamen Filozofa. Tekst, kao \u0161to Ferguson nagla\u0161ava, se u velikoj meri oslanja na druge izvore, od kojih mnogi poti\u010du od vode\u0107ih figura u ahemijskom i filozofskom mi\u0161ljenju \u2013 kao \u0161to su Geber, Hermes, Aristotel i Platon \u2013 oni se \u010desto citiraju, \u010dine\u0107i delo spiskom alhemijskih instrukcija.<\/p>\n\n\n\n Kombinacija supstanci i sjedinjavanje suprotnosti je jo\u0161 jedan klju\u010dni element u alhemijskom procesu. To se \u010desto predstavlja kao misti\u010dno ven\u010danje lunarnog, \u017eenskog elementa i solarnog, mu\u0161kog elementa. Ova dva suprotna elementa se susre\u0107u i sjedinjavaju u onom \u0161to je poznato pod nazivom ‘hemijsko ven\u010danje’. Ovo jedinstvo stvara ne\u0161to ve\u0107e i daleko mo\u0107nije od pojedina\u010dnih delova \u2013 savr\u0161eno ujedinjenje mu\u0161ke i \u017eenske energije \u2013 hermafrodita. Mada tekst na engleskom odaje utisak pristupa\u010dnosti, veliki dao dela mo\u017ee izgledati besmisleno, ako se \u010dita sa nau\u010dnim znanjem na\u0161eg sopstvenog vremena. Na primer, obja\u0161njenje da se ‘u zlatu nalaze \u010detiri elementa’ je o\u010digledno apsurdno; me\u0111utim u to se verovalo u 17. veku. Autor je ogor\u010den na one ‘budale’ koje ne mogu da razumeju ideje alhemije i koji je stoga osporavaju jer ‘ne nalaze istinu’; on obja\u0161njava da oni ka\u017eu ‘da je to la\u017ena nauka, jer su probali da se bave njom i nisu prona\u0161li ni\u0161ta, te su onda kao ljudi postali o\u010dajni, osu\u0111uju\u0107i ovu nauku i obezvre\u0111uju\u0107i knjige o njoj.’ … …<\/p>\n\n\n\n Tekst se ovde zavr\u0161ava.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tekst koji ćete upravo pročitati pronašao sam u backup-u starog servera iz 2010. godine. Koliko se sećam radi se o nedovršenom prevodu meni danas nepoznatog teksta koji je trebao da bude objavljen u tada postojećoj sekciji sajta antikvarneknjige.com pod nazivom “Magazin”. Takođe se ne sećam iz kog razloga nikada nije završen i objavljen, pa evo prilike da ugleda svetlo dana na ovom blogu. Alhemija izmiče definiciji i teška je za razumevanje. Od svog postanka povezivana je sa šarlatanima, oportunistima i zaluđenim hemičarima, a danas se često meša sa čarobnjaštvom i okultizmom. Ipak ona nastavlja da zaokuplja našu maštu. Njeni uticaji na kulturu su ogromni, obuhvatajući ne samo hemiju i medicinu, već i folozofiju, psihologiju, umetnost, muziku i književnost. Ciljeve alhemije je oduvek bilo teško objasniti. Delo iz 16. veka, ‘Ogledalo alhemije’ iznosi da je to ‘nauka, koja uči kako transformisati bilo koju vrstu metala u neku drugu…uz pomoć odgovarajućeg leka… Alhemija je stoga nauka koja uči kako napraviti smešu određenog leka, koji se naziva Eliksir, koji kada se sjedini sa metalima ili telima koja imaju nedostatak, stvara njihovu zaštitu. Dva primarna cilja alhemije su: da pretvara metale (obično u zlato) i da stvori Eliksir ili lek, koji se još naziva Kvintesencija ili Kamen Filozofa, a koji ima moć da sve ljude ili objekte koji ga dotaknu učini savršenim. Rosarium philosophorum se smatra jednim od najvažnijih tekstova u evropskoj alhemiji. Rosarium philosophorum ili Filozofski ružičnjak nastao je u 16. veku i vrlo često je citiran u kasnijim alhemijskim spisima. Prvi put se pojavio u štampi kao drugi tom većeg dela pod nazivom De alchimia opuscula complura veterum philosophorum, u Frankfurtu, 1550. godine. Kao i za mnoge druge alhemijske tekstove, autor dela je nepoznat. Postoji više rukopisnih kopija manuskriptaa, uključujući prevode na francuski, nemački i engleski. Poslednji sadrži 20 živo obojenih minijatura, koje potiču, sa nekim izmenama, iz originalne štampane verzije. Profesor Džon Ferguson, koji je nabavio rukopis u 19. veku, dao je kratak opis Rozarijuma u svom delu Bibliotheca Chemica: Rosarium Philosophorum opisuje pripremanje ‘kamena’ u nizu poglavlja, od kojih svako ima simboličnu sliku, od kojih je većina praćena stihovima koji objašnjavaju … i ilustrovana paralelnim delovima teksta vodećih autoriteta u toj oblasti, tako da celina čini Rosarium (ružičnjak) odabranih pupoljaka.’ Pored toga što predstavlja atraktivan opis, poređenjem odeljaka knjige sa ‘pupoljcima’, on daje obuhvatnu sliku od čega se sastoji Rosarium sa svim svojim čudnim simboličnim ilustracijama. Ilustracije su zapravo ključne za razumevanje dela. One vode alhemičara kroz ‘spiritualno putovanje’, koje je obavezno preći da bi se doseglo prosvetljeno stanje koje on traži – savršenost ili Kamen Filozofa. Tekst, kao što Ferguson naglašava, se u velikoj meri oslanja na druge izvore, od kojih mnogi potiču od vodećih figura u ahemijskom i filozofskom mišljenju – kao što su Geber, Hermes, Aristotel i Platon – oni se često citiraju, čineći delo spiskom alhemijskih instrukcija. Kombinacija supstanci i sjedinjavanje suprotnosti je još jedan ključni element u alhemijskom procesu. To se često predstavlja kao mistično venčanje lunarnog, ženskog elementa i solarnog, muškog elementa. Ova dva suprotna elementa se susreću i sjedinjavaju u onom što je poznato pod nazivom ‘hemijsko venčanje’. Ovo jedinstvo stvara nešto veće i daleko moćnije od pojedinačnih delova – savršeno ujedinjenje muške i ženske energije – hermafrodita. Mada tekst na engleskom odaje utisak pristupačnosti, veliki dao dela može izgledati besmisleno, ako se čita sa naučnim znanjem našeg sopstvenog vremena. Na primer, objašnjenje da se ‘u zlatu nalaze četiri elementa’ je očigledno apsurdno; međutim u to se verovalo u 17. veku. Autor je ogorčen na one ‘budale’ koje ne mogu da razumeju ideje alhemije i koji je stoga osporavaju jer ‘ne nalaze istinu’; on objašnjava da oni kažu ‘da je to lažna nauka, jer su probali da se bave njom i nisu pronašli ništa, te su onda kao ljudi postali očajni, osuđujući ovu nauku i obezvređujući knjige o njoj.’ … … Tekst se ovde završava.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":872,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[117,19,102],"class_list":["post-871","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-alhemija","tag-filozofija","tag-stare-knjige"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/871","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=871"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/871\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/872"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=871"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=871"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=871"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Profesor D\u017eon Ferguson, koji je nabavio rukopis u 19. veku, dao je kratak opis Rozarijuma u svom delu Bibliotheca Chemica<\/em>:<\/h6>\n\n\n\n