{"id":923,"date":"2020-03-10T21:41:31","date_gmt":"2020-03-10T20:41:31","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=923"},"modified":"2020-03-10T22:34:16","modified_gmt":"2020-03-10T21:34:16","slug":"zapisi-iz-konstantinopoljske-citadele-ili-pseudo-istorija-vatre-i-krvi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/zapisi-iz-konstantinopoljske-citadele-ili-pseudo-istorija-vatre-i-krvi\/2020\/","title":{"rendered":"Zapisi iz Konstantinopoljske citadele ili Pseudo-istorija vatre i krvi"},"content":{"rendered":"\n
Nedavno sam pro\u010ditao roman Vatra i krv<\/em> D\u017eord\u017ea R. R. Martina i to je jedina njegova knjiga koju sam \u010ditao. S obzirom da sam gledao Igru prestola<\/em>, lepo sam se zabavio \u010ditaju\u0107i ovaj roman \u010dija je radnja sme\u0161tena tri stotine godina pre de\u0161avanja opisanih i prikazanih u knjigama i tv seriji. Vatra i krv<\/em> zapo\u010dinje od legendarnog Egona Osvaja\u010da, koji je skovao Gvozdeni presto, a nastavlja se pripovedaju\u0107i o pokolenjima Targarjena sve do gra\u0111anskog rata i Plesa zmajeva. <\/h6>\n\n\n\n

Dok sam prelazio sa stranice na stranicu imao sam utisak da \u010ditam istorijsko \u0161tivo, vrlo pa\u017eljivo slo\u017eenu hronologiju doga\u0111aja sa mno\u0161tvom detalja. Pri kraju knjige sam se zapitao, koliko je zapravo te\u0161ko napisati jednu knjigu ovog tipa? I zatim sam se oprobao u tome. Deo koji sledi je fikcija bazirana na Istoriji srpskoga naroda<\/em> A. A. Majkova. Izdanje koje sam koristio objavljeno je u Beogradu 1876. godine. U ovom mom poku\u0161aju pisanja pseudo-istorije koristio sam pojedine op\u0161tepoznate termine i imena, kao i pojedine termine poznate iz Igre prestola<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n
Zapisi iz Konstantinopoljske citadele<\/h5>\n\n\n\n

Negde u drugoj \u010detvrti prvoga veka do\u0111o\u0161e za Graobradima na poluostrvo Isteros i Sinjobradi i naseli\u0161e se pored naroda Graobrada. O njihovom dolasku prve nam je vesti ostavio arhime\u0161ter Konstantin Porfirogenit. Narod Sinjobradih zauze zemlje izme\u0111u prastarih reka Istera, Morave, Save, Vrbasa i Cetine, Jadranskog mora, Skadarskog jezera i voda Drima i Ibra. Visoke planine deli\u0161e zemlju Sinjobradih na dve polovine: u zapadnoj bejahu oblasti Neretva, Hum i Travunija; a u isto\u010dnoj Mesiana, Ras i stara Prevalitana.<\/p>\n\n\n\n

Ovde dolazimo do pitanja, kako su ove zemlje me\u0111usobno stajale pre dolaska Velikog Despota Njegora I Osvaja\u010da od ku\u0107e Zavida? Na to pitanje nema odgovora u oskudnim i kratkim letopisima, koje je za svoga \u017eivota sabrao, pre\u010distio i svezao arhime\u0161ter \u0160afarik. Stari arhime\u0161ter nam je ostavio kratke i nerazumljive zapise na marginama letopisa gde se vidi da su ove zemlje bile svaka za sebe pre dolaska Velikog Despota Njegora I, za koga ne govore uzalud pozniji letopisci iz Konstantinopoljske citadele da je on sabrao zemlje naroda Sinjobradi i ujedinio Isteros.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to velike i stare ku\u0107e iz Mesiane, zatim Prevalitane i naposletku iz Rasa \u010desto dokazivahu svoja prava na svu zemlju Isterosa i sebe naziva\u0161e kraljevima svem narodu Isterosa, za to opet danas nemamo dokaza da su se sve zemlje poluostrva voljno pokoravale vlasti njihovoj. Po koja re\u010d starih arhime\u0161tra iz Konstantinopoljske citadele i zapisi mudraca iz Starigrada prosvetljuje ponegde ove tada slabo poznate zemlje.<\/p>\n\n\n\n

Neretljani, koji se od drugih odlikova\u0161e osobito ljubavlju k samostalnosti i pustom \u017eivotu po moru, beja\u0161e sasvim slobodni u svojoj upravi, u trgovini i u veri. Neretljani jo\u0161 uvek po\u0161tova\u0161e stare Bogove. Za kratko pado\u0161e u vlast lorda Radogosta iz Prevalitane, pa ubrzo nastavi\u0161e opet slobodni \u017eivot gusare\u0107i po moru i brane\u0107i se od povremenih napada Me\u0161transkih brodova, naroda s onu stranu velike vode.<\/p>\n\n\n\n

U Travuniji despot Grebostrek o\u017eeniv\u0161i se \u0107erkom velikog neretljanskog despota Rastodera zadobi samostalnost, koju i sinovi mu odr\u017ea\u0161e. U Humu bejahu samostalni despoti, me\u0111u kojima je najznatnija ku\u0107a slavnog prezimena Gvozden. Ku\u0107a Gvozden po svedo\u010danstvu arhime\u0161tra Konstantina od starine vlada\u0161e u Humu i potica\u0161e rodom jo\u0161 od Prvih ljudi, neznabo\u017eaca. Neki drugi, starigradski letopisi, kazuju po prastaroj pri\u010di kako se deda Njegorov, Bela-Zavid, svojevremno od opasnosti sklonio u Hum, koje je jo\u0161 tada bilo samostalno i samo pisalo svoje zakone. Despot Kostabod ratova\u0161e za prevlast sa neretljanskim despotima i pobedi ih. U Mesiani za vremena Njegorovog bejahu samostalni despoti, dva brata, Radigoj i Radoboj, koji naposletku uteko\u0161e ispred Njegora u Starigrad. Radoboja su dok je be\u017eao u Mra\u010dnoj \u0161umi uhvatili Krezoljuzi, banda gubavaca, drumskih plja\u010dka\u0161a, otsekli su mu nos i u\u0161i i tako osaka\u0107enog predali ga Njegorovoj stra\u017ei za bogatu nagradu. Vladoboj, tre\u0107i brat njihov vlada\u0161e malim par\u010detom zemlje, ali i njega suzbi Njegor i ovaj pobe\u017ee u Starigrad.<\/p>\n\n\n\n

Stari nam zapisi govore da su pre dolaska Velikog Despota Njegora I Osvaja\u010da, sve zemlje i svi gradovi Sinjobradih imali svoje knezove i bili samostalni. Nisu drage volje delili vlast svoju sa sinjobradskim Velikim Despotima, nego su gledali da je ostave naslednicima, osim ako nisu bili pokoreni. <\/p>\n\n\n\n

Oko godine 120. Veliki Despot postao je Bela-Zavid od Rasa za kojega su konstantinopoljski letopisci zabele\u017eili da se od njega izrodilo pleme Njegorovo i da je on deda Njegorov. O vremenu pre Bele-Zavida konstantinopoljski i starigradski letopisci govore veoma malo, doga\u0111aji su isprekidani, vlast \u010desto prelazi s jednog despota na drugog. Od Bele-Zavida vidimo vlast jedne ku\u0107e, gde ide po nasledstvu, kako je obi\u010daj u svih Sinjobradih. Za njim vladao je njegov najstariji Sin Tjegor, potom mla\u0111i Snegor, prozvani Hrabri. Snegor je vodio uspe\u0161ne ratove protiv uzurpatora prestola, zeta svojega Borika zvanog Bagrorodni i brata Prijegora koji hte\u0161e vladati posle Tjegora…<\/p>\n\n\n\n

Eto toliko od mog poku\u0161aja, izgleda da i nije toliko te\u0161ko, jedino zahteva dosta vremena i unapred napravljenu skicu teritorija i rodbinskih odnosa porodica koje se u pri\u010di pojavljuju. Posle toga na scenu stupa ma\u0161ta. Par mojih prijatelja koji su pro\u010ditali ovu pseudo-istoriju pre nego \u0161to sam je ovde objavio imalo je pozitivne reakcije. Od pitanja “i \u0161ta je dalje bilo<\/em>“, do nekih drugih koji su ovu moju ideju povezali sa falsifikovanjem istorije. “Da si ovo napisao u 16. veku, danas bi mnogi mislili da je stvarno tako bilo<\/em>“, bio je jedan od komentara.<\/h6>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nedavno sam pročitao roman Vatra i krv Džordža R. R. Martina i to je jedina njegova knjiga koju sam čitao. S obzirom da sam gledao Igru prestola, lepo sam se zabavio čitajući ovaj roman čija je radnja smeštena tri stotine godina pre dešavanja opisanih i prikazanih u knjigama i tv seriji. Vatra i krv započinje od legendarnog Egona Osvajača, koji je skovao Gvozdeni presto, a nastavlja se pripovedajući o pokolenjima Targarjena sve do građanskog rata i Plesa zmajeva. Dok sam prelazio sa stranice na stranicu imao sam utisak da čitam istorijsko štivo, vrlo pažljivo složenu hronologiju događaja sa mnoštvom detalja. Pri kraju knjige sam se zapitao, koliko je zapravo teško napisati jednu knjigu ovog tipa? I zatim sam se oprobao u tome. Deo koji sledi je fikcija bazirana na Istoriji srpskoga naroda A. A. Majkova. Izdanje koje sam koristio objavljeno je u Beogradu 1876. godine. U ovom mom pokušaju pisanja pseudo-istorije koristio sam pojedine opštepoznate termine i imena, kao i pojedine termine poznate iz Igre prestola. Zapisi iz Konstantinopoljske citadele Negde u drugoj četvrti prvoga veka dođoše za Graobradima na poluostrvo Isteros i Sinjobradi i naseliše se pored naroda Graobrada. O njihovom dolasku prve nam je vesti ostavio arhimešter Konstantin Porfirogenit. Narod Sinjobradih zauze zemlje između prastarih reka Istera, Morave, Save, Vrbasa i Cetine, Jadranskog mora, Skadarskog jezera i voda Drima i Ibra. Visoke planine deliše zemlju Sinjobradih na dve polovine: u zapadnoj bejahu oblasti Neretva, Hum i Travunija; a u istočnoj Mesiana, Ras i stara Prevalitana. Ovde dolazimo do pitanja, kako su ove zemlje međusobno stajale pre dolaska Velikog Despota Njegora I Osvajača od kuće Zavida? Na to pitanje nema odgovora u oskudnim i kratkim letopisima, koje je za svoga života sabrao, prečistio i svezao arhimešter Šafarik. Stari arhimešter nam je ostavio kratke i nerazumljive zapise na marginama letopisa gde se vidi da su ove zemlje bile svaka za sebe pre dolaska Velikog Despota Njegora I, za koga ne govore uzalud pozniji letopisci iz Konstantinopoljske citadele da je on sabrao zemlje naroda Sinjobradi i ujedinio Isteros. Što velike i stare kuće iz Mesiane, zatim Prevalitane i naposletku iz Rasa često dokazivahu svoja prava na svu zemlju Isterosa i sebe nazivaše kraljevima svem narodu Isterosa, za to opet danas nemamo dokaza da su se sve zemlje poluostrva voljno pokoravale vlasti njihovoj. Po koja reč starih arhimeštra iz Konstantinopoljske citadele i zapisi mudraca iz Starigrada prosvetljuje ponegde ove tada slabo poznate zemlje. Neretljani, koji se od drugih odlikovaše osobito ljubavlju k samostalnosti i pustom životu po moru, bejaše sasvim slobodni u svojoj upravi, u trgovini i u veri. Neretljani još uvek poštovaše stare Bogove. Za kratko padoše u vlast lorda Radogosta iz Prevalitane, pa ubrzo nastaviše opet slobodni život gusareći po moru i braneći se od povremenih napada Meštranskih brodova, naroda s onu stranu velike vode. U Travuniji despot Grebostrek oženivši se ćerkom velikog neretljanskog despota Rastodera zadobi samostalnost, koju i sinovi mu održaše. U Humu bejahu samostalni despoti, među kojima je najznatnija kuća slavnog prezimena Gvozden. Kuća Gvozden po svedočanstvu arhimeštra Konstantina od starine vladaše u Humu i poticaše rodom još od Prvih ljudi, neznabožaca. Neki drugi, starigradski letopisi, kazuju po prastaroj priči kako se deda Njegorov, Bela-Zavid, svojevremno od opasnosti sklonio u Hum, koje je još tada bilo samostalno i samo pisalo svoje zakone. Despot Kostabod ratovaše za prevlast sa neretljanskim despotima i pobedi ih. U Mesiani za vremena Njegorovog bejahu samostalni despoti, dva brata, Radigoj i Radoboj, koji naposletku utekoše ispred Njegora u Starigrad. Radoboja su dok je bežao u Mračnoj šumi uhvatili Krezoljuzi, banda gubavaca, drumskih pljačkaša, otsekli su mu nos i uši i tako osakaćenog predali ga Njegorovoj straži za bogatu nagradu. Vladoboj, treći brat njihov vladaše malim parčetom zemlje, ali i njega suzbi Njegor i ovaj pobeže u Starigrad. Stari nam zapisi govore da su pre dolaska Velikog Despota Njegora I Osvajača, sve zemlje i svi gradovi Sinjobradih imali svoje knezove i bili samostalni. Nisu drage volje delili vlast svoju sa sinjobradskim Velikim Despotima, nego su gledali da je ostave naslednicima, osim ako nisu bili pokoreni. Oko godine 120. Veliki Despot postao je Bela-Zavid od Rasa za kojega su konstantinopoljski letopisci zabeležili da se od njega izrodilo pleme Njegorovo i da je on deda Njegorov. O vremenu pre Bele-Zavida konstantinopoljski i starigradski letopisci govore veoma malo, događaji su isprekidani, vlast često prelazi s jednog despota na drugog. Od Bele-Zavida vidimo vlast jedne kuće, gde ide po nasledstvu, kako je običaj u svih Sinjobradih. Za njim vladao je njegov najstariji Sin Tjegor, potom mlađi Snegor, prozvani Hrabri. Snegor je vodio uspešne ratove protiv uzurpatora prestola, zeta svojega Borika zvanog Bagrorodni i brata Prijegora koji hteše vladati posle Tjegora… Eto toliko od mog pokušaja, izgleda da i nije toliko teško, jedino zahteva dosta vremena i unapred napravljenu skicu teritorija i rodbinskih odnosa porodica koje se u priči pojavljuju. Posle toga na scenu stupa mašta. Par mojih prijatelja koji su pročitali ovu pseudo-istoriju pre nego što sam je ovde objavio imalo je pozitivne reakcije. Od pitanja “i šta je dalje bilo“, do nekih drugih koji su ovu moju ideju povezali sa falsifikovanjem istorije. “Da si ovo napisao u 16. veku, danas bi mnogi mislili da je stvarno tako bilo“, bio je jedan od komentara.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2347,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[389,387,386,388],"class_list":["post-923","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","tag-kako-napisati-knjigu","tag-konstantinopolj","tag-pseudoistorija","tag-vatra-i-krv"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/923","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=923"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/923\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2347"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=923"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=923"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=923"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}