Beogra\u0111anka Jela St. Novakovi\u0107 u svoj devoja\u010dki dnevnik unela je se\u0107anja od nedelje, 3.\/15. juna 1862. godine kada je kod \u010cukur-\u010desme od strane turskih nizama (vojnika) ubijen de\u010dak Sava Petkovi\u0107, a u kasnijim doga\u0111ajima i Sima Ne\u0161i\u0107, Ivko Proki\u0107 i mnogi drugi srpski vojnici. Srpski \u017eandarmi koji su ubrzo do\u0161li uhapsili su ubice de\u010daka Save Petkovi\u0107a, me\u0111utim njima je do\u0161la pomo\u0107 drugih turskih vojnika i to je preraslo u \u017eestok okr\u0161aj koji je trajao celu no\u0107. Vest o doga\u0111aju prostrujala je Beogradom, na sve strane \u010duli su se pucnji i borba na ulicama je po\u010dela da se rasplamsava. Glavni okr\u0161aj odigrao se na Velikoj pijaci i odneo je nekoliko \u017eivota. Ubijeni su srpski terd\u017euman (posrednik kod turskih vlasti) Sima Ne\u0161i\u0107 i \u017eandar \u0110or\u0111e Ni\u0161lija. Srbi su zatim izvukli stare pu\u0161ke, jatagane i hand\u017eare i na juri\u0161 zauzeli Varo\u0161 kapiju, a Sava kapiju i Stambol kapiju poru\u0161ili. Mlada Jela St. Novakovi\u0107 svoja se\u0107anja zabele\u017eila je iste 1862. godine, mogu\u0107e istih dana kada su se doga\u0111aji odigrali. Jela je memoare pisala samo za sebe, ne pomi\u0161ljaju\u0107i da \u0107e jednog dana biti objavljeni. Memoari Jele St. Novakovi\u0107 prvo su objavljeni u Godi\u0161njici Nikole \u010cupi\u0107a, a zatim i zasebno u separatu pod nazivom: “Bombardanje Beograda 5. juna 1862. Iz devoja\u010dkog dnevnika pok. Jele St. Novakovi\u0107ke”, u Beogradu 1913. godine.<\/p>\n\n\n\n
Momak, koji be\u0161e pre do\u0161ao da zahiti vode, spokojno metnuo be\u0161e svoj kr\u010dag da se puni. Nizam be\u0161e posle do\u0161ao, pa kao \u0161to su svagda neko prvenstvo tra\u017eili, tako ni na vodi ne hte da miruje; ho\u0107e on da pre vode zahiti, a momka da odgura. Ovaj, kao Srbin, ne da se. Vojnik se na to ra\u017eljuti, pa ubije svojim tesakom momka. Na\u0161 pozornik, na glas vike, odmah tu dotr\u010di, te dozna da je nizam ubio momka, i potegne te nizama ubije. To je bio pravi\u010dan sud. Turci na Dor\u0107olu, kad vide\u0161e da je ubijen njin vojnik, sko\u010de svi listom na oru\u017eje. <\/p>\n\n\n\n
To su one pu\u0161ke \u0161to smo ih mi \u010duli u nedelju na gradskom polju. Sima Terd\u017eoman taj dan u svatovima be\u0161e. Na glas bune bude pozvan da izvidi stvar i da razvadi Srbe i Turke. Tek \u0161to je nekoliko kora\u010daja bio odmakao od na\u0161e policije i uputio se sa nekoliko na\u0161ih \u017eandara \u010desmi, najedared, iznenada, ospe se plotun iz turske policije, te na mesto ubije Simu i one \u017eandare \u0161to bejahu s njim. Jadan Sima, Bog da ga prosti, izdahnuo je ne rekav\u0161i ni jao, jer ga je valjda dvadeset pu\u0161aka najedared udarilo. Sve telo bilo mu je izre\u0161etano od kur\u0161uma. Srbi, kad to vide\u0161e, jako se ogor\u010de protiv Turaka. Kako vide\u0161e \u0161ta se \u010dini od srpskih junaka, pa jo\u0161 s prevarom, pojuri\u0161e hrabra de\u010dica na \u0161an\u010deve, te stra\u017ee kamenicama poubija\u0161e, a njine tesne ku\u0107ice posvaljiva\u0161e i dva topa u srpski vojni\u010dki stan odvuko\u0161e. \u017divela taka rodoljubiva deca! Jedni su vukli topove, a drugi ukebali turskog oficira, pa ga vijaju sve do grada kamenjem. Tog su oficira na Dor\u0107olu deca spazila. Be\u0161e iza\u0161ao da se malo prohoda, a po svoj prilici zato se nalazio na Dor\u0107olu \u0161to je znao da \u0107e to ve\u010de bunu zapo\u010deti.<\/p>\n\n\n\n
Po\u0161to je Sima poginuo, na Dor\u0107olu se po\u010de veliki boj. \u017dandarmi, sa svojim zapovednikom, Ivkom oficirom, brzo odo\u0161e tamo. Kad tamo, a Srbi pobedili Turke, i do njih stotinu Srbi bejahu opkolili, pa im ne dado\u0161e ni ma\u0107i, i samo o\u010dekivahu policiju, da ona re\u0161i \u0161ta \u0107e s nima \u010diniti. Na to policija do\u0111e, a Turci jednoglasno povi\u010du: Predajemo se! \u0160ta ho\u0107ete, s nama \u010dinite! Srbi, ona, vide\u0107i ih u svojim rukama, predate, srpskoj vlasti podvrgnute, oproste Turcima \u017eivot. Jo\u0161 se obe\u0107a Ivko da \u0107e ih sa svojom pratnjom do grada ispratiti radi bolje sigurnosti. Me\u0111u tim Turcima be\u0161e jedan oficir kao njihov stare\u0161ina. Ivko se uzme sa njim pod ruku, te razgovaraju\u0107i se, do\u0111u do grada. Ivko se sa njim pozdravi i okrene se da ide natrag u policiju. Ne beja\u0161e siromah ni pet koraka daleko izmakao, a neverni Turci opale iz pu\u0161aka na njih. Ivko se vi\u0161e ne di\u017ee s mesta, a sa njim i nekoliko \u017eandara. Kad vide\u0161e Srbi kakav se pokor \u010dini, oni se bri\u017eljivo oru\u017eja lati\u0161e, te za jednu no\u0107 oprosti\u0161e Beograd od Turaka i zauze\u0161e sve njihove pozicije u varo\u0161i, koje su, i onako, po pravu, Srbima pripadale.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Beograđanka Jela St. Novaković u svoj devojački dnevnik unela je sećanja od nedelje, 3.\/15. juna 1862. godine kada je kod Čukur-česme od strane turskih nizama (vojnika) ubijen dečak Sava Petković, a u kasnijim događajima i Sima Nešić, Ivko Prokić i mnogi drugi srpski vojnici. Srpski žandarmi koji su ubrzo došli uhapsili su ubice dečaka Save Petkovića, međutim njima je došla pomoć drugih turskih vojnika i to je preraslo u žestok okršaj koji je trajao celu noć. Vest o događaju prostrujala je Beogradom, na sve strane čuli su se pucnji i borba na ulicama je počela da se rasplamsava. Glavni okršaj odigrao se na Velikoj pijaci i odneo je nekoliko života. Ubijeni su srpski terdžuman (posrednik kod turskih vlasti) Sima Nešić i žandar Đorđe Nišlija. Srbi su zatim izvukli stare puške, jatagane i handžare i na juriš zauzeli Varoš kapiju, a Sava kapiju i Stambol kapiju porušili. Mlada Jela St. Novaković svoja sećanja zabeležila je iste 1862. godine, moguće istih dana kada su se događaji odigrali. Jela je memoare pisala samo za sebe, ne pomišljajući da će jednog dana biti objavljeni. Memoari Jele St. Novaković prvo su objavljeni u Godišnjici Nikole Čupića, a zatim i zasebno u separatu pod nazivom: “Bombardanje Beograda 5. juna 1862. Iz devojačkog dnevnika pok. Jele St. Novakovićke”, u Beogradu 1913. godine. U nedelju u veče, 3. juna, oko 7 časova započe se kavga kod tako nazvane Čukur-česme, između srpskog momka i turskog vojnika. Momak, koji beše pre došao da zahiti vode, spokojno metnuo beše svoj krčag da se puni. Nizam beše posle došao, pa kao što su svagda neko prvenstvo tražili, tako ni na vodi ne hte da miruje; hoće on da pre vode zahiti, a momka da odgura. Ovaj, kao Srbin, ne da se. Vojnik se na to ražljuti, pa ubije svojim tesakom momka. Naš pozornik, na glas vike, odmah tu dotrči, te dozna da je nizam ubio momka, i potegne te nizama ubije. To je bio pravičan sud. Turci na Dorćolu, kad videše da je ubijen njin vojnik, skoče svi listom na oružje. To su one puške što smo ih mi čuli u nedelju na gradskom polju. Sima Terdžoman taj dan u svatovima beše. Na glas bune bude pozvan da izvidi stvar i da razvadi Srbe i Turke. Tek što je nekoliko koračaja bio odmakao od naše policije i uputio se sa nekoliko naših žandara česmi, najedared, iznenada, ospe se plotun iz turske policije, te na mesto ubije Simu i one žandare što bejahu s njim. Jadan Sima, Bog da ga prosti, izdahnuo je ne rekavši ni jao, jer ga je valjda dvadeset pušaka najedared udarilo. Sve telo bilo mu je izrešetano od kuršuma. Srbi, kad to videše, jako se ogorče protiv Turaka. Kako videše šta se čini od srpskih junaka, pa još s prevarom, pojuriše hrabra dečica na šančeve, te straže kamenicama poubijaše, a njine tesne kućice posvaljivaše i dva topa u srpski vojnički stan odvukoše. Živela taka rodoljubiva deca! Jedni su vukli topove, a drugi ukebali turskog oficira, pa ga vijaju sve do grada kamenjem. Tog su oficira na Dorćolu deca spazila. Beše izašao da se malo prohoda, a po svoj prilici zato se nalazio na Dorćolu što je znao da će to veče bunu započeti. Pošto je Sima poginuo, na Dorćolu se poče veliki boj. Žandarmi, sa svojim zapovednikom, Ivkom oficirom, brzo odoše tamo. Kad tamo, a Srbi pobedili Turke, i do njih stotinu Srbi bejahu opkolili, pa im ne dadoše ni maći, i samo očekivahu policiju, da ona reši šta će s nima činiti. Na to policija dođe, a Turci jednoglasno poviču: Predajemo se! Šta hoćete, s nama činite! Srbi, ona, videći ih u svojim rukama, predate, srpskoj vlasti podvrgnute, oproste Turcima život. Još se obeća Ivko da će ih sa svojom pratnjom do grada ispratiti radi bolje sigurnosti. Među tim Turcima beše jedan oficir kao njihov starešina. Ivko se uzme sa njim pod ruku, te razgovarajući se, dođu do grada. Ivko se sa njim pozdravi i okrene se da ide natrag u policiju. Ne bejaše siromah ni pet koraka daleko izmakao, a neverni Turci opale iz pušaka na njih. Ivko se više ne diže s mesta, a sa njim i nekoliko žandara. Kad videše Srbi kakav se pokor čini, oni se brižljivo oružja latiše, te za jednu noć oprostiše Beograd od Turaka i zauzeše sve njihove pozicije u varoši, koje su, i onako, po pravu, Srbima pripadale.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":930,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[119,120],"class_list":["post-928","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-cukur-cesma","tag-sava-petkovic"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/928","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=928"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/928\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/930"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=928"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=928"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=928"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}