{"id":933,"date":"2019-07-11T23:57:44","date_gmt":"2019-07-11T21:57:44","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=933"},"modified":"2020-04-22T01:38:38","modified_gmt":"2020-04-21T23:38:38","slug":"sta-treba-znati-ako-se-bavite-knjizarskom-delatnoscu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/sta-treba-znati-ako-se-bavite-knjizarskom-delatnoscu\/2019\/","title":{"rendered":"\u0160ta treba znati ako se bavite knji\u017earskom delatno\u0161\u0107u"},"content":{"rendered":"\n

Habent sua fata libelli, i knjige imaju svoju sudbinu. Ve\u0107 dugo razmi\u0161ljam da napi\u0161em jedan ovakav tekst gde bih sabrao va\u017ene termine za sve one koji se bave starom knjigom i jednostavno vole staru knjigu. Radi se o kratkom leksikonu za sve one koji se na bilo koji na\u010din bave knjigom, a prvenstveno za ljubitelje stare knjige, kao i za moje kolege. Tekst sadr\u017ei izbor najva\u017enijih odrednica od kojih mnoge spadaju u neizostavno znanje ako \u017eelite da se profesionalno bavite knji\u017earstvom. Ve\u0107inu termina ne koristimo u knji\u017eari jer bi ve\u0107ini ljudi bili nerazumljivi. Na primer, koristimo izraz “nerase\u010deni tabaci”, umesto da napi\u0161emo “NON COUPE<\/strong>“. Nadam se da \u0107e vam ovaj tekst biti od koristiti i da \u0107ete lak\u0161e ploviti nepreglednim knji\u0161kim okeanom. Ilustracije su preuzete sa: <\/strong>fotomagacin.com<\/strong><\/a><\/p>\n\n\n\n

ADLIGAT<\/strong> (lat. adligatum) ozna\u010dava povezanost jedne ili vi\u0161e publikacija ili pak rukopisa sa nekom drugom publikacijom tako da \u010dini jednu svesku.<\/p>\n\n\n\n

ADNEX<\/strong> ozna\u010dava dodatak, prilog, obi\u010dno na kraju publikacije.<\/p>\n\n\n\n

AKRONIM<\/strong> je kratka re\u010d sastavljena od po\u010detnih slova vi\u0161e re\u010di, npr. SANU<\/p>\n\n\n\n

AMERIKANA<\/strong> u bibliografskom smislu ozna\u010dava publikacije u kojima su objavljeni izve\u0161taji o otkri\u0107u, prou\u010davanju i naseljavanju Amerike.<\/p>\n\n\n\n

ANANIM<\/strong> je vrsta pseudonima kod koga je ime autora napisano obrnutim redom slova, na primer: Remark umesto Kramer.<\/p>\n\n\n\n

ANONIMI<\/strong> su dela bez imena autora. Suprotno je AUTONIM<\/p>\n\n\n\n

ANTIGRAF<\/strong> je prepis ili kopija nekog teksta ili crte\u017ea.<\/p>\n\n\n\n

ANTIPORTA<\/strong> je zapravo za\u0161titni prednaslovni list na kome se nalazi samo skra\u0107eni naslov knjige i slu\u017ei kao za\u0161tita pravom naslovnom listu.<\/p>\n\n\n\n

APROBACIJA<\/strong> (lat. approbatio, approbatur) ozna\u010dava crkvenu dozvolu da se neki spis mo\u017ee \u0161tampati.<\/p>\n\n\n\n

AUSTRIAKA<\/strong> su publikacije koje se odnose na Austriju ili ozna\u010dava sve publikacije \u0161tampane na teritoriji Austrije.<\/p>\n\n\n\n

AUTOGRAF<\/strong> je svojeru\u010dni spis ili potpis neke istaknute li\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n

BADIER<\/strong> Florimond bio je poznati francuski knjigovezac 17. veka.<\/p>\n\n\n\n

BESTIJARIJUM<\/strong> (Bestiarium) je vrsta srednjovekovne knjige u kojoj se govori o raznim \u017eivotinjama i ilustrovana je slikama \u017eivotinja.<\/p>\n\n\n\n

BIBELOT<\/strong> je naziv za neobi\u010dno malu knjigu.<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOFILIJA<\/strong> je ljubav prema knjigama i veliko interesovanje za njih, skupljanje i \u010duvanje knjiga uvi\u0111aju\u0107i njihovu obrazovnu i uop\u0161te kulturnu vrednost. Onaj koji ima takav odnos prema knjizi naziva se bibliofil. Suprotno je Bibliofobija.<\/h6>\n\n\n\n

BIBLIOGNOZIJA<\/strong> zna\u010di poznavanje knjige, shvatanje njene kulturne vrednosti. \u010covek koji dobro poznaje vrednost i zna\u010daj knjige, koji se razume u knjige zive se bibliognost.<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOHRIZIJA<\/strong> je razno ukra\u0161avanje publikacija zlatotiskom.<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOHROM<\/strong> je knjiga \u010diji su razni delovi teksta \u0161tampani na razli\u010dito obojenom papiru.<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOMANIJA<\/strong> je preterana ljubav prema knjizi, strast za sakupljanjem knjiga, prvenstveno retkih i po izgledu dragocenih, ne vode\u0107i ra\u010duna o njihovoj sadr\u017eini (po ovom se razlikuje od bibliofilije).<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOPOLIJA<\/strong> je starinski naziv za trgovinu knjigama, re\u010d bibliopol ozna\u010davala je trgovca knjigama.<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOTAF<\/strong> je onaj koji sklanja knjige i odbija da ih ikome pozajmi.<\/p>\n\n\n\n

BIBLOS <\/strong> je anti\u010dki naziv za biljku papirusa od koje se pravila hartija, a kasnije je naziv dobio i zna\u010denje knjige.<\/p>\n\n\n\n

BILTEN <\/strong>(franc. bulletin) je vrsta povremene ili periodi\u010dne publikacije slu\u017ebenog karaktera.<\/p>\n\n\n\n

BIZANTOLOGIJA<\/strong> ili Vizantologija je prou\u010davanje istorijskih ostataka i uticaja biv\u0161eg vizantijskog carstva.<\/p>\n\n\n\n

BLAJND FOLIO<\/strong> (engl. blind=slep) je ma koja nepaginirana stranica (ne nosi broj) ali je ura\u010dunata.<\/p>\n\n\n\n

BOSNIAKA<\/strong> (Bosniaca) u bibliote\u010dkom smislu ozna\u010dava sve publikacije i rukopise u kojima se govori o Bosni i Hercegovini i sve one koji su \u0161tampani u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n\n\n\n

BREVIJAR<\/strong> (lat. breviarum) vrsta trebnika katoli\u010dkih sve\u0161tenika, sadr\u017ei molitve i druge tekstove za svakodnevnu upotrebu.<\/p>\n\n\n\n

BRO\u0160URA<\/strong> (franc. brochure) je knji\u017eica koja obuhvata najvi\u0161e tri \u0161tampana tabaka (48 strana) obi\u010dno u mekom (bro\u0161) povezu. <\/p>\n\n\n\n

BRO\u0160<\/strong> ozna\u010dava knjigu povezanu u meki povez (franc. brocher)<\/p>\n\n\n\n

BUKINER<\/strong> (franc.) je onaj koji voli da prebira po starim knjigama i da skuplje upotrebljavane i stare knjige.<\/p>\n\n\n\n

BUKINIST<\/strong> je onaj koji prodaje stare i upotrebljavane knjige, sli\u010dno kao antikvar, knji\u017ear<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

BULA<\/strong> (lat. bulla) ozna\u010dava vrstu pe\u010data i povelju sa takvim pe\u010datom, npr. papina bula, zlatna bula itd.<\/p>\n\n\n\n

CENA KNJIGE<\/strong> (stare knjige). Vrednost starih knjiga i drugih retkih knjiga odre\u0111uje bibliofil ili prodavac. Antikvarne cene nemaju utvr\u0111enu normu, nego se odre\u0111uju prema retkosti, o\u010duvanosti, opremi, zna\u010daju, potra\u017enji itd.<\/h6>\n\n\n\n

CHODOWIECKI<\/strong> Daniel Nikolaus (1726-1801) bio je berlinski graver poznat naro\u010dito po ilustracijama dela \u0160ekspira, Servantesa, Getea itd.<\/p>\n\n\n\n

CODEX<\/strong> jedan je od najstarijih oblika knjige, sastoji se od dve ili vi\u0161e povo\u0161tenih tablica povezanih vrpcom. Kasnije se taj naziv upotrebljava za knjigu na\u010dinjenu od pergamenta ili papira.<\/p>\n\n\n\n

CUM LICENTIA<\/strong> izraz koji se stavlja na naslovnu stranu da ozna\u010di da je knjiga \u0161tampana dozvolom svetovnih ili crkvenih autoriteta.<\/p>\n\n\n\n

\u010cASLOVAC<\/strong> (\u010dasoslov, brevijar) je crkvena knjiga koja sadr\u017ei skra\u0107en tekst za pojedine obrede.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Luksuzna izdanja Srpske knji\u017eevne zadruge<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

DATIRANO IZDANJE<\/strong> ima ozna\u010den datum, godinu kada je delo publikovano. Postoje publikacije i sa la\u017enom godinom. Kod publikacija bez godine izdanja stavlja se “s.a” (lat. sine anno) ili b.g (bez godine).<\/p>\n\n\n\n

DEDIKACIJA<\/strong> (posveta, od lat. dedicare=posvetiti) ozna\u010dava posvetu koja se nalazi na knjizi, obi\u010dno na predlistu, naslovnoj strani ili na listu ispred predgovora. Posvete su nekada ispisivali autori zna\u010dajnim li\u010dnostima, dok su u novije vreme uobi\u010dajene i posvete me\u0111u prijateljima i sli\u010dno.<\/h6>\n\n\n\n

DEFEKTNI EGZEMPLAR<\/strong> (defektni primerak) ozna\u010dava onu publikaciju koja se zbog nekih nedostataka ne mo\u017ee u potpunosti koristiti (nedostaju pojedini listovi ili razna druga o\u0161te\u0107enja), ili publikaciju sa \u0161tamparskim gre\u0161kama. Razlikuju se o\u0161te\u0107ene knjige i knjige sa gre\u0161kom.<\/p>\n\n\n\n

DEZIDERAT<\/strong> ili Desiderat, Desiderata (lat. desideratum) ozna\u010dava knjige ili zbirke koje nemamo i \u017eelimo da ih nabavimo.<\/p>\n\n\n\n

DIVOT IZDANJE<\/strong> ozna\u010dava lepo opremljeno, luksuzno izdanje (lep izbor slova, ilustracija, skupocen povez, npr. ko\u017eni sa zlatotiskom).<\/p>\n\n\n\n

DOPUNSKO IZDANJE<\/strong> je naknadno \u0161tampanje izvesnog broja primeraka izvan predvi\u0111enog i od\u0161tampanog tira\u017ea. Vrlo \u010desto u inostranstvu, zbog \u010dega se navodi, npr. first editon, first print ili first edition, second print.<\/p>\n\n\n\n

DOPUNJENO IZDANJE<\/strong> za razliku od dopunskog izdanja ne predstavlja do\u0161tampavanje istog izdanja, ve\u0107 ozna\u010dava izdanje koje sadr\u017ei neki dopunjuju\u0107i materijal. Ka\u017ee se i pro\u0161ireno izdanje.<\/p>\n\n\n\n

EDITIO DEFINITIVA<\/strong> kona\u010dno, odnosno potpuno dopunjeno i redigovano izdanje.<\/p>\n\n\n\n

EDITIO EN REGARD<\/strong> izdanje kod koga je na jednoj strani knjige originalni tekst, a na suprotnoj prevod teksta.<\/p>\n\n\n\n

EKSLIBRIS<\/strong> (lat. ex libris = iz knjiga) je \u0161tampani grafi\u010dki znak na publikacijama kao oznaka vlasnika, tj. njegove privatne biblioteke. Obi\u010dno se nalazi na unutra\u0161njoj strani prednje korice. Onaj koji ih sakuplja zove se ekslibrist.<\/h6>\n\n\n\n

ETRURSKI STIL<\/strong> je vrsta poveza knjige iz 18. veka.<\/p>\n\n\n\n

FALSE FIRST EDITION<\/strong> (la\u017eno prvo izdanje), kada izdava\u010d ozna\u010di kao prvo izdanje delo koje je neko drugi ve\u0107 bio izdao. Ovo je \u010dest primer kod nas u novije vreme.<\/p>\n\n\n\n

FLORILEGIJUM<\/strong> je zbirka odabranih tekstova iz nekog dela.<\/p>\n\n\n\n

FOLIJANT <\/strong>je naziv koji se upotrebljava za knjige velikog formata.<\/p>\n\n\n\n

FOLIO<\/strong> ozna\u010dava odre\u0111eno mesto knjige (folio verso = na drugoj strani), a oznaka je i za odre\u0111enu veli\u010dinu knjige. Zna\u010di tako\u0111e list papira obele\u017een brojem samo na po\u010detku, kao i tabak hartije u punoj veli\u010dini (nepresavijen).<\/p>\n\n\n\n

FORMAT<\/strong> je oblik i veli\u010dina neke knjige, pri \u010demu se prvo ozna\u010dava \u0161irina, pa onda visina. Naj\u010de\u0161\u0107a su tri formata: Oktav do 25cm, Quart 25-35cm, Folio preko 35cm.<\/p>\n\n\n\n

FORZAC<\/strong> (nem. Vorsatz) ili kako se kod nas odoma\u0107ilo “Forzec”, je naziv za tzv. dupli list u knjizi \u010dija je jedna polovina zalepljena za unutra\u0161nju stranu prednje, odnosno zadnje korice, a druga polovina samo ivicom prilepljena za tabak. Slu\u017ei za\u0161titi knjige i u luksuznijim izdanjima pre Drugog svetskog rata vrlo \u010desto je bio dekorisan.<\/p>\n\n\n\n

FRAZEONIM<\/strong> je pseudonim kod koga se umesto imena autora upotrebljava neka fraza, npr. “jedan od onih”.<\/p>\n\n\n\n

FRONTISPICIUM<\/strong> ozna\u010dava zaglavlje ili naslovnu stranu, kao i ilustraciju na po\u010detku knjige koja prethodi naslovnoj strani i nije paginirana.<\/p>\n\n\n\n

GEONIM<\/strong> je pseudonim kod koga je umesto imena autora upotrebljena neka geografska ili etnografska oznaka, npr. “Od Beogra\u0111anina” ili “Od \u0160umadinca”.<\/p>\n\n\n\n

HEBRAIKA<\/strong> je naziv za jevrejsku literaturu, \u010diji su autori Jevreji ili prikazuje \u017eivot Jevreja.<\/p>\n\n\n\n

IMPENSIS<\/strong> (lat. na ra\u010dun ili o tro\u0161ku), izraz koji se stavljao u impresumu starih knjiga da se ozna\u010di izdava\u010d ili onaj koji je finansirao izdavanje.<\/p>\n\n\n\n

IMPRESUM<\/strong> obuhvata podatke o \u0161tampanju publikacije (izdava\u010d, urednik, vrsta papira, podaci o bibliofilskim karakteristikama, knjigovezac, grafi\u010dka oprema i dr.). Podaci se obi\u010dno nalaze na pole\u0111ini naslovne strane ili na kraju knjige. Postoje i la\u017eni impresumi koji sadr\u017ei izmi\u0161ljenje podatke u cilju prikrivanja.<\/p>\n\n\n\n

INEDITA<\/strong> (lat.) je naziv za spis koji nije ranije objavljen.<\/p>\n\n\n\n

INKUNABULE<\/strong> je izraz za knjige koje su \u0161tampane pre 1500. godine. Izraz je prvi upotrebio francuski bibliograf Philippe Labbe u 17. veku (lat. incunabulum, mno\u017eina incunabula)<\/p>\n\n\n\n

KNJI\u017dAR<\/strong> je osoba koja se bavi knji\u017earstvom, obi\u010dno privatni vlasnici knji\u017eara. Kod nas ih je najvi\u0161e bilo u periodu 1900-1941.<\/p>\n\n\n\n

KUSTOS<\/strong> ozna\u010dava prvu re\u010d slede\u0107e strane, a ta se re\u010d nalazi kao poslednja na prethodnoj strani. Kod nas se uglavnom koristio do 18. veka, nakon toga u upotrebi je paginacija.<\/h6>\n\n\n\n

LEKSIDION<\/strong> je naziv za vrlo mali re\u010dnik.<\/p>\n\n\n\n

LETOPIS<\/strong> je vrsta spisa u kome su zapisi zna\u010dajnijih zbivanja izneseni obi\u010dno hronol\u0161kim redom. <\/p>\n\n\n\n

LIBRETO<\/strong> je naj\u010de\u0161\u0107e naziv za knji\u017eicu u kojoj je tekst opere ili drugog vokalno-muzi\u010dkog sastava.<\/p>\n\n\n\n

LIGATOR<\/strong> (lat.) knjigovezac<\/p>\n\n\n\n

LUKSUZNO IZDANJE<\/strong> je izdanje sa naro\u010dito skupom opremom. Uz luksuzno izdanje postoji \u010desto i obi\u010dno izdanje iste knjige, ali sa lo\u0161ijom opremom. Postoje izdanja za bibliofile i bibliomane, obi\u010dno su numerisana i imaju ru\u010dno ra\u0111en povez, poluko\u017eni, ko\u017eni ili platneni sa utisnutom dekoracijom, zlatotiskom itd.<\/h6>\n\n\n\n

MANUSKRIPT<\/strong> (lat. manu scriptum) zna\u010di svojeru\u010dni rukopis autora ili uop\u0161teno svaki (obi\u010dno srednjovekovni) rukopis na papiru, pergamentu itd.<\/p>\n\n\n\n

MAROQUIN<\/strong> (marokin) je vrsta ko\u017ee za povezivanje knjiga. Ubraja se u najskupocenije vrste poveza.<\/p>\n\n\n\n

MONOGRAM<\/strong> je povezivanje dva ili vi\u0161e slova u grafi\u010dku celinu. Obi\u010dno po\u010detna slova umetnika, pisca, vlasnika biblioteke itd.<\/p>\n\n\n\n

MRTVA LITERATURA<\/strong> je ona literatura za koju nema interesovanja, i tako predstavlja mrtvi kapital.<\/p>\n\n\n\n

MUNIMENTS<\/strong> engl. naziv za povelje na naslovnoj strani knjige, informi\u0161u o privilegijama koje pripadaju nekoj porodici i sli\u010dno.<\/p>\n\n\n\n

MUZIKALIJE<\/strong> su muzi\u010dke zbirke koje se odlikuju posebnim formatom i posebnom opremom. Tu spada teoretska literatura o muzici, razni programi, gramofonske plo\u010de itd.<\/p>\n\n\n\n

NAKLADA<\/strong> isto je \u0161to i “izdanje”. Nakladnik=izdava\u010d.<\/p>\n\n\n\n

NON COUPE<\/strong> (franc.) oznaka za knjigu \u010diji tabaci nisu jo\u0161 rase\u010deni.<\/p>\n\n\n\n

OKTOIH<\/strong> je knjiga liturgijskog pojanja u pravoslavnoj crkvi. Naziv nosi po tome \u0161to su pesme podeljene u osam crkvenih glasova. Npr. Oktoih Osmoglasnik ili Cetinjski oktoih iz 1494. godine.<\/p>\n\n\n\n

OMNIBUS BOOK<\/strong> je naziv za knjigu koja sadr\u017ei vi\u0161e dela jednog autora ili dela vi\u0161e autora.<\/p>\n\n\n\n

OPERA OMNIA<\/strong> ozna\u010dava celokupna dela nekog pisca. OPERA SELECTA su izabrana dela.<\/p>\n\n\n\n

ORIGINALNI POVEZ<\/strong> je prvobitni povez knjiga ili izdava\u010dev povez. S obzirom da su kod nas u 18. i 19. veku knjige \u010desto prodavane u tabacima, bez poveza, me\u0111u knji\u017earima se originalnim povezom tako\u0111e smatra bilo koji povez iz epohe, tj. nastao iste ili pribli\u017eno iste godine kada je izdata knjiga.<\/h6>\n\n\n\n

ORIJENTALISTIKA<\/strong> je oblast koja prou\u010dava jezik, obi\u010daje, knji\u017eevnost, istoriju, kulturu i celokupni \u017eivot isto\u010dnja\u010dkih naroda.<\/p>\n\n\n\n

ORTONIM<\/strong> zna\u010di pravo ime, tj. obele\u017eavanje autorovog imena.<\/p>\n\n\n\n

PAGINACIJA<\/strong> zna\u010di obele\u017eavanje stranica knjige ciframa.<\/p>\n\n\n\n

PALEOTIPI<\/strong> su najstariji \u0161tampani materijal, prve \u0161tampane knjige posle pronalaska \u0161tamparije, kao npr. inkunabule, knjige \u0161tampane pre 1500. godine.<\/p>\n\n\n\n

PATRIOTIKA<\/strong> je literatura o domovini, sve ono \u0161to je napisao o nekoj zemlji, tj. dr\u017eavi.<\/p>\n\n\n\n

PENTAGLOTA<\/strong> je na pet jezika napisana knjiga.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Stare srpske knjige<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

PERGAMENT<\/strong> je vrsta hartije. Re\u010d ozna\u010dava tekst na takvoj hartiji, i vrstu hartije za povezivanje knjiga. Naziv nosi prema maloazijskom gradu Pergamonu. Pergamonska biblioteka je u starom veku bila najzna\u010dajnija posle Aleksandrijske.<\/p>\n\n\n\n

PERIODIKA ozna\u010dava publikacije koje se izdaju u odre\u0111enim vremenskim razmacima (dnevno, mese\u010dno, tromese\u010dno, godi\u0161nje). Naj\u010de\u0161\u0107e se odnosi na listove i \u010dasopise, zatim godi\u0161njaci, kalendari itd.<\/h6>\n\n\n\n

POLUPOVEZ<\/strong> odlikuje se time \u0161to je hrbat (rikna) knjige presvu\u010den drugim materijalom nego korice. Npr. poluko\u017eni povez.<\/p>\n\n\n\n

POSVETA<\/strong> vidi DEDIKACIJA<\/p>\n\n\n\n

POVELJE<\/strong> su pisani spomenici iz srednjovekovne istorije, obi\u010dno sadr\u017ee vladarske ukaze.<\/p>\n\n\n\n

PRENUMERANT<\/strong> je arhaizam koji zna\u010di pretplatnik.<\/p>\n\n\n\n

PRILOG<\/strong> publikaciji mogu da budu mape, cte\u017ei, fotografije, statisti\u010dki pregledi itd.<\/p>\n\n\n\n

PRIRE\u0110IVA\u010c<\/strong> je onaj koji je prikupio, sredio i omogu\u0107io izdanje jednog ili vi\u0161e dela nekog autora.<\/p>\n\n\n\n

PROMEMORIJA<\/strong> zna\u010di za uspomenu, za se\u0107anje, spomenica.<\/p>\n\n\n\n

PROVENIENTNI PRIMERAK je knjiga koja poti\u010de iz neke \u010duvene biblioteke i takvu knjigu bibliofili naro\u010dito cene. Npr. knjiga sa pe\u010datom iz li\u010dne biblioteke kraljice Natalije Obrenovi\u0107.<\/h6>\n\n\n\n

PSALTIR<\/strong> je knjiga, zbirka psalama.<\/p>\n\n\n\n

PSEUDONIM<\/strong> je izmi\u0161ljeno, la\u017eno ime, kada se pisac ne potpisuje svojim zvani\u010dnim ve\u0107 proizvoljnim imenom.<\/p>\n\n\n\n

PUBLICISTIKA<\/strong> ima \u010desto zna\u010denje \u017eurnalistike, tj. dnevne \u0161tampe. U \u0161irem smislu sve \u0161to se \u0161tampa i daje javnosti na uvid. <\/p>\n\n\n\n

SEPARAT<\/strong> je poseban otisak iz \u010dasopisa ili zbornika.<\/p>\n\n\n\n

SERBIKA ozna\u010dava sve publikacije koja se odnose na Srbiju i Srbe uop\u0161te (zemlju, narod, \u017eivot, obi\u010daje, ljude itd.) bez obzira gde su objavljene i kojim jezikom pisane.<\/h6>\n\n\n\n

SINE ANNO<\/strong> skra\u0107eno s.a, zna\u010di bez navedene godine izdanja. Kod nas se \u010desto koristi i b.g (bez godine).<\/p>\n\n\n\n

SINE LOCO ET ANNO<\/strong> zna\u010di i bez mesta i bez godine. Kod nas se \u010desto koristi b.m (bez mesta), b.g (bez godine).<\/p>\n\n\n\n

SLAVISTIKA<\/strong> je naula o slavenskim jezicima, literaturi, nauci i uop\u0161te slovenskoj kulturi. Izraz ozna\u010dava i sve publikacije iz oblasti slavistike.<\/p>\n\n\n\n

SOVJETIKA<\/strong> obuhvata svu literaturu koja se odnodi na SSSR i njegove oblasti i narode.<\/p>\n\n\n\n

SPOMENICE<\/strong> su obi\u010dno prigodne publikacije povodom godi\u0161njice nekog va\u017enog doga\u0111aja ili istaknute li\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n

SRBULJE<\/strong> su stare srpske knjige i rukopisi prvenstveno \u0161tampane u srpskim \u0161tamparijama XV i XVI veka.<\/p>\n\n\n\n

STEMATOGRAFIJA<\/strong> ozna\u010dava rodoslov, zbirku grbova, npr. Stematografija Hristifora \u017defarovi\u0107a iz 1741. godine.<\/p>\n\n\n\n

\u0160UND LITERATURA<\/strong> je literatura niskog umetni\u010dkog i eti\u010dkog kvaliteta.<\/p>\n\n\n\n

TIPIK<\/strong> je vrsta trebnika u pravoslavnim crkvama, sadr\u017ei pravila za liturgijske obrede i \u017eivot monaha.<\/p>\n\n\n\n

TIPOGRAFIJA<\/strong> u \u0161irem smislu zna\u010di \u0161tamparija.<\/p>\n\n\n\n

UNIKAT je original nekog dela gde ne postoji duplikat, tj. drugi primerak. Npr. kada je \u0161tampan samo jedan primerak ili u slu\u010daju kada su svi ostali primerci izgubljeni, uni\u0161teni i preostao je samo jedan. Unikati su tako\u0111e i primerci koji se odlikuju nekom izuzetno\u0161\u0107u, npr. kada su na primerku knjige svojeru\u010dno zabele\u017eene napomene autora i sli\u010dno.<\/h6>\n\n\n\n

VELLUM<\/strong> je engleski naziv za pergament i pergamentski povez.<\/p>\n\n\n\n

VINJETA<\/strong> je ukras, vrlo \u010desto bakrorez ili drvorez, na koricama ili na listovima knjige (\u010desto na po\u010detku svakog poglavlja).<\/p>\n\n\n\n

ZA\u0160TITNI LIST<\/strong> je obi\u010dno od providnog, tankog papira, a slu\u017ei da za\u0161titi ilustracije u knjizi.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Izvori: Leksikon bibliotekarstva - K. Gruba\u010di\u0107, Vikipedija, vi\u0161e razli\u010ditih sajtova. Pojedine odrednice su dopunjene, druge su pojednostavljene, dok je pojedinim dodato savremeno zna\u010denje.<\/pre>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Habent sua fata libelli, i knjige imaju svoju sudbinu. Već dugo razmišljam da napišem jedan ovakav tekst gde bih sabrao važne termine za sve one koji se bave starom knjigom i jednostavno vole staru knjigu. Radi se o kratkom leksikonu za sve one koji se na bilo koji način bave knjigom, a prvenstveno za ljubitelje stare knjige, kao i za moje kolege. Tekst sadrži izbor najvažnijih odrednica od kojih mnoge spadaju u neizostavno znanje ako želite da se profesionalno bavite knjižarstvom. Većinu termina ne koristimo u knjižari jer bi većini ljudi bili nerazumljivi. Na primer, koristimo izraz “nerasečeni tabaci”, umesto da napišemo “NON COUPE“. Nadam se da će vam ovaj tekst biti od koristiti i da ćete lakše ploviti nepreglednim knjiškim okeanom. Ilustracije su preuzete sa: fotomagacin.com ADLIGAT (lat. adligatum) označava povezanost jedne ili više publikacija ili pak rukopisa sa nekom drugom publikacijom tako da čini jednu svesku. ADNEX označava dodatak, prilog, obično na kraju publikacije. AKRONIM je kratka reč sastavljena od početnih slova više reči, npr. SANU AMERIKANA u bibliografskom smislu označava publikacije u kojima su objavljeni izveštaji o otkriću, proučavanju i naseljavanju Amerike. ANANIM je vrsta pseudonima kod koga je ime autora napisano obrnutim redom slova, na primer: Remark umesto Kramer. ANONIMI su dela bez imena autora. Suprotno je AUTONIM ANTIGRAF je prepis ili kopija nekog teksta ili crteža. ANTIPORTA je zapravo zaštitni prednaslovni list na kome se nalazi samo skraćeni naslov knjige i služi kao zaštita pravom naslovnom listu. APROBACIJA (lat. approbatio, approbatur) označava crkvenu dozvolu da se neki spis može štampati. AUSTRIAKA su publikacije koje se odnose na Austriju ili označava sve publikacije štampane na teritoriji Austrije. AUTOGRAF je svojeručni spis ili potpis neke istaknute ličnosti. BADIER Florimond bio je poznati francuski knjigovezac 17. veka. BESTIJARIJUM (Bestiarium) je vrsta srednjovekovne knjige u kojoj se govori o raznim životinjama i ilustrovana je slikama životinja. BIBELOT je naziv za neobično malu knjigu. BIBLIOFILIJA je ljubav prema knjigama i veliko interesovanje za njih, skupljanje i čuvanje knjiga uviđajući njihovu obrazovnu i uopšte kulturnu vrednost. Onaj koji ima takav odnos prema knjizi naziva se bibliofil. Suprotno je Bibliofobija. BIBLIOGNOZIJA znači poznavanje knjige, shvatanje njene kulturne vrednosti. Čovek koji dobro poznaje vrednost i značaj knjige, koji se razume u knjige zive se bibliognost. BIBLIOHRIZIJA je razno ukrašavanje publikacija zlatotiskom. BIBLIOHROM je knjiga čiji su razni delovi teksta štampani na različito obojenom papiru. BIBLIOMANIJA je preterana ljubav prema knjizi, strast za sakupljanjem knjiga, prvenstveno retkih i po izgledu dragocenih, ne vodeći računa o njihovoj sadržini (po ovom se razlikuje od bibliofilije). BIBLIOPOLIJA je starinski naziv za trgovinu knjigama, reč bibliopol označavala je trgovca knjigama. BIBLIOTAF je onaj koji sklanja knjige i odbija da ih ikome pozajmi. BIBLOS je antički naziv za biljku papirusa od koje se pravila hartija, a kasnije je naziv dobio i značenje knjige. BILTEN (franc. bulletin) je vrsta povremene ili periodične publikacije službenog karaktera. BIZANTOLOGIJA ili Vizantologija je proučavanje istorijskih ostataka i uticaja bivšeg vizantijskog carstva. BLAJND FOLIO (engl. blind=slep) je ma koja nepaginirana stranica (ne nosi broj) ali je uračunata. BOSNIAKA (Bosniaca) u bibliotečkom smislu označava sve publikacije i rukopise u kojima se govori o Bosni i Hercegovini i sve one koji su štampani u Bosni i Hercegovini. BREVIJAR (lat. breviarum) vrsta trebnika katoličkih sveštenika, sadrži molitve i druge tekstove za svakodnevnu upotrebu. BROŠURA (franc. brochure) je knjižica koja obuhvata najviše tri štampana tabaka (48 strana) obično u mekom (broš) povezu. BROŠ označava knjigu povezanu u meki povez (franc. brocher) BUKINER (franc.) je onaj koji voli da prebira po starim knjigama i da skuplje upotrebljavane i stare knjige. BUKINIST je onaj koji prodaje stare i upotrebljavane knjige, slično kao antikvar, knjižar. BULA (lat. bulla) označava vrstu pečata i povelju sa takvim pečatom, npr. papina bula, zlatna bula itd. CENA KNJIGE (stare knjige). Vrednost starih knjiga i drugih retkih knjiga određuje bibliofil ili prodavac. Antikvarne cene nemaju utvrđenu normu, nego se određuju prema retkosti, očuvanosti, opremi, značaju, potražnji itd. CHODOWIECKI Daniel Nikolaus (1726-1801) bio je berlinski graver poznat naročito po ilustracijama dela Šekspira, Servantesa, Getea itd. CODEX jedan je od najstarijih oblika knjige, sastoji se od dve ili više povoštenih tablica povezanih vrpcom. Kasnije se taj naziv upotrebljava za knjigu načinjenu od pergamenta ili papira. CUM LICENTIA izraz koji se stavlja na naslovnu stranu da označi da je knjiga štampana dozvolom svetovnih ili crkvenih autoriteta. ČASLOVAC (časoslov, brevijar) je crkvena knjiga koja sadrži skraćen tekst za pojedine obrede. DATIRANO IZDANJE ima označen datum, godinu kada je delo publikovano. Postoje publikacije i sa lažnom godinom. Kod publikacija bez godine izdanja stavlja se “s.a” (lat. sine anno) ili b.g (bez godine). DEDIKACIJA (posveta, od lat. dedicare=posvetiti) označava posvetu koja se nalazi na knjizi, obično na predlistu, naslovnoj strani ili na listu ispred predgovora. Posvete su nekada ispisivali autori značajnim ličnostima, dok su u novije vreme uobičajene i posvete među prijateljima i slično. DEFEKTNI EGZEMPLAR (defektni primerak) označava onu publikaciju koja se zbog nekih nedostataka ne može u potpunosti koristiti (nedostaju pojedini listovi ili razna druga oštećenja), ili publikaciju sa štamparskim greškama. Razlikuju se oštećene knjige i knjige sa greškom. DEZIDERAT ili Desiderat, Desiderata (lat. desideratum) označava knjige ili zbirke koje nemamo i želimo da ih nabavimo. DIVOT IZDANJE označava lepo opremljeno, luksuzno izdanje (lep izbor slova, ilustracija, skupocen povez, npr. kožni sa zlatotiskom). DOPUNSKO IZDANJE je naknadno štampanje izvesnog broja primeraka izvan predviđenog i odštampanog tiraža. Vrlo često u inostranstvu, zbog čega se navodi, npr. first editon, first print ili first edition, second print. DOPUNJENO IZDANJE za razliku od dopunskog izdanja ne predstavlja doštampavanje istog izdanja, već označava izdanje koje sadrži neki dopunjujući materijal. Kaže se i prošireno izdanje. EDITIO DEFINITIVA konačno, odnosno potpuno dopunjeno i redigovano izdanje. EDITIO EN REGARD izdanje kod koga je na jednoj strani knjige originalni tekst, a na suprotnoj prevod teksta. EKSLIBRIS (lat. ex libris = iz knjiga) je štampani grafički znak na publikacijama kao oznaka vlasnika, tj. njegove privatne biblioteke. Obično se nalazi na unutrašnjoj strani prednje korice. Onaj koji ih sakuplja zove se ekslibrist. ETRURSKI STIL je vrsta poveza knjige iz 18. veka. FALSE FIRST EDITION (lažno prvo izdanje), kada izdavač označi kao prvo izdanje delo koje je neko drugi već bio izdao. Ovo je čest primer kod nas u novije vreme. FLORILEGIJUM je zbirka odabranih tekstova iz nekog dela. FOLIJANT je naziv koji se upotrebljava za knjige velikog formata. FOLIO označava određeno mesto knjige (folio verso = na drugoj strani), a oznaka je i za određenu veličinu knjige. Znači takođe list papira obeležen brojem samo na početku, kao i tabak hartije u punoj veličini (nepresavijen). FORMAT je oblik i veličina neke knjige, pri čemu se prvo označava širina, pa onda visina. Najčešća su tri formata: Oktav do 25cm, Quart 25-35cm, Folio preko 35cm. FORZAC (nem. Vorsatz) ili kako se kod nas odomaćilo “Forzec”, je naziv za tzv. dupli list u knjizi čija je jedna polovina zalepljena za unutrašnju stranu prednje, odnosno zadnje korice, a druga polovina samo ivicom prilepljena za tabak. Služi zaštiti knjige i u luksuznijim izdanjima pre Drugog svetskog rata vrlo često je bio dekorisan. FRAZEONIM je pseudonim kod koga se umesto imena autora upotrebljava neka fraza, npr. “jedan od onih”. FRONTISPICIUM označava zaglavlje ili naslovnu stranu, kao i ilustraciju na početku knjige koja prethodi naslovnoj strani i nije paginirana. GEONIM je pseudonim kod koga je umesto imena autora upotrebljena neka geografska ili etnografska oznaka, npr. “Od Beograđanina” ili “Od Šumadinca”. HEBRAIKA je naziv za jevrejsku literaturu, čiji su autori Jevreji ili prikazuje život Jevreja. IMPENSIS (lat. na račun ili o trošku), izraz koji se stavljao u impresumu starih knjiga da se označi izdavač ili onaj koji je finansirao izdavanje. IMPRESUM obuhvata podatke o štampanju publikacije (izdavač, urednik, vrsta papira, podaci o bibliofilskim karakteristikama, knjigovezac, grafička oprema i dr.). Podaci se obično nalaze na poleđini naslovne strane ili na kraju knjige. Postoje i lažni impresumi koji sadrži izmišljenje podatke u cilju prikrivanja. INEDITA (lat.) je naziv za spis koji nije ranije objavljen. INKUNABULE je izraz za knjige koje su štampane pre 1500. godine. Izraz je prvi upotrebio francuski bibliograf Philippe Labbe u 17. veku (lat. incunabulum, množina incunabula) KNJIŽAR je osoba koja se bavi knjižarstvom, obično privatni vlasnici knjižara. Kod nas ih je najviše bilo u periodu 1900-1941. KUSTOS označava prvu reč sledeće strane, a ta se reč nalazi kao poslednja na prethodnoj strani. Kod nas se uglavnom koristio do 18. veka, nakon toga u upotrebi je paginacija. LEKSIDION je naziv za vrlo mali rečnik. LETOPIS je vrsta spisa u kome su zapisi značajnijih zbivanja izneseni obično hronolškim redom. LIBRETO je najčešće naziv za knjižicu u kojoj je tekst opere ili drugog vokalno-muzičkog sastava. LIGATOR (lat.) knjigovezac LUKSUZNO IZDANJE je izdanje sa naročito skupom opremom. Uz luksuzno izdanje postoji često i obično izdanje iste knjige, ali sa lošijom opremom. Postoje izdanja za bibliofile i bibliomane, obično su numerisana i imaju ručno rađen povez, polukožni, kožni ili platneni sa utisnutom dekoracijom, zlatotiskom itd. MANUSKRIPT (lat. manu scriptum) znači svojeručni rukopis autora ili uopšteno svaki (obično srednjovekovni) rukopis na papiru, pergamentu itd. MAROQUIN (marokin) je vrsta kože za povezivanje knjiga. Ubraja se u najskupocenije vrste poveza. MONOGRAM je povezivanje dva ili više slova u grafičku celinu. Obično početna slova umetnika, pisca, vlasnika biblioteke itd. MRTVA LITERATURA je ona literatura za koju nema interesovanja, i tako predstavlja mrtvi kapital. MUNIMENTS engl. naziv za povelje na naslovnoj strani knjige, informišu o privilegijama koje pripadaju nekoj porodici i slično. MUZIKALIJE su muzičke zbirke koje se odlikuju posebnim formatom i posebnom opremom. Tu spada teoretska literatura o muzici, razni programi, gramofonske ploče itd. NAKLADA isto je što i “izdanje”. Nakladnik=izdavač. NON COUPE (franc.) oznaka za knjigu čiji tabaci nisu još rasečeni. OKTOIH je knjiga liturgijskog pojanja u pravoslavnoj crkvi. Naziv nosi po tome što su pesme podeljene u osam crkvenih glasova. Npr. Oktoih Osmoglasnik ili Cetinjski oktoih iz 1494. godine. OMNIBUS BOOK je naziv za knjigu koja sadrži više dela jednog autora ili dela više autora. OPERA OMNIA označava celokupna dela nekog pisca. OPERA SELECTA su izabrana dela. ORIGINALNI POVEZ je prvobitni povez knjiga ili izdavačev povez. S obzirom da su kod nas u 18. i 19. veku knjige često prodavane u tabacima, bez poveza, među knjižarima se originalnim povezom takođe smatra bilo koji povez iz epohe, tj. nastao iste ili približno iste godine kada je izdata knjiga. ORIJENTALISTIKA je oblast koja proučava jezik, običaje, književnost, istoriju, kulturu i celokupni život istočnjačkih naroda. ORTONIM znači pravo ime, tj. obeležavanje autorovog imena. PAGINACIJA znači obeležavanje stranica knjige ciframa. PALEOTIPI su najstariji štampani materijal, prve štampane knjige posle pronalaska štamparije, kao npr. inkunabule, knjige štampane pre 1500. godine. PATRIOTIKA je literatura o domovini, sve ono što je napisao o nekoj zemlji, tj. državi. PENTAGLOTA je na pet jezika napisana knjiga. PERGAMENT je vrsta hartije. Reč označava tekst na takvoj hartiji, i vrstu hartije za povezivanje knjiga. Naziv nosi prema maloazijskom gradu Pergamonu. Pergamonska biblioteka je u starom veku bila najznačajnija posle Aleksandrijske. PERIODIKA označava publikacije koje se izdaju u određenim vremenskim razmacima (dnevno, mesečno, tromesečno, godišnje). Najčešće se odnosi na listove i časopise, zatim godišnjaci, kalendari itd. POLUPOVEZ odlikuje se time što je hrbat (rikna) knjige presvučen drugim materijalom nego korice. Npr. polukožni povez. POSVETA vidi DEDIKACIJA POVELJE su pisani spomenici iz srednjovekovne istorije, obično sadrže vladarske ukaze. PRENUMERANT je arhaizam koji znači pretplatnik. PRILOG publikaciji mogu da budu mape, cteži, fotografije, statistički pregledi itd. PRIREĐIVAČ je onaj koji je prikupio, sredio i omogućio izdanje jednog ili više dela nekog autora. PROMEMORIJA znači za uspomenu, za sećanje, spomenica. PROVENIENTNI PRIMERAK je knjiga koja potiče iz neke čuvene biblioteke i takvu knjigu bibliofili naročito cene. Npr. knjiga sa pečatom iz lične biblioteke kraljice Natalije Obrenović. PSALTIR je knjiga, zbirka psalama. PSEUDONIM je izmišljeno, lažno ime, kada se pisac ne potpisuje svojim zvaničnim već proizvoljnim imenom. PUBLICISTIKA ima često značenje žurnalistike, tj. dnevne štampe. U širem smislu sve što se štampa i daje javnosti na uvid. SEPARAT je poseban otisak iz časopisa ili zbornika. SERBIKA označava sve publikacije koja se odnose na Srbiju i Srbe uopšte (zemlju, narod, život, običaje, ljude itd.) bez obzira gde su objavljene i kojim jezikom pisane. SINE ANNO skraćeno s.a, znači bez navedene godine izdanja. Kod nas se često koristi i b.g (bez godine). SINE LOCO ET ANNO znači i bez mesta i bez godine. Kod nas se često koristi b.m (bez mesta), b.g (bez godine). SLAVISTIKA je naula o slavenskim jezicima, literaturi, nauci i uopšte slovenskoj kulturi. Izraz označava i sve publikacije iz oblasti slavistike. SOVJETIKA obuhvata svu literaturu koja se odnodi na SSSR i njegove oblasti i narode. SPOMENICE su obično prigodne publikacije povodom godišnjice nekog važnog događaja ili istaknute ličnosti. SRBULJE su stare srpske knjige i rukopisi prvenstveno štampane u srpskim štamparijama XV i XVI veka. STEMATOGRAFIJA označava rodoslov, zbirku grbova, npr. Stematografija Hristifora Žefarovića iz 1741. godine. ŠUND LITERATURA je literatura niskog umetničkog i etičkog kvaliteta. TIPIK je vrsta trebnika u pravoslavnim crkvama, sadrži pravila za liturgijske obrede i život monaha. TIPOGRAFIJA u širem smislu znači štamparija. UNIKAT je original nekog dela gde ne postoji duplikat, tj. drugi primerak. Npr. kada je štampan samo jedan primerak ili u slučaju kada su svi ostali primerci izgubljeni, uništeni i preostao je samo jedan. Unikati su takođe i primerci koji se odlikuju nekom izuzetnošću, npr. kada su na primerku knjige svojeručno zabeležene napomene autora i slično. VELLUM je engleski naziv za pergament i pergamentski povez. VINJETA je ukras, vrlo često bakrorez ili drvorez, na koricama ili na listovima knjige (često na početku svakog poglavlja). ZAŠTITNI LIST je obično od providnog, tankog papira, a služi da zaštiti ilustracije u knjizi. Izvori: Leksikon bibliotekarstva – K. Grubačić, Vikipedija, više različitih sajtova. Pojedine odrednice su dopunjene, druge su pojednostavljene, dok je pojedinim dodato savremeno značenje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":950,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[124,125,123,122,121,102],"class_list":["post-933","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-bibliofilija","tag-bibliomanija","tag-bibliotekarstvo","tag-knjizarstvo","tag-leksikon-knjizarstva","tag-stare-knjige"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/933","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=933"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/933\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/950"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=933"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=933"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=933"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}