Razno

ŽIVO SLOVO : LIVEBLOG

Živo slovo je microblogging stranica na blogu Aknjige.com, zamišljena kao mesto za kraće sadržaje iz istorije, književnosti, umetnosti i slično. Stranica se povremeno osvežava novim sadržajem i dostupna je putem veb adrese aknjige.com/live

  • Ko je bio Vladislav Gramatik

    Vladislav Gramatik (rođen oko 1430. u Novom Brdu), književnik i dijak – prepisivač i iluminator srpskih knjiga. Do naših dana sačuvale su se četiri njegove rukopisne knjige. Godine 1456. završio je prvi “Zbornik”, a pisao ga je (kako je sam kazao) u domu Nikole Spančevića u Mladom Nagoričinu kod Kumanova. Od ovog Zbornika sačuvano je 77 listova koji se nalaze u Univerzitetskoj biblioteci u Odesi, u zbirci poznatog sakupljača balkanskih rukopisa Grigoroviča. Potom je, desetak godina kasnije, u manastiru Presvete Bogorodice Matejče, u okolini Kumanova, po porudžbini Dimitrija Kantakuzena, završio drugi “Zbornik” od preko 1500 strana, vrlo bogatog sadržaja. Zbornik pisan za Kantakuzena predstavlja jednu od najmonumentalnijih srpski rukopisnih knjiga. Ovaj rukopis se danas nalazi u Arhivu JAZU u Zagrebu, zahvaljujući Ilarionu Ruvarcu. U ovom manastiru Vladislav je napisao još dva “Zbornika”, prvi 1473. godine od 1200 strana (ne zna se za koga) i 1479. godine “Zbornik” takođe od 1200 strana u kome su slova, pohvale i žitija raspoređeni prema mesecima u godini. Rukopis se danas nalazi u  Rilskom manastiru u Bugarskoj. Vladislav je sastavio i jedan izvorni spis: opisao je prenos moštiju svetog Jovana Rilskog iz nekadašnje bugarske prestonice Trnova u Rilski manastir. Vladislav je sebe nazivao “dijakom” a kasnije “gramatikom”. Manastir Matejič, u kome je živeo i radio, započeo je car Dušan, a završili su ga njegova žena Jelena i sin Uroš. Bio je prepisivačko i književno središte i pre Vladislava (inok Gerasim je u njemu 1409. godine prepisao jedan rukopis – “Dijalog rimskog pape Grigorija”).

  • Beleške iz izolacije Covid-19 (29-03-2020)

    Nedelja. Danas sam nakon pet dana otišao na posao, vrlo kratko, kako bih se vratio kući do 15h. Odmah mi je došao drugar, Čeda, i zauzeo svoju poziciju kod vrata. Knjižara je jedan poseban prostor, odsečen od sveta, živi svoj život van vremena, nezainteresovana za naše brige, gde je svaka njena ćelija, svaka knjiga, gordo svesna da će biti i dalje tu, kada nas više ne bude. Tamo nema nikakvih naznaka svega ovoga što se trenutno dešava kod nas i u svetu. Knjige su kao prastara stabla od kojih su nastale, izgubile su formu drveta, ali su zadržale mudrost, mirno gledaju svet koji dolazi, prolazi i zatim nestaje, do opet nekog novog prolaska. Idilu samodovoljnosti razbija, i u prostor unosi tračak realnosti, jedna mala flašica asepsola… uljez

  • Kako je nastala reč bojkot?

    Bojkot označava zajedničku akciju kojom jedna društvena grupa prekida vezu sa drugom grupom ili pojedincem. Kao postupak, bojkot je primenjivan u različizim situacijama – od političkih do verskih.

    Reč bojkot potiče od kapetana britanske vojske Čarlsa Kaningama Bojkota (Charles Cunningham Boycott, 1832-1897).

    Kapetan Bojkot se posle penzionisanja zaposlio na imanju lorda Erna u Irskoj, kao nadzornik zakupaca lordove zemlje. Zbog kapetanovih nečovečnih postupaka prema zakupcima, Irska zemaljska liga pozvala je 1880. godine sve službenike Čarlsa Kaningama Bojkota da ga napuste i prekinu sve odnose čak i sa njegovom porodicom. Čitava akcija nazvana je “Bojkot”. Iz engleskog jezika reč se proširila i u druge jezike, pa i u naš.

  • Herman Hese : O knjigama i čitanju

    Ne treba da se plašimo da će knjiga nestati. Čak suprotno, što su potrebe za zabavom i obrazovanjem više zadovoljene kroz druge izume, to će knjiga više trijumfovati u dostojanstvu i autoritativnosti. Čak i najdetinjastije trovanje koje dolazi sa napretkom uskoro će biti primorano da prizna da pisanje i knjige imaju ulogu koja je večna… Pisana reč jedini je način da čovečanstvo ima istoriju i kontinuiranu svest o sebi. Nismo dostigli tu tačku gde su mlađi rivali – radio i film, oteli sve od štampane knjige, već samo onaj deo koji je nepotreban.”

    “Velika i tajanstvena stvar u vezi sa iskustvom čitanja je ovo: što selektivnije, osetljivije i pažljivije naučimo da čitamo, jasnije uočavamo svaku misao i svaku pesmu u svojoj jedinstvenosti, posebnosti, i sva ta lepota, sav šarm zavise od te posebnosti i jedinstvenosti – u isto vreme shvatamo kako stotine hiljada glasova nacije idu ka istom cilju, zovu iste bogove različitim imenima, sanjaju iste snove, pate od iste tuge…”

    “Od svih svetova koje je čovek stvorio, a nije dobio kao dar od prirode, svet knjiga je najveći… Bez reči, bez knjiga, nema ni istorije, nema koncepta čovečanstva. I kada bi neko pokušao da istoriju ljudskog duha zatvori u mali prostor, u kuću ili u sobu, mogao bi to da uradi jedino uz pomoć zbirke knjiga.;”

  • Kakvu je nagradu tražio pronalazač šaha?

    Igra šah pronađena je u Indiji pre 2000 godina.

    Prema legendi, tadašnji vladar Indije, oduševljen tom igrom upitao je njenog pronalazača šta traži kao nagradu za svoj pronalazak. Ovaj je odgovorio: da mu se da onoliko zrna kukuruza koliko bi bilo potrebno, ako se na prvo polje šahovske table stavi jedno zrno, pa se posle taj broj udvostručuje za svako polje. Svi prisutni nasmejali su se tom skromnom zahtevu. Međutim nije bilo baš tako. Jer, ako se na prvo polje stavi jedno zrno, za drugo polje bilo bi to 2 zrna, za treće 4, za četvrto 8, za peto 16 itd. Za šezdeset četvrto polje bilo bi potrebno 18.466.744.073.709.551.615, a toliko zrna kukuruza nije se u to vreme moglo naći u celoj Indiji. Tako kaže legenda.

    Da li se to, o čemu se u njoj govori, zaista i dogodilo, ostalo je nepoznato, ali da je nagrada, o kojoj govori predanje bila izražena takvim brojem, u to se možete i sami uveriti računanjem. Zamislite koliko bi morao biti velik ambar u koji bi stalo toliko zrna. Poznato je da u jednom kubnom metru pšenice ima približno oko 15 miliona zrna. Znači, nagrada koja bi pripala pronalazaču šaha zauzela bi približno: 12 000 000 000 m3 ili 12 000 km3. Ako bi visina ambara bila 4m i širina 10m, onda bi se njegova dužina prostirala na 300 000 000 km, tj. kao od Zemlje do Sunca i nazad. Osamnaest kvadriliona četiri stotine četrdeset šest triliona sedam stotina četrdeset četiri biliona sedamdeset tri milijarde sedam stotina devet miliona pet stotina pedeset jedna hiljada šest stotina petnaest zrna stalo je na 64. polje šahovske table.

    Čak su i najpametniji ljudi ponekad zaslepljeni ne samo varljivim izgledom brojeva nego i lažnom skromnošću onih koji su, zapravo, častohlepni. Nesrećan je onaj na čija pleća padne teret duga čiju veličinu nije u stanju da proceni samo svojom pameću.
  • GoT: Džordž R. R. Martin u izolaciji završava The Winds of Winter

    Autor sage o Vesterosu objavio je da se nalazi u izolaciji u Novom Meksiku i da provodi dosta vremena pišući šesto poglavlje književne serije. Fanovi čekaju The Winds of Winter ili šesto i predzadnje poglavlje sage, otprilike već deset godina. Ima i onih koji su već izgubili nadu, posebno nakon vesti da je i sam Martin počeo da radi na novoj HBO seriji. U jednom od svojih uobičajenih postova na blogu, od 17. marta, Martin je napisao:

    “Čudni dani dolaze. Koliko god da sam star, ne mogu se setiti da sam ikada doživeo nešto slično onome što se desilo u poslednjih nekoliko nedelja. Zapravo provodim više vremena u Vesterosu nego u stvarnom svetu, pišući svakodnevno. Stvari su prilično sumorne u Sedam kraljevstava … ali možda nisu toliko tmurne koliko bi mogle postati ovde”, rekao je Martin.

  • Ukradeni bacil

    Pripovetku vrlo aktuelne tematike, koju je davne 1894. napisao engleski pisac Herbert Džordž Vels (1866-1946), a koja nosi naslov “Ukradeni bacil”, možete čitati u sekciji “elektronske knjige”.

    Ovde je, na primer…”.On pređe preko sobe i uze jednu od nekoliko zapečaćenih epruveta. „Ovde imamo stvar živu. Ovo je kultura živih bakterija te bolesti”. On zastade. „Ovde imamo, da tako kažem, koleru u boci”. Zračak zadovoljstva trenutno ozari lice bledog čoveka. „Tu imate, smrtonosnu stvar”, izjavi on gutajući malu epruvetu svojim očima. Bakteriolog je posmatrao izraz bolesnog zadovoljstva na licu svoga posetioca. Taj čovek, koji ga je posetio to posle podne… čitaj dalje

  • Knez Nikolaj Nikolajević Mlađi i Ruska revolucija

    Prvih dana Ruske revolucije, veliki knez Nikolaj Nikolajević Mlađi (Николай Николаевич Романов 18 Novembar 1856 – 5 Januar 1929), kojega je Car, svojim poslednjim ukazom, ponovo imenovao vrhovnim komandantom ruske vojske, pokušao je da napusti svoju dužnost. Veliki knez je bio spreman na lojalnu saradnju sa privremenom Vladom, ali je Vlada bila mišljenja, da nijedan član dinastije Romanov ne može više zauzimati odgovoran položaj u Rusiji. Nakon toga Nikolaj Nikolajević se povukao. Ukazom privremene Vlade imenovan je za vrhovnog zapovednika načelnik štaba vrhovne komande general Mihajlo Vasiljević Aleksejev. Na njegovo mesto je potom došao konjički general Brusilov.

  • Pinap razglednice

    Izraz „Pinap“ se prvo pojavio u engleskom jeziku (engleski pin-up=okačiti na zid) 1941. godine. Pinap slike su se pojavljivale u časopisima ili novinama i veoma često na kalendarima, koji su svakako bili namenjeni za lepljenje na zid. Masovno su takođe štampane razglednice i posteri koji su bili veoma popularni. Mnoge pinap slike su bile fotografije poznatih devojaka koje su svojevremeno smatrane seks simbolima. Poznatije pinap devojke 40-tih godina XX veka su bile Loren Bakol, Ingrid Bergman, Džin Krejn, Ivon De Karlo, Ava Gardner, Džudi Garland.

  • The Flash strip

    Fleš je karakter iz istoimenog stripa koji su napravili Gardner Foks i Hari Lampert 1940. godine. U pitanju je “superheroj” koji se kreće izvanrednom brzinom prkoseći zakonima fizike. Prvi put se pojavio u broju 1. Flash Comics 1940. godine. Na malim ekranima pojavio se godine 1990. u TV filmu “The Flash” koji je poslužio kao pilot za TV seriju istog imena.

  • “Venčanje neba i pakla” Vilijama Blejka

    Bez suprotnosti nema napretka. Privlačenje i odbijanje, razum i nagon, ljubav i mržnja, neophodni su ljudskom životu. Iz ovih suprotnosti nastaje ono što religiozni nazivaju Dobro i Zlo. Dobro je pasivno i potčinjava se razumu. Zlo je aktivno i izvire iz nagona …

    … Kako znaš da svaka ptica što seče vazdušni put nije jedan ogroman svet zanosa, ograničen sa tvojih pet čula?

    … Kako sam čuo u paklu, istinito je ono drevno predanje po kojem će svet nestati u plamenu posle šest hiljada godina; jer je heruvimu sa plamenim mačem naređeno da tada napusti stražu drveta života. A kad to učini, ceo svet će izgoreti i pokazati se večnim i svetim, dok se sada pokazuje konačnim i pokvarenim.

    Ovo će se ostvariti razvijanjem čulnog uživanja.

    Ali najpre se mora napustiti shvatanje da je čovekovo telo odvojeno od njegove duše. To ću ja da uradim, štampanjem paklenskim načinom, sredstvima što razjedaju, a koja su u paklu ugodna i lekovita, koja rastapaju vidljive površine, otkrivajući beskonačno, dotad skriveno.

    Kada bi se vrata percepcije pročistila, čoveku bi se sve ukazalo onakvim kako jeste, beskonačnim.

    Jer čovek je sebe zatvorio, tako da sve vidi kroz uske otvore svoje pećine.

    Vilijam Blejk, Izabrana dela. Beograd 2007
  • Njegoševa Svobodijada

    SvobodijadaNjegoševa “Svobodijada” je junačka poema, komponovana od deset pesama, nadahnuta veličinom borbe za očuvanje slobode. U njoj su opevani crnogorski bojevi od početka XVIII veka do Njegoševih dana. Prvo izdanje “Svobodijade” objavljeno je 1854. godine.

    О висока неба кћери,
    којом вјечност види човјек,
    која ув’јек свезу храниш
    међу малим чојка умом
    и високим неба духом,
    распусти ми крила умна
    да с’ у ове стихе моје
    види дара вишњег сила,
    величаство душе твоје…

  • Prva knjiga štampana u modernoj Srbiji

    Godine 1832. dana 5. marta, u Beogradu je počela da radi prva štamparija “moderne” Srbije, Knjažesko srbska knjigopečatnja, a prva štampana knjiga bila je Sabor istine i nauke” Jovana Stejića. Štamparija je kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831. godine. Postoje i tvrdnje da je ova knjiga bila privremeno zabranjena, tj. da je onovremena cenzura utvrdila da je knjiga štampana pravopisom koji liči na Vukov, pa je štampanje obustavljeno. Jovan Stejić (Arad, 1803 — Beograd, 1853) bio je prvi Srbin svršeni doktor medicine, jedan je osnivača srpskog građanskog saniteta i 1831. izdavač prvog medicinskog spisa u Srbiji (Poučenije za lečenje bolesti holere). Njegova unuka bila je Emilija Gađanski Papakostopulos (1872-1963).

  • Pasoš za kralja Ramzesa II

    1974. godine egipatske vlasti izdale su pasoš Ramzesu II kako bi mumija mogla biti prevezena u Francusku na neke testove i na restauraciju.

  • Velike reči Vase Pelagića od pre 140 godina

    Šta je Vasa Pelagić napisao u predgovoru prvog izdanja njegove najpoznatije knjige “Narodni učitelj” 80-tih godina XIX veka?

    “Prva je i večna potreba svakom čoveku da steče što više znanja o zdravlju čoveka, marve i bilja, jer bez toga živeće u strahu i opasnosti i bogataši i sirotinja.Vasa Pelagić

    Ništa toliko ne satire umno i telesno zdravlje kao nerazumevanje onih uzroka zbog kojih to potiče, i nepoznavanje načina kojim se ti uzroci otkloniti mogu. Obavestiti narod o tome najpreči je zadatak nastavnika, doktora i društva.

    Jer prirodna smrt dolazi po večnim zakonima moćne prirode, a bolest i sirotinja dolazi po neznanju i neveštini, po nemarnosti i nepažnji.”

     

Napiši komentar