Од када се пре неколико година појавио комплетан превод Законоправила, или Номоканона Светог Саве, на модеран српски језик (Сарајевски препис), коначно смо у могућности да читамо и изучавамо редове овог најстаријег српског законика. С обзиром да се недавно на интернету појавила и дигитална верзија, можемо рећи да је први пут од настанка Законоправила, пре око 800 година, ова књига доступна свим заинтересованим људима. На крају текста можете наћи линк ка ПДФ верзији на сајту ”Гора Савина”.
Законоправило, настало око 1220. године, је регулисало веома велику област друштвених односа, како црквених тако и грађанских. Радило се о потпуно новој компилацији световног и црквеног права, коју је Свети Сава преузео из извора Источног Римског царства, допунио и прилагодио локалном друштвеном контексту средњовековне Србије.
Овде бих издвојио поглавље 50: О Посту суботом.
Реците нам зашто постите суботом у време Четрдесетнице Великог поста? Зар нисте примили од Апостола да тако не треба чинити? Врховни апостоли у пет књига заповести, у делу о мученицима, у 19. глави овако говоре: Господ нам заповеди да постимо среду и петак. Среду због издаје, а петак због страдања. Велику суботу заповедише да постимо, не што суботом треба постити, јер је субота дан починка од дела стварања, него само ту једну суботу треба постити због Творчевог силаска под земљу. На крају књиге опет каже: Веселите се на саборима сваке суботе осим једне и сваке недеље, а убрзо додаје: треба се веселити у те дане, а не туговати. У седмој грани истих заповести у 24. глави овако рече: Суботу и недељу празнујте јер се суботом сећамо стварања света а недељом Васкрсења. Једна само субота, погребења Господњег, у читавој години нека се чува, и њу треба постити а не празновати. У оно време у које је Створитељ под земљом, јача је туга за Њим од радости због завршетка стварања. Но ово, тајно записано и заповеђено од Климента, папе римског, не достиже тако до нас, већ знајући Духом Божјим да није мали преступ постити суботом, везали су (апостоли) јаким запреће њем Цркву за то, говорећи у 64. правилу: Акo се нађе ко од клирика да пости у недељу или суботу, осим једино и само у Велику суботу, нека се извргне, а ако је мирјанин нека се одлучи.
Њима сљедују и Оци Шестога сабора, који сложно установише закон у 55. правилу. Овом сабору председавао је Агатон папа римски и Григорије епископ акрагански. Одлучише следеће: “Пошто увидесмо да они у римском граду за време Четрдесетнице и Светога поста посте суботом, насупрот предатом црквеном поретку, угодно би било овом Светом Сабору да Римска Црква држи неизмењено правило Светих Отаца које каже: Ако се нађе неки клирик да пости у недељу или суботу, изузев Велике суботе, нека се извргне, а ако је мирјанин, нека се одлучи.”
Овако следујемо учењу Апостола и оних који учише и управљаше Црквом верних. заједно са Римским папом Агатоном. Откуд и од кога ви примисте, не само да постите суботом, него и службу узношења приносите увек у дане Четрдесетнице. а не само суботом и недељом?! Откуд устав такав примисте?! Од Апостола сигурно не. Шездесет девето правило Светих Апостола о томе овако говори: Акo неки епископ, или свештеник. или ђакон, или чтец не пости Свету Четрдесетницу, или сваку среду и петак, осим у случају телесне немоћи, нека буде извргнут, а ако је мирјанин, нека се одлучи. Целовиту службу приносимо у четврти час дана (10 ујутро), када је и по закону установљено да се приноси Бескврна Жртва. Како онда можете држати пост до деветог часа (до 3 поподне), i прекидати га за време службе? Никако, јер је то немогуће. Падате под проклетство, јер Оци Сабора у Гангри 18. правилом тако одредише: Акo се неко од подвижника погорди, и без телесне потребе, општа и од Цркве чувана правила руши, умишљајући да је савршен, нека буде проклет.
Оци Лаодикијског сабора у 51. правилу кажу овако: У дане Четрдесетнице не треба празновати дане мученика осим суботом и недељом. И опет, ти исти одлучише 49. правилом да не треба за време Четрдесетнице хлеб приносити (Благодарење) осим само суботом и недељом, И Оци Шестог Васељенског сабора, са Агатоном Папом римским у 52. правилу заповедају овако: У све дане Свете Четрдесетнице, осим суботе и недеље и празника Светог Благовештења, нека се служи Литургија пређеосвећених дарова.
Тако смо примили да служимо суботом и недељом у трећи час дана, када и Свети Дух сиђе на Алостоле. Приносећи у та два дана хлебове, освештавамо дарове, и од њих довољан део остављамо и за остале дане, у које после деветог часа вршимо вечерњу службу, и по свршетку свих певања, свештеник и ђакон врше вход носећи само кадионицу. По читању пророка, тј. паримија, читамо молитве установљене Василијем Великим и даре преносимо од предложења, тј. од малог олтара до великог и помоливши се над њима, још предану молитву од Господа рекавши, узносимо пређеосвећени Хлеб и говоримо: Пређеосвећене светиње светима, и сјединивши Тело са Крвљу причешћујемо се, па заблагодаривши, отпуст дајемо. А ви, о Римљани, (узносите) свагда за време Четрдесетнице и Светога поста целу службу, која треба да се узноси у трећи час дана, и тако чинећи преступате овде наведена црквена правила, падајући при том под клетву Светих Отаца као преступници правила.
