Од када се пре неколико година појавио комплетан превод Законоправила, или Номоканона Светог Саве, на модеран српски језик (Сарајевски препис), коначно смо у могућности да читамо и изучавамо редове овог најстаријег српског законика. С обзиром да се недавно на интернету појавила и дигитална верзија, можемо рећи да је први пут од настанка Законоправила, пре око 800 година, ова књига доступна свим заинтересованим људима. На крају текста можете наћи линк ка ПДФ верзији на сајту ”Гора Савина”. Законоправило, настало око 1220. године, је регулисало веома велику област друштвених односа, како црквених тако и грађанских. Радило се о потпуно новој компилацији световног и црквеног права, коју је Свети Сава преузео из извора…
Деци о Светом Сави 1893. године
Сматра се да је Свети Сава преминуо 14/27. јануара 1236. године у Трнову, у Бугарској. Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији. Зато је на предлог Атанасија Николића, законом из 1840. године, и званично одлучено да се овог дана обележава успомена на живот и дело Светог Саве. Овим законом његов празник постао је општа школска слава у Србији. У часопису “Предавач”, Учитељског удружења, у издању за 1893. годину налазимо упутство учитељу како ђацима првога разреда треба објаснити ко је био Свети Сава и како се требају понашати на Савиндан. Предавање Куда се ми окрећемо кад се молимо Богу (тамо),…
Jedna knjižica iz 1899. o Srbima svecima
Kada je pala srpska država, onda se tek videlo kolika je snaga srpske crkve i da nije Stevan Nemanja uzalud trošio blago podižući crkve i manastire. Kad je junačka srpska ruka iznemogla, kad su se bojna srpska koplja polomila, gradovi se srpski razorili, zameni onu spoljašnju snagu, moć ideje. U gluho doba srpske istorije - crkva je čuvala decu svoju. Kroz ponoći srpske prošlosti provela je narod po prilici ognjenoga stuba misao svetosavska. Ko se iskreno klanja uspomeni Sv. Save, ko shvata svetlost njegove misli, snažno treba da je uzme u odbranu i neumorno da je širi i neguje.
Hilandar, pogled kroz moju dušu
Dugo sam razmišljao kako da započnem ovaj tekst. Svaki početak koji mi je pao na pamet, činio mi se savršeno dobar. Međutim, odlučio sam se da započnem sa citatom oca Mojseja objavljenim u knjizi “Duhovni razogovri sa hilandarskim monasima”. U odeljku pod naslovom “Hilandar je srpski dok u njemu ima Srba” otac Mojsej kaže: “Pošto se Sveta Gora smatra baštom Presvete Bogorodice, svaki onaj koji stupi na tle Svete Gore oseća se u drugom svetu. To parče Svete Gore pripada Presvetoj Bogorodici i pod Njenom je zaštitom.” Upravo kako je rečeno, Sveta Gora je drugi svet. Nedugo po odlasku iz tog “drugog sveta”, razmišljajući, nailazio sam na poteškoću da izdvojim…
