Većina ljudi veruje da bi njihove police trebalo da sadrže samo knjige koje su pročitali, kao i one koje u budućnosti nameravaju da čitaju. Neki drugi ljudi su primetili da knjige ne moraju služiti samo za čitanje, već mogu biti i lepi dekorativni predmeti u kući, stanu ili recimo kancelariji. Knjige koje držimo na našim policama uglavnom odražavaju i vrlo jasno pokazuju ko smo mi. Međutim, nezgodna činjenica vezana za knjige je da istovremeno možete čitati samo jednu knjigu. Da, naravno, možete čitati i pet knjiga, ali ne u isto vreme, tj. ne u istom trenutku. Dakle, kućne biblioteke, posebno one koje sadrže nekoliko stotina ili čak hiljada knjiga, velikom…
O očuvanju uma. Nevidljiva borba od Nikodima Agiorita
Kako se u predgovoru kaže, Nikodim Agiorit (Nicodemus the Hagiorite, 1748-1809) bio je monah manastira Dionisijat na Svetoj Gori. Godine 1782. objavio je u Veneciji knjigu pod nazivom Filokalija (Dobrotoljublje), izbor tekstova iz asketskih spisa. Četrnaest godina kasnije, Nikodim Agiorit štampao je u Veneciji svoju drugu knjigu pod nazivom Aoratospolemos (Nevidljiva borba). Autor je, proučivši praktiku duhovnog usavršavanja, kako kod istočnih, tako i kod zapadnih monaha, objavio knjigu koja predstavlja univerzalno hrišćansko iskustvo o načinu duhovnog usavršavanja. Nevidljiva borba je prvi put prevedena na moderan srpski jezik, možda 70-tih ili početkom 80-tih godina XX veka. Prekucana na pisaćoj mašini, umnožena je u ne više od desetak primeraka. Za pasionirane bibliofile…
Spomen ploča srpskoj vojsci u Splitu. Obeležavanje trogodišnjice 1922.
Listajući časopis “Vojni vesnik”, koji je 20-tih godina XX veka izlazio u Kragujevcu, stignem i do članka kojim je 1922. godine u Splitu obeležena treća godišnjica od kako je srpska vojska oslobodila taj grad u Dalmaciji. Srpski vojnici su na svom oslobodilačkom putu ušli u Split 20. novembra 1918. godine. Tri godine kasnije, prilikom proslave godišnjice na rivi je otkrivena spomen-ploča. Kragujevački “Vojni vesnik” donosi članak o tom događaju, koji se nalazi u knjizi II, broj 2, februar 1922., na strani 37. Na kraju ovog teksta možete videti i fotografiju načinjenu prilikom otkrivanja spomen-ploče podignute u znak sećanja na dan kada je hrabra vojska kralja Srbije Petra I pobednosno stupila…
Malleus Maleficarum (Veštičji čekić)
Malleus Malifecarum je zloglasna knjiga iz 15. veka koju je napisalo Heinrich Kramer (pod latinizovanim imenom Henricus Institoris), zloglasni inkvizitor Katoličke crkve. Napisana je godine 1486., a objavljena prvi put u nemačkom gradu Speyer (Speier) godine 1487. Od prvog izdanja iz 1487. pa do izdanja iz 1669. izašlo je oko 36 izdanja ove knjige. Opisana je kao zbir znanja o demonologiji u petnaestom veku. Na osnovu podataka koje sam pronašao na internetu, o ovoj knjizi saznao sam sledeće: “Veštičji čekić” se na osnovu tekstova iz Starog i Novog zaveta bavi opravdavanjem inkvizicije i lova na veštice, kao i pobijanjem argumenata da ne postoje vradžbine i diskreditovanjem onih koji su bili…
Ruska emigracija u kraljevini Jugoslaviji
U poslednje vreme govori se više nego obično o ruskim emigrantima u kraljevini Jugoslaviji 20-tih godina XX veka. Zasluga najverovatnije pripada jednoj domaćoj tv seriji koja se bavila i tim pitanjem. Pošto je prošle 2019. a i ove 2020. godine praktično stogodišnjica ove migracije, donosimo vam tekst koji predstavlja izbor iz članaka napisanih i objavljenih u Jugoslaviji krajem 20-tih i početkom 30-tih godina, u vreme dok je ruska emigracija još uvek bila vrlo prisutna u našoj zemlji. Izvor je časopis “Nova Evropa” u kome su u više različitih brojeva štampani članci o ruskoj emigraciji. Ruska emigracija Prvi emigranti pojavili su se u Jugoslaviji godine 1919., nakon napuštanja Odese od strane…
Međuratni časopis „Nova Evropa”
Časopis „Nova Evropa” pokrenut je početkom dvadesetih godina 20. veka. Neprekidno je izlazio od 16. septembra 1920. do 20. marta 1941. godine, u početku triput, pa dvaput, a od 1930. jedanput mesečno, pod uredništvom Milana Ćurčina, istaknutog jugoslovenskog intelektualca, publiciste, prevodioca i književnika, koji je dugo boravio u Velikoj Britaniji. Ćurčin je inspiraciju pronašao u londonskom časopisu The New Europe (16. oktobra 1916 – 28. oktobra 1920), dakle, Nova Evropa počela je izlaziti upravo u trenutku kada je engleski časopis prestao sa izlaženjem. U suštini, „Nova Evropa” je bila glasilo za politiku i društveni život, bavilo se kulturom i objavljivalo književne radove. Klica „Nove Evrope” nikla je iz pisma koje…
