U vrlo interesantnom delu koje nosi naslov “Veština trgovanja, ogledi iz trgovine za trgovinu“, čiji je pisac Dušan Slavić, jedno od poslednjih poglavlja nosi naziv “Trgovčeva domaća biblioteka” (str. 121-122). U tom kratkom poglavlju autor navodi niz knjiga koje jedan ozbiljan trgovac mora posedovati i pročitati. Moram ovde da napomenem da se na kraju knjige, nakon strane 123, pa do strane 136, nalaze vrlo lepe kolor ilustracije. Neke od njih možete videti klikom ovde. Šta kaže Slavić u ovoj svojoj knjizi objavljenoj 1921. godine: “Govoriti o domaćim bibliotekama naših trgovaca, kad ne bi bilo žalosno, bilo bi smešno. One i ne postoje. Zato ću na ovom mestu izneti spisak knjiga,…
Smrt giganta iz Overnje
U kartonskim kutijama u koje ljudi odlažu stare knjige koje im više ne trebaju, nalaze se često stari dokumenti, fotografije davno nestalih generacija, pisma, pa i celi stari rukopisi, koje vrlo često nije lako pročitati i rastumačiti, posebno ako su na stranom jeziku. U ovom slučaju, radilo se o lepo ukoričenoj svesci iz 20-tih godina XX veka, od početka do kraja ispunjenoj tekstom na italijanskom jeziku. Rukopis u ravni, slova pod istim uglom, kao lenjirom merena. Izdvojio sam nekoliko stranica i zamolio mog prijatelja Antonela, bibliofila i poznavaoca stare književnosti iz Đenove, da rastumači pisana slova i napiše tekst štampanim, kako bi mogao biti preveden. Za doprinos transkripciji hvala i…
Razgovori o Bogu sa knezom Milanom, kraljem Petrom i Nikolom Pašićem
Čedomilj Mijatović (1842-1932), ekonomista, književnik, istoričar, političar, diplomata i u javnosti najmanje poznat kao čovek koji je uveo dinar kao srpsku valutu. U njegovo vreme bio je poznat kao vrlo pobožan čovek i smatran je za jednog od najobrazovanijih Srba tog vremena. Autor je više značajnih knjiga. U izdanju “Biblioteka Narodne hrišćanske zajednice” (“Narodna hrišćanska zajednica”poznatija kao Bogomoljački pokret) štampana je 20-tih godina XX veka jedna knjižica pod nazivom “Prva i poslednja spomenica Čede Mijatovića Srbima i Srpkinjama”. Ova knjižica od 24 strane, štampana na jeftinom papiru, nepoznata je srpskim bibliografijama, kao što je do pre par dana bila nepoznata i meni. Dobio sam je od mog prijatelja Vlajka, dobrog…
List “Velosipedist” i Prvo srpsko velosipedsko društvo
Možete se baviti starim knjigama dugi niz godina, čak i decenijama, a da nikada ne saznate za postojanje neke publikacije. Lepota knjižarskog posla, pored ostalog, sastoji se i u tome, što uvek postoji nešto što vas iznenadi i oduševi, knjiga ili časopis, za koji niste ni pretpostavljali da je ikada postojao. Takav je slučaj sa listom “Velosipedist”, koji je na velikom formatu izlazio u Beogradu krajem XIX veka. Pogađate, reč je o časopisu zaljubljenika, u tada novo i popularno prevozno sredstvo, velosiped, danas poznat pod imenom bicikl. Velosipedist znači “onaj koji se vozi na točku”, a Prvo srpsko velosipedsko društvo osnovano je u Beogradu 23. decembra 1884. Za predsednika Društva…
