Većina ljudi veruje da bi njihove police trebalo da sadrže samo knjige koje su pročitali, kao i one koje u budućnosti nameravaju da čitaju. Neki drugi ljudi su primetili da knjige ne moraju služiti samo za čitanje, već mogu biti i lepi dekorativni predmeti u kući, stanu ili recimo kancelariji. Knjige koje držimo na našim policama uglavnom odražavaju i vrlo jasno pokazuju ko smo mi. Međutim, nezgodna činjenica vezana za knjige je da istovremeno možete čitati samo jednu knjigu. Da, naravno, možete čitati i pet knjiga, ali ne u isto vreme, tj. ne u istom trenutku. Dakle, kućne biblioteke, posebno one koje sadrže nekoliko stotina ili čak hiljada knjiga, velikom…
O očuvanju uma. Nevidljiva borba od Nikodima Agiorita
Kako se u predgovoru kaže, Nikodim Agiorit (Nicodemus the Hagiorite, 1748-1809) bio je monah manastira Dionisijat na Svetoj Gori. Godine 1782. objavio je u Veneciji knjigu pod nazivom Filokalija (Dobrotoljublje), izbor tekstova iz asketskih spisa. Četrnaest godina kasnije, Nikodim Agiorit štampao je u Veneciji svoju drugu knjigu pod nazivom Aoratospolemos (Nevidljiva borba). Autor je, proučivši praktiku duhovnog usavršavanja, kako kod istočnih, tako i kod zapadnih monaha, objavio knjigu koja predstavlja univerzalno hrišćansko iskustvo o načinu duhovnog usavršavanja. Nevidljiva borba je prvi put prevedena na moderan srpski jezik, možda 70-tih ili početkom 80-tih godina XX veka. Prekucana na pisaćoj mašini, umnožena je u ne više od desetak primeraka. Za pasionirane bibliofile…
Crtice iz Rima od Jovana Dučića
Jovan Dučić je kao državni službenik u dva navrata boravio u Rimu. Prvo od 1912. godine na mestu sekretara poslanstva kraljevine Srbije, a zatim tridesetih godina XX veka kao poslanik i opunomoćeni ministar kraljevine Jugoslavije, zamenivši na tom mestu svog “kolegu pesnika” Milana Rakića. Dučić nije jedini naš pisac koji je službovao u Rimu. Diplomatske funkcije u Rimu su obavljali i Ivo Andrić, Milan Rakić, Rastko Petrović i Miloš Crnjanski. Tokom jednog od svojih boravka u prestonici Italije Dučić je napisao i objavio knjigu pod nazivom Annessione della Bosnia e dell’Erzegovina e la questione Serba (Aneksija Bosne i Hercegovine i srpsko pitanje) čime je pokazao da je bio odličan poznavalac…
Dve Srbije i dva Pašića. Korupcija u Srbiji i kraljevini Jugoslaviji
Svakome ko se bar malo bavio istorijom prve Jugoslavije koja je trajala od 1918. do 1941. godine, poznato je ime Radomira Pašića, sina znamenitog srpskog i jugoslovenskog političara Nikole Pašića. Dosta se poslednjih godina pisalo o njemu, čak je osvanuo i na malim ekranima. Sav publikovan materijal, pa i ovaj tekst, ne govore zapravo o Radomiru “mlađem” Pašiću, već o deprimirajućoj činjenici da se na ovim prostorima nikada ništa ne menja, tj. konkretno rečeno, generacijama se u srpskim kućama deca vaspitavaju na isti način i podučavaju istim vrednostima, inače da nije tako, ne bismo mogli reći da se ovde nikad ništa ne menja i da je uvek sve isto, kako…
Nevinost kao Greh ili Gostinska obljuba
Nasuprot današnjim shvatanjima u mnogim plemenima devojačka se nevinost uopšte ne ceni, a često se smatra i smetnjom koju treba otkloniti pre braka. Već prilikom običaja inicijacije devojkama obično otvaraju i proširuju vaginu veštačkim predmetima. Negde se to obavi u vreme puberteta, a nekada majke još u detinjstvu veštački deflorišu svoje kćeri. Ponekad se defloracija izvodi neposredno pred brak ili je prve bračne noći obavi neki od mladoženjinih srodnika ili pak drugo lice koje je specijalno za to određeno. Kod “Kamčadala” zet je grdio taštu ako je dobio devojku nevinu, jer su majke bile obavezne da deflorišu devojčice još pre puberteta. Kod “Sakalava” na Madagaskaru devojke se same veštački deflorišu…
Rajinske osobine ili moralna mimikrija od Jovana Cvijića
Zašto je određena grupa ljudi, zajednica, narod ili jedan deo nekog naroda, takav, kakav je, odgovor ili barem jedan deo odgovora, možemo potražiti u literaturi koja se početkom XX veka bavila psihičkim osobinama naroda na Balkanskom poluostrvu. Tačna adresa je naučna disciplina koja se zove etnopsihologija i koja se bavi izučavanjem psihologije naroda, kulturnih i socijalnih grupa. Pionir etnopsihologije kod Srba bio je Jovan Cvijić, koji je proučavajući psihičke osobine naroda na Balkanu izdao svoje kapitalno delo pod nazivom “Balkansko poluostrvo i južnoslovesnke zemlje – osnove antropogeografije” link (srpski prevod prve knjige izašao je u Beogradu 1922. god.). Zapravo, njegov etnopsihološki rad je sabran u drugom tomu pomenutog dela koje…
