Ovi su redovi nastali spontano tokom jednog radnog dana u knjižari, prebirajući po polici sa domaćim autorima zapazio sam naslove, i video sam samo naslove, slagali su se u rečenice… Jednom sam već napisao nešto slično, ali se ne sećam kada i gde, ni zašto. Ova priča se može slobodno tumačiti i kao neki nasumični katalog domaće književnosti. Slika u zaglavlju je miks ilustracije iz knjige “Razgovor ugodni naroda slovinskoga” iz 1759. godine i dečjeg rukopisa iz 1913. godine. U Gluho doba čitao sam Pisma iz tuđine, shvatio sam gde su moji Koreni i postao Vernik. Osetio sam Dah zemlje i pomislio tu su jednom bili i moji Očevi i…
Једна Српкиња. Опис из 1875. године
У Србији има жена и девојака много лепших него у Црној Гори. Иако Српкиње и Црногорке припадају истом роду, Црногорке имају израженије српске особине. Србин је жилав и виши од средњег раста, има широка рамена, али је ретко дебељушкаст. Српкиња ретко успева да пређе просечну висину, витка је и правилног облика, малих шака и стопала. У градовима се често срећу жене које привлаче пажњу својом племенитом појавом којој се не може наћи замерка. Имају плаву или смеђу...
Suvereni Srbije u sećanjima jedne nesuđene kraljice
“Kraljevi i kraljice koje sam poznavala” spada u one, kod nas malo poznate, ili bolje reći potpuno nepoznate publikacije, ali mora se priznati vrlo egzotičnog i primamljivog naslova (“Kings And Queens I Have Known”). Objavljena 1904. godine u Njujorku, nikada više nije doživela novo izdanje. Autor ove na prvi pogled intrigantne knjige sa početa prošlog veka je Elena Vakaresku, tj. Hélèna Vacaresco, kako je na naslovnoj strani potpisana. Helena je rođena u Bukureštu 1864. godine i danas je u vrlo uskim krugovima zapamćena kao rumunsko-francuska književnica plemićkog porekla, dva puta laureat Académie française, i jedina žena koja je vršila dužnost ambasadora u ondašnjoj Ligi naroda. I sa očeve i sa…
Leon Buržoa u poseti Srbiji 1898. godine
Leon Victor Auguste Bourgeois (21. maj 1851 — 29. septembar 1925) bio je francuski državnik i jedno vreme predsednik vlade, čije su ideje dosta uticale na politiku Radikalne stranke, kojoj je pripadao. U spoljnoj politici, pozivao je na jaku Ligu naroda i održavanje mira kroz obaveznu arbitražu, kontrolisano razoružanje, ekonomske sankcije i međunarodne vojne snage. Novembra 1895. godine formirao je svoj kabinet, izrazito radikalan, koji je pao kao rezultat ustavne krize koja je nastala usled upornog odbijanja Senata da glasa. Kao republikanac-socijalista, Buržoa je težio ka sredini između socijalizma i kapitalizma, koji je nazvao “solidarizmom”. On je smatrao da bogati imaju socijalni dug prema siromašnima koji treba da plate porezom…
