Jedna debela žuta knjiga izašla je (oktobra 1977. u čast novinskog feljtona. Knjižari su je, ne čitajući, vođeni svojim nosem, odmah stavili u izloge. Knjiga se zove „Beogradsko ogledalo“. Na koricama Džumhurov crtež pisca i ime njegovo: Stanislav Vinaver. Ako feljtone prevodimo kao listiće, onda je Vinaver raskošno lisnato stablo. Ovaj pesnik, jezičar, prevodilac, parodist, putopisac, fizičar, klavirist, esejist, humorist, bio je i feljtonist lista „Republika“, od 1950. do 1955. Najbolje iz toga vremena skupio je Gojko Tešić, a štampalo „Slovo ljubve“. Knjiga je za sladokusce i radoznalce. U našoj literaturi ima pisaca koji su napravili ime orući jednu istu brazdu, muzući jednu kravicu, pleveći malu baštu. Vinaverove torbe bile…
Naslovi u mojoj glavi ili nasumični katalog domaće književnosti
Ovi su redovi nastali spontano tokom jednog radnog dana u knjižari, prebirajući po polici sa domaćim autorima zapazio sam naslove, i video sam samo naslove, slagali su se u rečenice… Jednom sam već napisao nešto slično, ali se ne sećam kada i gde, ni zašto. Ova priča se može slobodno tumačiti i kao neki nasumični katalog domaće književnosti. Slika u zaglavlju je miks ilustracije iz knjige “Razgovor ugodni naroda slovinskoga” iz 1759. godine i dečjeg rukopisa iz 1913. godine. U Gluho doba čitao sam Pisma iz tuđine, shvatio sam gde su moji Koreni i postao Vernik. Osetio sam Dah zemlje i pomislio tu su jednom bili i moji Očevi i…
Džojs! Veliki žrec, sveštenik i fanatik umetnosti
Džojsovo delo predstavlja najveći uspon individualnog u književnosti, ujedno najveći zamah u raskidanju veza sa klasičnim oblikom romana. Gigantska snaga kojom je odbačena čovekova duša, iskrenost kojom je osvetljena čine ovog pisca izuzetnom ličnošću. Apostatska tuga, groza smrti, usamljenost… Džojs ne traži izlaz, ne traži rešenja. Ona ne postoje. Džojs može samo da negira. A tu se jasno vidi beznadežnost društva koje se ruši. Udubljen sav u svoj književni rad, Džojs je bio žrec, veliki sveštenik i fanatik umetnosti. I kao svi fanatici bio je ujedno i mučenik, žrtva i rob svoje opsesije. Stiven Spender ga zato naziva “egocentričnim genijem” i kaže da je zaista “teško poverovati da je u…
Smrt giganta iz Overnje
U kartonskim kutijama u koje ljudi odlažu stare knjige koje im više ne trebaju, nalaze se često stari dokumenti, fotografije davno nestalih generacija, pisma, pa i celi stari rukopisi, koje vrlo često nije lako pročitati i rastumačiti, posebno ako su na stranom jeziku. U ovom slučaju, radilo se o lepo ukoričenoj svesci iz 20-tih godina XX veka, od početka do kraja ispunjenoj tekstom na italijanskom jeziku. Rukopis u ravni, slova pod istim uglom, kao lenjirom merena. Izdvojio sam nekoliko stranica i zamolio mog prijatelja Antonela, bibliofila i poznavaoca stare književnosti iz Đenove, da rastumači pisana slova i napiše tekst štampanim, kako bi mogao biti preveden. Za doprinos transkripciji hvala i…
