Književnost
  • Mentalni florilegijum, automatsko pisanje

    Definiciju automatskog pisanja preuzeo sam sa sajta nadrealizam.rs, nije bilo potrebe da je sam pišem jer su oni to odlično uradili. Sa automatskim pisanjem prvi put sam se susreo 2012. godine prelistavajući knjigu “Lеs Champs Magnétiques“, izdanje Gallimard iz 1971. godine, a zatim u niže navedenom časopisu “Svedočanstva”. Definicija Automatsko pisanje nastaje u polju spontanog i proizvoljnog, proces nije unapred osmišljen, izvodi se što je brže moguće, tako da nema racionalne kontrole ili cenzure svesti. Automatizam, kao osnova nadrealističkog delovanja, definisan je već u Bretonovom prvom Manifestu nadrealizma (Manifeste du surréalisme), kao vid eksperimentalne tehnike koja treba da izrazi kreativnu snagu nesvesnog. Prvi tеkst koji je realizovan primenom ovog mеtоda,…

  • Pera Todorović o svojoj knjizi “Smrt Karađorđeva”

    Pera Todorović, bliski prijatelj kuće Obrenovića, pisao je o Karađorđu i to za vreme vladavine Obrenovića. To baš liči na Peru. Međutim kada je krajem 1903. godine u svome “Ogledalu” pisao o počivšem kralju Aleksandru Obrenoviću, već druga i treća sveska “Ogledala” bile su sudski zabranjene sa motivacijom: uvreda vladara. Ne od strane Petra Karađorđevića, jer on u tom trenutku nije imao vlast, već verovatno od strane zaverenika i radikala. Da ne bih daleko odlutao od prvobitne teme (čemu sam sklon), neću pisati o tome ko je bio Pera Todorović, oni koji ovo ime čuju prvi put mogu da kliknu ovde i pročitaju kratku biografiju na srpskoj Vikipediji. Pišem “kratku”,…

  • Španski zid Radeta Drainca ili Kelner još jednu čašu!

    Čitajući knjigu “Španski zid i naša ljubav” našeg predratnog pisca Radojka Jovanovića, samoprozvanog Rade Drainac, iskreno sam uživao. Radojko je rođen 1899. godine u Trbunju, Rade je umro u Beogradu 1943. Prolazeći proždrljivo kroz stranice knjige Drainac je više puta uspeo da mi izmami osmeh ili da me vrati na početak pasusa da ponovo pročitam deo koji mi se dopao. Nisam imao vremena da je pročitam do kraja jer je neko kupio knjigu, tako da sam morao da je spakujem i pošaljem budućem vlasniku koji će u njoj uživati kao ja, ako ne i više. Eto, to je jedna od loših strana rada u knjižari. Ja ću sačekati sledeći primerak…

  • Зашто волим Ђакома Леопардија

    Први сусрет са делима италијанског класика Ђакома Леопардија имао сам током средњошколских дана. Наш сусрет десио се ван школе, као уосталом већина за мене значајних сусрета. У питању је издање Српске књижевне задруге из 1937. године (коло 275). Невелика књижица носи наслов “Ђакомо Леопарди – Песме и проза”. Са италијанског је текстове превео српски књижевник, критичар и песник Сибе Милинчић, док је предговор написао српски књижевни критичар и есејиста Марко Цар. Књиге ретко када почињем од почетка, обично насумично отворим средину и прочитам једно поглавље, па ако ме не привуче, дам књизи још једну шансу, па поново насумично отворим неки од средишњих табака. Ако ми се допадне, кренем од почетка,…