Juče je u knjižaru svratio moj prijatelj i bibliofil N. B. i odmah na polici spazio dva godišta lista Brankovo kolo. Lepi primerci, odlično očuvani, u originalnom karakterističnom crvenom platnenom povezu sa dekoracijama.
— Ovo nemaš na sajtu? Koliko koštaju?
— Polako, N. Ta dva godišta su tek stigla u knjižaru. Nisam ih još ni pregledao.
— Hajde, pregledaj ih, hoću odmah da ih kupim!
Ne volim da prodajem knjige, a naročito periodičnu štampu, pre nego što ih detaljno pregledam i vidim šta se sve krije unutra. Ali, dugogodišnji smo prijatelji, pa nevoljno pristanem.
Za tih pola sata koliko je N. sedeo u knjižari nisam imao vremena da pregledam sve. Samo sam preleteo pogledom preko sadržaja i tada mi za oko zapadne pesma Dragutina J. Ilića „Nekadašnjim drugovima“. Pogledam godište Brankovog kola — 1903. godina. Zatim pogledam datum i broj u kojem je pesma objavljena i imam šta da vidim: 5. jun 1903. godine, prvi broj koji je izašao posle Majskog prevrata.
U istom broju objavljena je i umrlica kralju Aleksandru I Obrenoviću. Iako je Brankovo kolo izlazilo nedeljno, broj koji je trebalo da izađe krajem maja, neposredno nakon prevrata, zbog krvavih događaja u Beogradu odložen je za narednu sedmicu i objavljen 5. juna kao dvobroj 22/23.
Na naslovnoj strani tog dvobroja nalazi se pesma Dragutina J. Ilića pod naslovom „Nekadašnjim drugovima“. Dragutin je za života objavio samo jednu zbirku pesama, 1884. godine, a igrom slučaja i nju imamo u knjižari. Nestrpljivo pregledam sadržaj te knjige, ali pomenutu pesmu ne nalazim.
To je odmah učvrstilo moju pretpostavku da je pesma napisana neposredno nakon Majskog prevrata i da je upućena nekim „nekadašnjim drugovima“, sa čijim se postupcima Dragutin očigledno nije slagao. Kome je tačno pesma posvećena, za sada ne znam. Postoji mogućnost i da je uredništvo “Brankovog kola” našlo da bi kroz ovu Dragutinovu pesmu mogli poslati poruku neslaganja i neodobravanja učinjenog u noći prevrata, ali za to nemamo nikakve dokaze. U svakom slučaju, vrlo je indikativno da je objavljena baš nakon prevrata. Dragutin J. Ilić nije bio samo književnik koji je slučajno komentarisao politiku, već čovek koji je godinama bio lično i politički vezan za dinastiju Obrenović, naročito za kraljicu Nataliju.
U nastavku pročitajte njene stihove pa pokušajte i sami da zaključite.
NEKADAŠNJIM DRUGOVIMA
Ne veruj nikom; ne idi ni za kim!
Služiti! Kome? Istini i veri?
Drugovi moji, neka vas je sram!
Pred njome vi ste zatvorili dveri,
Za njome davno bacili ste kam!
Istina? Vera? — Ah, njih nema više!
U prah ste vrgli devičanski tron,
Kovarstvo i laž uzdigoste više
Idola, kome klanja milion!
Za vama stupah odano i smelo;
Bezumni slepac verov’o sam sve!
Na čime moje krunisaste delo?
Na mene svoje pujdali ste pse!
Boli, ah, boli, kad mi ludi um
Zađe u magle proigranih dana,
Tamo gde leže koplja pokrhana:
Slomljeno srce, duša, nedoum.
Boli, i kako boli! Al’ taj ljuti jad,
Što dušu grize, počiva u dnu,
I, kada bih ga pokazao sad,
Dušu bih mor’o iščupati svu.
Vera me boli s kojom stupah smelo,
Dok od vas ne čuh da je vera dim,
Bunovnog uma zavodničko delo;
Istina! Vera! — Kome? Šta ću s tim?!
Beograd Drag. J. Ilić
Dragutin J. Ilić (1858–1926), bio je srpski književnik, dramaturg, novinar, pravnik i političar. Sin Jovana Ilića, a brat poznatog pesnika Vojislava Ilića, bio je jedan od najplodnijih i najzanimljivijih pisaca tog doba, poznat po istorijskim dramama i kao začetnik naučne fantastike kod nas (Pripovetka „Posle milijon godina”, objavljena u nastavcima 1889. godine. Delo je uvršteno u prestižnu svetsku antologiju “The Routledge Anthology of Global Science Fiction Origins“).
Ilić je kritikovao austrofilsku politiku kralja Milana Obrenovića. Biva politički progonjen i 1888. godine prelazi u Rumuniju. Jedno vreme provodi u Zagrebu, a potom se 1889. vraća u Srbiju. Iako amnestiran nije mogao naći posao u državnoj službi. Po izbijanju skandala između kralja Milana i kraljice Natalije, Ilić staje na kraljičinu stranu i postaje njen sekretar i savetnik. Nakon proterivanja kraljice Natalije, opet emigrira, ali ovoga puta u Sremske Karlovce. Sarađivao je u časopisima Brankovo kolo, Bosanska vila, Zora, Nada, Zastava te u Letopisu Matice srpske. Krajem 19. veka, jedno vreme provodi u Crnoj Gori i u Bukureštu, pa se ponovo vraća u Srbiju, gde se bavi književnim radom. Zajedno sa istomišljenicima Stevanom Vladislavom Kaćanskim i drugim patriotama pokreće list „Velika Srbija”. Glavni saradnik i jedan od najoštrijih kritičara spoljne politike kralja Milana Obrenovića bio je upravo Dragutin J. Ilić. Međutim, kasniji politički i lični odnosi doveli su ga, kao što je već rečeno, u blizak krug kraljice Natalije. Zbog toga pesma „Nekadašnjim drugovima“, objavljena svega nekoliko dana nakon Majskog prevrata 1903. godine, dobija posebnu težinu. Ona nije delo ravnodušnog posmatrača, već čoveka koji je godinama bio neposredno povezan sa političkim životom Srbije i sa dinastijom koja je te noći u krvi zbačena sa vlasti.
Zaključak
1. Vreme objavljivanja nije slučajno.
Pesma izlazi 5. juna 1903, u prvom broju Brankovog kola nakon prevrata. To nije pesma objavljena godinu dana kasnije, već verovatno neposredna reakcija na događaj koji je potresao celu Srbiju.
2. Ton pesme je ton izdaje.
Nije ovo opšta filozofska pesma o razočaranju u svet. Gotovo svaki stih govori o ljudima kojima je pesnik nekada verovao:
Za vama stupah odano i smelo;
Bezumni slepac verov’o sam sve!
Dakle, reč je o nekadašnjim saborcima, istomišljenicima ili prijateljima. Pesnik ne govori da su ga neprijatelji porazili, već da su ga njegovi izneverili.
3. „Na mene svoje pujdali ste pse“
Ovo je veoma ličan stih. Ne zvuči kao komentar na istorijski događaj, nego kao obračun sa konkretnim ljudima.
4. “Ne veruj nikom; ne idi ni za kim!”
To nije običan moto. To su reči razočaranog čoveka.
Ako pesmu čitamo u kontekstu Majskog prevrata, taj stih dobija dodatnu težinu. Posle svega što se dogodilo, pesnik kao da kaže:
- verovao sam ljudima,
- sledio sam ih,
- smatrao ih drugovima,
- a onda sam shvatio ko su i šta su.
Zato sada: “Ne veruj nikom; ne idi ni za kim.”
Zanimljivo je da taj stih nije usmeren protiv jednog čoveka ili jedne stranke. On je mnogo širi. Gotovo zvuči kao životni zaključak.
5. A onda odmah slede stihovi:
Služiti! Kome? Istini i veri?
Drugovi moji, neka vas je sram!
Kao da vodi unutrašnji dijalog. Prvo odbacuje ljude i vođe, a zatim postavlja pitanje da li uopšte još postoje ideali kojima vredi služiti.
6. „Devičanski tron“
U drugoj strofi stoji:
U prah ste vrgli devičanski tron
Kada čovek u junu 1903. godine, nekoliko dana posle ubistva kraljevskog para, piše o ljudima koji su:
- izneverili istinu i veru,
- uzdigli laž,
- i „u prah vrgli devičanski tron“,
teško je ne pomisliti na rušenje monarhije i dinastije. To nije dokaz, ali je možda najjača konkretna aluzija u celoj pesmi.
Ako je pesma zaista reakcija na događaje iz maja 1903, onda ovi stihovi zvuče gotovo kao politička i moralna osuda. Takođe i kao lična ispovest čoveka koji se osećao duboko iznevereno.
Da li je pesma „Nekadašnjim drugovima“ zaista nastala kao neposredna reakcija na Majski prevrat, to ne znamo i za sada to nije moguće sa sigurnošću dokazati. Ipak, ako uzmemo u obzir vreme njenog objavljivanja, političku biografija Dragutina J. Ilića, naslov pesme, moto „Ne veruj nikom; ne idi ni za kim!“, kao i stihove koji govore o izdaji, razočaranju i rušenju „devičanskog trona“, vrlo je teško ovu pesmu odbaciti kao puku slučajnost.
Dragutin J. Ilić preminuo je 1926. godine u Beogradu u kome je i rođen. Umro je u svojoj šezdeset osmoj godini, usamljen i u književnom zaboravu. Sahranjen je na Novom groblju, na parceli 22, grobnica sa brojem 2-lll, na kojoj stoji epitaf:
Zao udes rušio mi snove
ja uporno zidao sam nove
