“Kraljevi i kraljice koje sam poznavala” spada u one, kod nas malo poznate, ili bolje reći potpuno nepoznate publikacije, ali mora se priznati vrlo egzotičnog i primamljivog naslova (“Kings And Queens I Have Known”). Objavljena 1904. godine u Njujorku, nikada više nije doživela novo izdanje. Autor ove na prvi pogled intrigantne knjige sa početa prošlog veka je Elena Vakaresku, tj. Hélèna Vacaresco, kako je na naslovnoj strani potpisana. Helena je rođena u Bukureštu 1864. godine i danas je u vrlo uskim krugovima zapamćena kao rumunsko-francuska književnica plemićkog porekla, dva puta laureat Académie française, i jedina žena koja je vršila dužnost ambasadora u ondašnjoj Ligi naroda. I sa očeve i sa…
Kratka istorija štampane knjige
Štampanje knjiga se pojavilo u 15. veku u Evropi, i to je bio veliki preokret u istoriji knjige. Do tada su knjige bile ručno pisane i ručno kopirane, što je bilo skupo i dugotrajno. Međutim, štampanje je omogućilo bržu i jeftiniju proizvodnju knjiga, što je dovelo do širenja znanja i ideja. Prva štampana knjiga je “Biblija”, štampana 1455. godine u Nemačkoj od strane Johana Gutenberga. On je koristio metalne matrice sa slovima, koje su se lako prenosile i koristile za štampanje knjiga. Ova tehnologija je brzo postala popularna i proširila se širom Evrope. Gutenbergova “Biblija”, štampana na papiru i za tadašnje pojmove u većem tiražu, se sastojala od dva dela,…
Par reči o starim jevrejskim štampanim knjigama
Jevreji su, u korak sa mnogim evropskim narodima, prihvatili novu Gutenbergovu tehniku štampanja knjiga. U spisku knjiga koje su izašle do 1500. godine – tzv. “Incunabulae” – može se naći oko 200 hebrejskih knjiga, štampanih počev od 1470. godine. Prva knjiga na kojoj su izričito naznačeni mesto i godina štampanja je “Komentar rabina Sloma Jichakija (Rašija) na Toru”, štampana 1475. godine u Reggio di Calabria u Italiji. Istovremeno, a možda i malo ranije, počeli su da štampaju hebrejske knjige u Španiji i u Portugalu, u Italiji – u Rimu i u Mantovi – ali godina štampanja nije bila obeležena. Prvi štampari trudili su se da njihovo delo bude naročito lepo,…
Kućna biblioteka jednog trgovca
U vrlo interesantnom delu koje nosi naslov “Veština trgovanja, ogledi iz trgovine za trgovinu“, čiji je pisac Dušan Slavić, jedno od poslednjih poglavlja nosi naziv “Trgovčeva domaća biblioteka” (str. 121-122). U tom kratkom poglavlju autor navodi niz knjiga koje jedan ozbiljan trgovac mora posedovati i pročitati. Moram ovde da napomenem da se na kraju knjige, nakon strane 123, pa do strane 136, nalaze vrlo lepe kolor ilustracije. Neke od njih možete videti klikom ovde. Šta kaže Slavić u ovoj svojoj knjizi objavljenoj 1921. godine: “Govoriti o domaćim bibliotekama naših trgovaca, kad ne bi bilo žalosno, bilo bi smešno. One i ne postoje. Zato ću na ovom mestu izneti spisak knjiga,…
