Prvo izdanje dela “Majska revolucija u Srbiji”, na srpskom jeziku, objavljeno je u četiri sveske 1906. i 1907. godine. Autor ovog retkog dela je francuski novinar i književnik Andre Bar (André Barre, Clermont-Ferrand 12-03-1878 – Paris 24-11-1952), koji je još tokom 1903. godine u listu L’Européen pisao o situaciji na Balkanu i u Srbiji. Zabeleženo je da je koristio i pseudonim Alain de Barrandre. Prevodilac originalnog dela na francuskom jeziku (La Tragédie serbe, Paris L. Michaud 1906), ostao je do danas nepoznat. Par godina kasnije u Srbiji izlazi i drugo izdanje “Majske revolucije”, ovoga puta u jednom tomu. Uvod, koji se pojavljuje u oba pomenuta izdanja, potpisan je inicijalima A. B. Takođe, treba pomenuti da je u oba slučaja izdavač štamparija “Novi pokret” sa sedištem u Dečanskoj ulici br. 20 u Beogradu. U četvrtoj svesci “Majske revolucije” opisana je noć 28/29 maja 1903. tokom koje je u Starom konaku ubijen srpski kraljevski par, kralj Aleksandar i kraljica Draginja Obrenović. U nastavku vam prenosimo pojedine delove onoga što je pre skoro 120 godina zapisao i objavio Andre Bar. Poglavlje nosi naslov “Ispovest jednog zaverenika”. Zapazili smo da autor ili ti “zaverenik” koji priču pripoveda, izbegava lična imena (npr. jedan zaverenik, jedan oficir), dok je u poglavlju, kao i u celoj knjizi, ponegde primetno odsustvo objektivnosti, i čak vrlo jake pristrasnosti. Osim pukovnika Aleksandra Mašina, ne spominje se ime nijednog zaverenika koji je preživeo prevrat. Istovremeno, jasno se navode imena pojedinaca, s obe strane, koji su u toj kobnoj noći u Starom konaku izgubili život.
Priložene ilustracije ne potiču iz knjige, već iz različitih izvora. Možete ih pregledati u odeljku sajta “Fotomagacin”.
U jedan čas po ponoći oficiri su krenuli iz Oficirskog doma. Njih dvadeset osam uputili su se trčećim korakom ka kraljevom dvoru. U stari dvor se ulazilo iz unutrašnjeg dvorišta. Raznovrsne kućice pružale su se duž zida koji ih je razdvajao od velike bašte. One su bile upotrebljene za stan žandarmerijskih oficira, za gardijsku četu i za kancelariju maršala dvora. Stari dvor se može zamisliti kao jedna masivna pravougaona građevina. S liva zgrade nalazila se bašta i gvozdena ograda, s leve strane jedan prolaz i ministarstvo spoljnih poslova, sa zadnje strane dvorište i s desne strane opet jedan prolaz i novi dvor. Potrebno je pomenuti da je kraljev dvor sa sviju strana okružen ulicama. Dok su dvadeset osam zaverenika ispunjavali svoj zadatak u unutrašnjosti dvora, izvesni zaverenici poseli su trupama sve ove ulice, dvor, prolaze, baštu, a u ulici Kralja Milana bile su postrojene dve topovske baterije, koje su imale zadatak da razruše dvor u slučaju ako zaverenici ne bi mogli naći Aleksandra i Dragu.
Vrata na dvoru bila su zaključana. Međutim, zaverenici su očekivali da će ih naći otvorena. Potpukovnik Naumović, kraljev ađutant, obavezao se da se za to postara. Ovoga večera, potpukovnik Naumović imao je za svoje noćne drugove kapetana Miljkovića, zeta predsednika ministarskog saveta, i Petra Panajotovića, konjičkog kapetana. I jedan i drugi bili su protiv zavere. Potpukovnik je trebao da ih opije da bi ih učinio bezopasnim. I on je ispunio svoju dužnost, ali za nesreću on je morao da pije isto toliko koliko i njegovi neprijatelji, i sva trojica, dobro napiti, tvrdo su zaspali, potpukovnik zaboravljajući da ima da otvori vrata. Zaverenici nisu ni za trenutak posumnjali da ih je Naumović izdao. Oni su odlučili da razvale vrata. Ali kakva nova nezgoda, dinamitski fišeci mogu samo da eksplodiraju ako se udare kakvim velikim gvozdenim predmetom. Oni su udarali sabljama po dinamitu i najzad, vrata su odletela u komade. Dinamitski tresak je međutim probudio oficire na straži. Naumović, još bunovan, setio se tada i zavere i zaverenika. On je povikao “Ne pucajte, ja sam”. Jedan zaverenik koji se našao pored njega, odgovorio je na njegove reči “Izdajniče, ti nas drugi put nećeš izdati”. I ispalio je revolver na njega.
Oba kapetana pojurila su za svoje oružje. Oni su komandovali paljbu vojnicima koji su bili na straži u glavnom hodniku. Zaverenici su na to odgovorili pucanjem iz revolvera. Miljković je ostao na mestu mrtav, a konjički kapetan je bio opasno ranjen u grudi. Nastala je krvava borba u pomrčini. Vojnici su bez pestanka pucali, tanad su zviždala sa sviju strana. Zaverenici su se zaklanjali koliko su mogli u udubljenjima vrata. Svaki je bar dvadeset puta, po cenu života, pokušavao da prodre dublje u dvor. Ali niko nije znao gde se nalazi. Niko nije bio u stanju da u gustome mraku razlikuje koja vrata vode u odaje kraljeve. Najzad je stigao jedan kapetan sa četom Kraljeve Garde. On je razoružao vojnike. Pušakranje je prestalo i neko je zapalio sveće. Zaverenici su se saplitali preko leševa. Ugledali su u dnu trema žandarma koji je čuvao stražu pred odajom kraljevom. Naredili su mu da ih propusti, ali je verni vojnik njihovu naredbu odlučno odbio. U istom trenutku jedan metak ga je pogodio u čelo i zaverenici su jurnuli u odaju Aleksandrovu i Draginu.
Postelja je bila prazna. Spolja se čuo tapat vojničkih trupa koje su se postrojavale. VI i VII puk opkolio je dvor. Zaverenici su pretresli svaki kutić sobe, ali sve je bilo uzalud. Onda su razbili vrata na susednim sobama i nastala je prava trka po kraljevskim odajama. Preturan je nameštaj, razbijani ormani, ali Aleksandra i Drage nigde nije bilo. Sabljama, samo da bi brže išlo, oni su probadali fotelje, cepali divane. Uzalud trud! Uzalud traženje! U Srbiji se upotrebljavaju dupli prozori i između prozorskih krila nalazi se prostor dosta širok u kome je vazduh zatvoren i služi kao izolator protiv toplote i hladnoće. Čim su čuli dinamtisku eksploziju, Aleksandar i Draga sakrili su se u ovaj prozorski kavez, zaklonjen debelim zavesama, tako da se nije moglo ni primetiti da tu postoji kakav prozor. Oficiri su se opet vratili u sobu gde su Aleksandar i Draga drhtali od straha. Mašin, koji je jedini poznavao dvor, tvrdio je da kralj i kraljica nisu mogli uteći iz svoje sobe. I onda je otpočelo ponovno traženje, divljačko i besomučno, grdili su, psovali i, obarajući sabljama sve na šta su naišli, načinili su pravi darmar po dvoru. I u trenutku kad su već bili rešeni da topovima razruše dvor, jedan oficir je predložio da se ode do prvog kraljevog ađutanta, đenerala Petrovića, i da se on zapita gde su se mogli sakriti. On je rekao da ništa ne zna, ustezao se, drhtao i gledao je da obmane zaverenike.
Za vreme ovog ispitivanja, a pošto se uverila da su oficiri otišli, a čuvši u bašti zveket oružja, Draga je mislila da se može pouzdati u odanost vojnika. Ona je otvorila prozor i povikala “Vojnici, u pomoć, ubiše vam kralja!” Smeh vojnika pokazao joj je koliko je bila maloumna. Jedan vojnik je odmah otrčao da izvesti zaverenike da je kraljica vikala sa prozora svoje sobe. Zaverenici su ubili Đenerala Petrovića i odjurili ka dvoru. Oni su uleteli u dvor, bili su sve bešnji i njihova se jarost graničila ludilom. Prozor je bio otvoren. Kralj i kraljica su bili tu u košulji, zgrčeni, drhtali su, a pogled im je bio ukočen. i dvadeset pucnja odjeknula su u sobi. Milost, milost, poštedite me, ječao je Aleksandar. Ali oficiri nisu ništa čuli. Njih je bila opila jarost, osveta i opasnost. Dole u bašti vojska je bila nezadovoljna što je izvršenje tako sporo išlo, bojeći se da će biti desetkovani. Tada su zaverenici otvorili prozor i objavili vojnicima “Kralj je mrtav, evo ga”. I njijajući njegovo mrtvo telo nad prozorom, oni su ga bacili dole na zemlju, da bi zastrašene vojnike uverili o njegovoj smrti. Aleksandar je pao glavačke i u padu skrhao kičmu, te je u poslednjem grču zagrizao zubima zemlju i travu. Draga se gore u sobi borila sa smrću. Jedan oficir, koga je Draga najviše kinjila za vreme svoje moći kao kraljica, prišao joj je bliže. jednim zamahom sablje on joj je rasporio trbuh. Draga je izdahnula pred zadovoljnim pogledom svoga neprijatelja.
Već je bilo svanulo. nasmejano sunce obasjavalo je opustošeni konak i bacalo svoje zrake na mrtvo telo Aleksandrovo koje se bilo zarilo u travu. Kraljica je i posle smrti sačuvala svoju zavodljivu lepotu. Samo je njena kosa, pređe crna kao ugalj, postala sad bela kao sneg.
