Сматра се да је Свети Сава преминуо 14/27. јануара 1236. године у Трнову, у Бугарској. Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији. Зато је на предлог Атанасија Николића, законом из 1840. године, и званично одлучено да се овог дана обележава успомена на живот и дело Светог Саве. Овим законом његов празник постао је општа школска слава у Србији. У часопису “Предавач”, Учитељског удружења, у издању за 1893. годину налазимо упутство учитељу како ђацима првога разреда треба објаснити ко је био Свети Сава и како се требају понашати на Савиндан. Предавање Куда се ми окрећемо кад се молимо Богу (тамо),…
Predgovor prvom latiničnom izdanju Gorskog vijenca
Godine 1868. u Zadru je objavljeno četvrto izdanje Gorskog vijenca vladike Petra Petrovića Njegoša. Radi se o prvom izdanju latiničnim pismom koje je izdala Matica Dalmatinska, dok je preslovljavanje iz ćirilice u latinicu, kao i tumačenja, uradio Stjepan Mitrov Ljubiša, srpski književnik iz Paštrovića. Prvo izdanje Gorskog vijenca štampano je 1847. godine u Beču, drugo izdanje 1860. godine u Novom Sadu, dok je treće objavljeno 1867. u Beogradu. Zadarsko latinično izdanje ima VII, [1], 141 stranica i originalni broš omot zelene boje. Na stranama III-IV St. M. Ljubiša napisao je uvodni tekst koji možete pročitati u nastavku. Onovremeni pravopis nije menjan. Takođe je važno istaći da je u ovom latiničnom…
Oto Dubislav Pirh o knjazu Milošu Obrenoviću
Oto Dubislav Pirh (nem. Otto Ferdinand Dubislav von Pirch) (Bajrojt nem. Baireuth, 1. maj 1799 — Breslava, 20. jun 1832), kapetan u pruskoj vojsci. Pošto nije dobio dozvolu za učešće u Rusko-turskom ratu (1828/29), tražio je dozvolu za osmomesečno odsustvo, koje je upotrebio za putovanja. Kao rezultat su nastali putopisi. „Putovanje po Srbiji u godini 1829“, koje je samostalno objavio. U Srbiju je doputovao zaintrigiran srpskim narodnim pesmama i sa velikom željom da je upozna. U svojoj knjizi je opisao Srbiju na početku njenog oslobađanja i tokom prve vlade Miloša Obrenovića. Prvi prevod na srpski jezik izašao je 1899. godine u prevodu Dragiše T. Mijuškovića. U nastavku pročitajte deo putopisa…
Ko je gde živeo u kraljevini Jugoslaviji
Spisak adresa koji možete pročitati na ovoj stranici pronašao sam u knjizi “Ko je ko u Jugoslaviji”, izdanje za godinu 1928. Adrese stanovanja navedene niže, odnose se samo na period dvadesetih godina, do 1928. Knjiga je zajedničko izdanje “Jugoslovenskog godišnjaka” (Beograd) i “Nove Evrope” (Zagreb). Izdata je po uzoru na englesku knjigu “Who is who”. Adžija Božidar, pravnik i političar, rođen u Drnišu 1890. godine, živeo je u Zagrebu, ulica Preradovićeva br. 42 Andrić Ivo, književnik, rođen u Travniku 1892. godine, živeo je u Beogradu, ulica Kralja Milana br. 44. Atanasijević Dr Ksenija, profesor, rođena u Beogradu 1894. godine, živela je u Beogradu, ulica Dalmatinska 11. Bajloni Ignjat, preduzetnik, rođen…
