O starim knjigama
  • Malleus Maleficarum (Veštičji čekić)

    Malleus Malifecarum je zloglasna knjiga iz 15. veka koju je napisalo Heinrich Kramer (pod latinizovanim imenom Henricus Institoris), zloglasni inkvizitor Katoličke crkve. Napisana je godine 1486., a objavljena prvi put u nemačkom gradu Speyer (Speier) godine 1487. Od prvog izdanja iz 1487. pa do izdanja iz 1669. izašlo je oko 36 izdanja ove knjige. Opisana je kao zbir znanja o demonologiji u petnaestom veku. Na osnovu podataka koje sam pronašao na internetu, o ovoj knjizi saznao sam sledeće: “Veštičji čekić” se na osnovu tekstova iz Starog i Novog zaveta bavi opravdavanjem inkvizicije i lova na veštice, kao i pobijanjem argumenata da ne postoje vradžbine i diskreditovanjem onih koji su bili…

  • Nova Evropa časopis

    Međuratni časopis „Nova Evropa”

    Časopis „Nova Evropa” pokrenut je početkom dvadesetih godina 20. veka. Neprekidno je izlazio od 16. septembra 1920. do 20. marta 1941. godine, u početku triput, pa dvaput, a od 1930. jedanput mesečno, pod uredništvom Milana Ćurčina, istaknutog jugoslovenskog intelektualca, publiciste, prevodioca i književnika, koji je dugo boravio u Velikoj Britaniji. Ćurčin je inspiraciju pronašao u londonskom časopisu The New Europe (16. oktobra 1916 – 28. oktobra 1920), dakle, Nova Evropa počela je izlaziti upravo u trenutku kada je engleski časopis prestao sa izlaženjem. U suštini, „Nova Evropa” je bila glasilo za politiku i društveni život, bavilo se kulturom i objavljivalo književne radove. Klica „Nove Evrope” nikla je iz pisma koje…

  • Kako se 1866. u Srbiji pisalo o fotografiji i dagerotipiji

    Dagerotipija je jedna od prvih vrsta slike u istoriji fotografije koju je razvio francuski umetnik i hemičar Luj Dager (1787-1851). U udžbeniku za Višu žensku školu “Fizika za ženskinje” objavljenom u Beogradu 1866. godine nailazimo na poglavlje o fotografiji, tj. o dagerotipiji. Sledi izvod iz ovog poglavlja. Knjigu je priredio, kako je navedeno, E. Josimović po Dr. Evđeniju Netolička. Onovremeni pravopis nije menjan. U najlepše pobede čovečijega uma spada svakojako i pronađenje pravljenja fotografksih likova. Zar to nije čudnovato da se kome, koji je samo nekoliko sekunada stajao pred nekim sandučetom, posle nekoliko minuta može pokazati njegov, suncem izrađen, veran lik. Od početka 19. veka mučio se mlogi oko toga,…

  • Srbi ili Srblji Jovan Sterija Popovic

    Срби или Србљи, српски или србски од Јована Стерије Поповића

    У првом броју Гласника српског ученог друштва за годину 1847. добар део садржаја посвећен је српском језику. Између осталог, ту сам нашао и текст нашег Јована Стерије Поповића који ту о језику расправља. Прочитавши шта Стерија каже, сетим се актуелне и беспотребне расправе да ли се каже “српски” или “србски”. Једни кажу да треба говорити како се говорило у 19. веку, пре Вукове реформе, други оправдано одговарају да је граматички једино исправно рећи “српски”, са чиме се слажем, бар док не изменимо граматичка правила српскога језика. Јован Стерија Поповић у средини тог истог 19. века разматра да ли је исправно рећи “Срби” или “Србљи”. Да видимо шта каже. У чланку…