Tanušna zbirčica “Banatske pesme” P. T. štampana (pečatana) u Novome Sadu u Episkopskoj štampariji Ignjata Fuksa 1863. godine izuzetno je retka i gotovo nepoznata. Sačuvana je samo u dva primerka, jednom u Novom Sadu, u Matici srpskoj, drugom u Kijevu u ličnoj biblioteci Ivana Franka. Nije je bilo ni u predratnoj (spaljenoj u bombardovanju 1941) biblioteci u Beogradu, barem koliko znamo, a nije zabeležena ni u srpskoj bibliografiji Stojana Novakovića (Srpska bibliografija za noviju književnost 1741-1867. Beograd 1869). Ko zna šta je prouzrokovalo tako ukletu sudbinu, a zaslužila je svakako bolju i lepšu. Pavle popović pominje je u svom “Pregledu srpske književnosti” samo u Bibliografiji, ali inače o njoj ne govori. Drugi istoričari književnosti ni toliko. Ni njen sakupljač P.T nije u našoj književnosti poznat, možda i zbog retkosti knjige.
Pre šesnaest godina Ljubiša Večanski se pobrinuo da ta inače dobra zbirka narodnih i narodskih pesama, uglavnom bećaraca, bude priređena za štampu; a da njen priređivač (sakupitelj) Pavle Telečki bude konačno identifikovan i vraćen u našu književnost, i da je to učinjeno na najbolji način, čime je učinjena našoj književnosti i njenoj istoriji izvanredna usluga. Akademik Miroslav Pantić.
(P)avle (T)elečki
Zbirka pesama za koju pretpostavljamo da ju je sastavio Pavle Telečki, štampana je prvi put u Novom Sadu 1863. godine Vukovim pravopisom. Umesto punog imena i prezimena autora stoje inicijali P. T. Drugo izdanje objavljeno je 1866. godine (Ignjat Fuks), takođe u Novom Sadu. U pitanju su uglavnom rojtanske, iroške i ljubavne pesme.
Pavle Telečki rodio se 5. (18.) maja 1844. godine u Srpskoj Neuzini. Otac Sava mu je bio sveštenik u istom mestu, a prethodno je bio srpski učitelj u Orlovatu. Majka mu se zvala Natalija. Obrazovanje je stekao u rodnom mestu, zatim u Kečkemetu, dok je Bogosloviju završio u Vršcu. U čin sveštenika rukopoložen je 18. juna 1867. godine. Umro je kao arhimandrit manastira Beočina 1. (13.) februara 1900. godine.
Želja Pavla Telečkog bila je da odvoji pesme iz Banata od bačkih i sremskih, i da sačuva i zapiše da se ne zaboravi šta se pevalo u Banatu. Ljubiša Večanski Iz uvoda knjige “Banatske pesme“
