Nedavno sam pročitao roman Vatra i krv Džordža R. R. Martina i to je jedina njegova knjiga koju sam čitao. S obzirom da sam gledao Igru prestola, lepo sam se zabavio čitajući ovaj roman čija je radnja smeštena tri stotine godina pre dešavanja opisanih i prikazanih u knjigama i tv seriji. Vatra i krv započinje od legendarnog Egona Osvajača, koji je skovao Gvozdeni presto, a nastavlja se pripovedajući o pokolenjima Targarjena sve do građanskog rata i Plesa zmajeva. Dok sam prelazio sa stranice na stranicu imao sam utisak da čitam istorijsko štivo, vrlo pažljivo složenu hronologiju događaja sa mnoštvom detalja. Pri kraju knjige sam se zapitao, koliko je zapravo teško…
Kavafi i Ja u Petrovaradinu ili jedna retuširana slika moje mladosti
Oko 3 sata je ujutru, završavam gledanje dokumentarca o srednjem veku, dok u isto vreme prelistavam knjigu koja naširoko raspreda o carigradskom drumu “Via Militaris”. Spremam se da za ovu noć zatvorim korice knjige kad me ošinu sećanje na jednu pesmu. Eh, koliko sam nekada voleo poeziju. Čitao sam izvesnu, danas meni nepoznatu, pesmu kao srednjoškolac, možda početkom devedesetih, u nekoj knjižari, ne znam kojoj, Bog zna. Možda je to bilo i par godina kasnije, dok sam kao vojnik pozadinac trošio dane u jednoj zadimljenoj kafe knjižari u Petrovaradinu, ulica Beogradska, broja i imena se ne sećam. Znao sam je nekada napamet, stihovi u glavi su vremenom izbledeli, ostalo je…
Тужбалица непознатог Смедеревца над Ђурђем Бранковићем
Коначно сам решио да прочитам капитално дело Чедомиља Мијатовића “Ђурађ Бранковић”, објављено у Београду 1880. и 1882. године у две књиге. Та књига стоји у мојој полици већ годину дана, иако сам са ње већ више пута брисао прашину, читао је још увек нисам. Од када сам завршио књигу Брема Стокера расте моје интересовање за историју средине 15. века. Између намере да започнем читање, и самог читања Мијатовићеве студије, налетим случајно на књижицу под називом “Надгробна реч деспоту Ђурђу Бранковићу”. Ако се питате како се случајно налети на књигу, одговор је: врло лако ако имате на располагању библиотеку од 15.000 књига која се стално допуњује. Пар основних чињеница о животу…
Mentalni florilegijum, automatsko pisanje
Definiciju automatskog pisanja preuzeo sam sa sajta nadrealizam.rs, nije bilo potrebe da je sam pišem jer su oni to odlično uradili. Sa automatskim pisanjem prvi put sam se susreo 2012. godine prelistavajući knjigu “Lеs Champs Magnétiques“, izdanje Gallimard iz 1971. godine, a zatim u niže navedenom časopisu “Svedočanstva”. Definicija Automatsko pisanje nastaje u polju spontanog i proizvoljnog, proces nije unapred osmišljen, izvodi se što je brže moguće, tako da nema racionalne kontrole ili cenzure svesti. Automatizam, kao osnova nadrealističkog delovanja, definisan je već u Bretonovom prvom Manifestu nadrealizma (Manifeste du surréalisme), kao vid eksperimentalne tehnike koja treba da izrazi kreativnu snagu nesvesnog. Prvi tеkst koji je realizovan primenom ovog mеtоda,…
