Мојим земљацима срца лавовскога,
витезовима храбрим, тежацима и радницима,
што примише шибе народа туђинскога,
е да би пружили пример својим потомцима,
како се отаџбина чува, брани и воли,
а у часима искушења за њу Богу моли,
поручујем: не дамо Вас забораву!
Нисте Ви јуришали на Церу да би Вас заборав,
као неман, прогутао.
Нити је војник српски по албанским брдима лутао,
да би о њему народ српски ћутао.
Ви сте крвљу својом прелили земљу српску,
ко што свештеник Божији вином прелива жртву славску.
Зато Вам кличем: хвала Вам јунаци, моји земљаци!
Много је бојева за Вама остало…
Доста хероја на бојиштима пало,
а оно што је за Вама преостало,
морало би Вам се одужити, барем мало.
Зато за Вас Творцу вапим:
помјани Благи Обилиће наше,
и нек се од њихова спомена сви врази страше.
Доста је страдања, патњи и мука.
Суза проливених из сејиног и дечијег ока.
Мајчиног бола и жениних јаука,
призора страшних где свак за ближњим нариче, кука.
Нек настане мир Христов и на овој земљи светој.
Нек уснули нађу у Рају свој покој,
а сваки што ходи по земљи црној,
да бар трен посвети души својој.
И настаће рајско време. Завладаће слога.
Заволеће ближњи ближњег свога,
и видети осмех на лицу Бога.
Срђан Томашевић
2. новембар 2023
На дан Св. Великомученика Артемија
