Skender Kulenović je danas najčešće prisutan kroz nekoliko antologijskih pesama i školska čitanja, ali stare knjige ponekad sačuvaju mnogo više od samog književnog teksta. Takav je i ovaj primerak prvog izdanja poeme Ševa iz 1952. godine.
Na njegovoj prednjoj stranici Kulenović je svojeručno ispisao dugu, ličnu posvetu svojoj majci, datiranu u Beogradu 24. decembra 1952. To nije uobičajena autorska posveta od nekoliko reči, već gotovo malo porodično pismo, zapis o novom životu, bliskosti i odnosu prema najbližima.
Zbog toga ovaj primerak Ševe nije samo prvo izdanje jedne knjige, već i mali biografski dokument iz privatnog života jednog od najznačajnijih jugoslovenskih pesnika 20. veka.
Jedina,
desilo se eto tako da smo nekako od dana izlaska ove pjesme i od ovoga tvoga rođendana započeli nov život. Od ovoga moga dela pa do svoga poslednjeg daha, ne zaboravi nikad, ni u jednom trenutku, da se od ove ponoći osjećam potpuno sigurnim, potpuno spokojnim da s tobom i sa njih dvoje, Vukićem i Biljanicom, podijelim sve radosti i svu tragiku života. Takav ću vam biti, budi i ti takva prema meni i nauči i njih da budu takvi prema ocu ovih stihova, – njih dvoje: dva naša najljepša bića. Ljubim te kao život, želim ti najlepše želje!
Tvoj sin
Beograd, 24 decembar 1952.
