Мојим земљацима срца лавовскога, витезовима храбрим, тежацима и радницима, што примише шибе народа туђинскога, е да би пружили пример својим потомцима, како се отаџбина чува, брани и воли, а у часима искушења за њу Богу моли, поручујем: не дамо Вас забораву! Нисте Ви јуришали на Церу да би Вас заборав, као неман, прогутао. Нити је војник српски по албанским брдима лутао, да би о њему народ српски ћутао. Ви сте крвљу својом прелили...