Мојим земљацима срца лавовскога, витезовима храбрим, тежацима и радницима, што примише шибе народа туђинскога, е да би пружили пример својим потомцима, како се отаџбина чува, брани и воли, а у часима искушења за њу Богу моли, поручујем: не дамо Вас забораву! Нисте Ви јуришали на Церу да би Вас заборав, као неман, прогутао. Нити је војник српски по албанским брдима лутао, да би о њему народ српски ћутао. Ви сте крвљу својом прелили...
Kavafi i Ja u Petrovaradinu ili jedna retuširana slika moje mladosti
Oko 3 sata je ujutru, završavam gledanje dokumentarca o srednjem veku, dok u isto vreme prelistavam knjigu koja naširoko raspreda o carigradskom drumu “Via Militaris”. Spremam se da za ovu noć zatvorim korice knjige kad me ošinu sećanje na jednu pesmu. Eh, koliko sam nekada voleo poeziju. Čitao sam izvesnu, danas meni nepoznatu, pesmu kao srednjoškolac, možda početkom devedesetih, u nekoj knjižari, ne znam kojoj, Bog zna. Možda je to bilo i par godina kasnije, dok sam kao vojnik pozadinac trošio dane u jednoj zadimljenoj kafe knjižari u Petrovaradinu, ulica Beogradska, broja i imena se ne sećam. Znao sam je nekada napamet, stihovi u glavi su vremenom izbledeli, ostalo je…
