Ispred sebe na stolu ponovo imam jednu vrlo retku knjižicu koja nosi naslov “Ukrajinsko pitanje”. Štampana je u Beogradu 1919. godine, dok je za izdavača navedeno “Društvo Slovenske Uzajamnosti”. O ovom društvu danas ima vrlo malo podataka, uglavnom po jedna ili dve rečenice gde se spominje u nekoj knjizi. Šta o ovom društvu nalazimo u knjizi “Ukrajinsko pitanje” i zašto i kako se to društvo bavilo tim pitanjem?
Na početku nailazimo na podugačak spisak osnivača “Društva slovenske uzajamnosti”. Navešću pojedine, domaće osnivače:
Pukovnik Stevan Bošković, predsednik srpsko-ruskog kluba; Velja Vukićević, narodni poslanik iz Pirota; Marko Vuletić, trgovac iz Beograda; Dr. Bogdan Gavrilović, profesor Univerziteta u Beogradu; General Vojislav Živanović; Aleksa Žujović, narodni poslanik iz Kosmaja; Dr. Jevrem M. Žujović, šef lekar Opšte državne bolnice u Beogradu; Jovan M. Žujović, predsednik Srpske Kraljevske Akademije; Dr. Momčilo Ivković, lekar; Dr. Dragutin Ikonić, urednik “La Patrie Serbe”; Velimir Karić, apotekar u Beogradu; Sima Lozanić, Miloš P. Savčić, Dr. Vladimir Ćorović, narodni poslanik iz Mostara i mnogi drugi.
Od stranih osnivača tu su pored ostalih: Graf Vladimir Bobrinski; Dimitrije Nik. Vergun; Aleksandar Stefanovič Gižinski; Sergije Lavrov; General Maksim Leontijev; Senator Vladimir Smoljaninov i drugi.
Predsednik ovog Društva osnovanog 1919. bio je naš Jovan Žujović.
U proglasu Društva slovenske uzajamnosti se između ostalog kaže:
Ubeđeni, da se oslobođeni i u samostalne države ujedinjeni Srbi, Hrvati i Slovenci, Česi i Slovaci i Poljaci mogu slobodno i bezbrižno razvijati samo tako, ako održavajući i dalje prisnu vezu sa Saveznicima, uz čiju su se pripomoć oslobodili i ujedinili. Mi smo osnovali Društvo slovenske uzajamnosti kome je zadatak da razvija i utvrđuje kulturnu, političku, ekonomsku i domobransku uzajamnost među slovenskim narodima. Na ovom će zadatku Društvo raditi.
Društvo slovenske uzajamnosti misli da je bez obnovljenja Rusije kao velike slovenske države, koja bi se razvijala na slobodnim demokratskim osnovama, nemoguće zamisliti mir u Evropi. Da je bez obnovljenja Rusije nemogućno zamisliti pobedu onih ideja koje su oduševljavale i pokretale sve Saveznike na nečuvene žrtve i patnje koje su podnele za vreme rata. Da se bez obnovljenja Rusije ne može amisliti razviće i napredak i ostalih slovenskih naroda, koji će u velikoj Rusiji uvek naći zaštite protiv vekovnih neprijatelja, koji su sada trenutno pali ali će uvek biti spremni da remete mir sveta.
Svesne svih opasnosti, koje prete slovenskim narodima, ako bi Rusija ostala još dugo u ovom haotičnom stanju, i svih koristi od njenog obnovljenja Društvo slovenske uzajamnosti stavilo je sebi u prvom redu naročit zadatak: da sudeluje u opštem radu za što skorije obnovljenje Rusije najmoćnijeg člana slovenske zajednice. Ovim poslom baviće se celo Društvo a naročito Ruska podružina, koja se u njemu radi toga grupisala.
Patnje i stradanja naše braće Rusa našle su odjeka u dubini duša svih Južnih Slovena. Sada Društvo misli da sme pozvati sve građane i građanke Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, da prriteknu u pomoć novčanim prilozima i gostoprimstvom u svojim domovima onoj braći iz Rusije, koji su morali napustiti svoje ognjište bežeći ispred nasilja i potražiti zbeg u našoj Otadžbini… U Beogradu 3. juna 1919.
Ukrajinsko pitanje je i u naše vreme još uvek aktuelno. Da vidimo kakav je bio karakter tog pitanja pre 100 godina.
Da bi se postigla što veća uzajamnost među Slovenima potrebno je, između ostalog, da oni mirno raspravljaju i dogovorom rešavaju pitanja, koja ih dele i otuđuju. O svim tim pitanjima treba da bude dobro obavešteno Društvo slovenske uzajamnosti, kako bi ih moglo pravilno oceniti i pravedni sud gde treba i čime može zastupati.
Jedno od težih pitanja, koje je prvo došlo Društvu na pretres jeste Ukrajinsko pitanje. Članovi ukrajinske misije V. Verbenec, P. Franko, V. Ganjkijevski podneli su Društvu svoje težnje, a ta je težnja bila predmet diskusije na dvema sednicama od 10-og i 17-og jula 1919. kojima su osim osnivača prisustvovali i drugi članovi društva. U diskusiji je učestvovalo mnogo govornika, Srba i Velikorusa i jedan predstavnik Malorus. U ovoj knjizi predaje se javnosti većina tih govora zajedno sa pismenom predstavkom ukrajinske misije.
Kakve su bile pomenute težnje Ukrajinske misije
Nakon uvoda, predstavnik Ukrajinaca je rekao: “Poljski narod do juče je bio ugnjetavan i ponižavan od ruskih careva u njegovim najosnovnijim nacionalnim pravima i aspiracijama, naš ukrajinski narod sa svih strana, kako od Madžara, tako od Slovena, Rusa i Poljaka bio negiran. Danas kad se oslobađaju slovenski narodi, naš se narod još više negira. Ovo uzimamo kao na jednu nepravdu koja nam se čini ne samo od tuđina, nego i od naše braće Slovena. Verujući, da će Srbi kao Sloveni, s najčistijom idejom bratstva i bez trunke egoizma i kao narod u demokratskom duhu najjače izražen, najbolje razumeti naše očajanje kad nas negiraju kao slobodan narod i Rumuni i Mađari i Poljaci i Rusi. U novim granicama koje se danas dodeljuju državama žrtvuju se Ukrajinci na sve strane. Rumuniji se predaju dva miliona Ukrajinaca Bukovine i severne Ugarske. Poljaci traže da sebi podjarme pet miliona Ukrajinaca. Rusi, još od doba Ekaterine negiraju Ukrajinsku naciju duž Dnjepra. Kaže nam se da mi čak i ne postojimo, nego nas je izmislila tobož nemačka politika. Na Ukrajinsku naciju se još kleveta da je sva boljševička.”
Nakon navođenja istorijskih primera borbe za slobodu ukrajinskog naroda, predstavnik misije dalje kaže:
“U punom bolu i očajanju a u veri da će nas srpski demokratski narod najbolje razumeti mi i upućujemo ovo pismo Vama Gospodine Predsedniče. Vi ćete kao sin demokratskog naroda imati najviše autoriteta da kroz Društvo uputite svima Slovenima poziv za izmirenje, za međusobno priznanje i za slovensku solidarnost. Srpski narod nam je oduvek najbliži bio i po jeziku i po bičajima i po narodnim pesmama. Tamo gde mi danas živimo, bila je nekada Vaša stara domovina. našeg nacionalnog junaka Tarasa Buljbu vi na jugu ste najbolje razumeli.”
Predstavnik misije završava pesmom Đure Jakšića “Pozdrav”. U Beogradu 16-VI-1919. U nastavku je usledila diskusija članova Društva, objavljena u knjizi “Ukrajinsko pitanje” iz 1919. godine.
Fotografija u zaglavlju: Fotomagacin
