U tekstu pod naslovom “Srbija: Sada i u budućnosti”, koji je objavljen 25. juna 1903. godine u “Independent” magazinu, američki političar i diplomata Loudon Snowden (1835-1912), dao je svoje mišljenje o tada već počivšem kralju Aleksandru Obrenoviću. Od 1889. do 1892. godine Snouden je služio kao poslanik Sjedinjenih Država u Grčkoj, Rumuniji i Srbiji, a od 1892. do 1893. služio je kao ministar Sjedinjenih Država u Španiji. U vreme kada se dogodio Majski prevrat Snouden je već bio daleko od Srbije i o toj kobnoj noći saznao je iz novina. Zato ću taj deo izostaviti i ispod navesti samo njegova sećanja na ličnost kralja Aleksandra.
Između držanja moga oca i razdražljivosti moje majke, očekivao sam da ću naposletku izgubiti srpski presto”.
Bile su to reči Aleksandra, nedavno pogubljenog Kralja, u vreme kada sam bio diplomatski predstavnik Sjedinjenih Država u Beogradu, za vreme njegove vladavine. Njegova mračna slutnja govori da je prepoznao nesigurnost situacije mnogo pre nego što je to postalo opšte poznato, ali mladi kralj ni u jednom trenutku nije imao strepnje u pogledu lične bezbednosti ili sigurnosti svoje krune.
Aleksandrov karakter bio je prikazivan na razne načine. Izjave koje su dolazile iz Beograda, glavnog grada, dolazile su od strane ljudi koji su imali interes da njega i njegovu vladavinu predstave u najnepovoljnijem svetlu. Izveštaj sa obdukcije, za koju se tvrdi da je održana na njegovim ostacima, govori da mu je mozak bio nepravilno razvijen, i da je on, grubo rečeno ,,degenerik”. Ova optužba loše pristaje ličnosti nekoga ko je sa sedamnaest godina isplanirao i uspešno sproveo coup d’état 1, a sa četrnaest je bio smatran za jednog od najboljih matematičara u Srbiji. Od pouzdanog izvora sam čuo da je mogao da sabira brojeve iz tri kolone istovremeno.
Kada sam ga video, u njegovom razgovoru i držanju nije bilo ničega što bi opravdalo zlonamerne utiske o njemu nedavno poslate svetu od strane njegovih neprijatelja i ubica. Bio je pažljiv i u ličnim troškovima. Što i pokazuje optužba za ,,štednju”, podneta protiv njegove administracije zbog poslovanja njegove palate i doma. Optužba ne predstavlja ništa drugo, već pohvalu za čoveka koji je odrastao u atmosferi u kojoj su raskoš i rasipništvo bili pravilo, i pod uticajem oca koga je teško okarakterisati previše grubo.
Odgojen u okruženju u kojem su laž i intriga očekivane stvari, sa ljudima kojima je nesebično služenje kruni ili zemlji gotovo potpuno nepoznato, i okružen nekolicinom kojoj je mogao verovati, smatram da Aleksandar Obrenović zaslužuje da ga istorija zapamti u boljem svetlu.
On nije bio nezainteresovan za državu. Primeri te visoke političke vrline su zaista bili retki među onima sa kojima je dolazio u kontakt. Bio je razdražljiv i arogantan, osobine koje su, ne samo urođene, već i pogoršane usled okolnosti u kojima je rođen i okruženja u kojem je živeo.
Lik kralja Aleksandra baca svetlost na njegov narod, dok lik naroda osvetljava ličnost njihovog kralja. Nakon skoro 350 godina pod turskom čizmom, malo je preostalo od one stare rase koja je nekada formirala moćno kraljevstvo koje je godinama bilo brana napadima na hrišćansku Evropu. Aleksandar, narodni sin, nije bio loš izdanak seoskog poglavara od koga je potekao.
1 Prevrat
