Čedomilj Mijatović (Beograd, 5/17. oktobar 1842 — London, 14. maj 1932) bio je jedan od najobrazovanijih Srba svog vremena. Ekonomista, književnik, istoričar, političar i diplomata, šest puta je bio na mestu srpskog ministra finansija, tri puta ministar inostranih poslova, kandidat za patrijarha i predsednik Srpske kraljevske akademije. Autor je više knjiga. Bio je prijatelj kuće Obrenovića i lični svedok mnogih dešavanja na dvoru i oko njega. Tokom Majskog prevrata, kada su u starom konaku zverski ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draginja Draga Obrenović, nalazio se u Londonu na mestu šefa srpskog poslanstva. Penzionisan je nakon dolaska Karađorđevića na vlast. O Majskom prevratu napisao je knjigu “A Royal Tragedy : The Story of the Assassination of King Alexander and Queen Draga of Servia”, koja je objavljena na engleskom jeziku 1906. godine u Londonu. Ovo značajno istorijsko-memoarsko delo, prepuno ličnih sećanja i misli, nikada nije prevedeno na srpski jezik. U nekoliko članaka koji slede, prevešću pojedina poglavlja iz ove dragocene knjige. Jedno od njih naslovljeno je sa “Madame Draga Mashin”.
MADAME DRAGA MASHIN
Dragin deda je bio Nikola Milićević Lunjevica, prijatelj i pobratim Miloša Obrenovića. Sin Nikole Lunjevice, Panta, bio je okružni načelnik u Šapcu u ranijim godinama vladavine kralja Milana. Imao je nekoliko ćerki, od kojih je druga nosila veoma popularno ime „Draga“. Draga je bila veoma lepa devojka, elegantne figure, blede, a posebno tople puti, fino izvajanih crta lica, i divno lepih, baršunasto-smeđih, velikih i veoma izražajnih očiju. Još kao školarka udala se za Svetozara, najmlađeg sina dr Mašina, Čeha po rođenju, ali naturalizovanog srpskog građanina, uspešnog i veštog lekara, ali prilično nepopularnog zbog svoje loše ćudi i beskrupuloznih principa. Svetozar Mašin je bio po zanimanju rudarski inžinjer, u radnom odnosu u Ministarstvu.
Neprijatelji kraljice Drage voleli su da šire vest da je ona otrovala svog prvog muža. Ali, u vreme svoje smrti, on je bio jedan od mojih sekretara Odeljenja za rudarstvo, i kao takav dobio je naređenje da kratko vreme upravlja jednom od vladinih rudarskih ustanova. Sećam se kada su mi javili da je moj sekretar umro od delirium tremensa, i nisam bio iznenađen, pošto sam znao da je jako puno pio. Mlada, lepa udovica, sa veoma malim bogatstvom, i još manjom penzijom (koja, mislim, nije bila više od 3 funte mesečno, što je dobijala od Vlade kao udovica državnog službenika), bila je okružena mnogim obožavaocima, opasnostima i iskušenjima.
Kraljici Nataliji, koja je uživala u dobrim delima i dobrotvornim akcijama, rečeno je da je ova lepa i bistra mlada žena unuka „Pobratima“ kneza Miloša, i ona se odmah veoma zainteresovala za nju. Siguran sam da kraljica to ne bi uradila da je znala, da su glasine o njenim ljubavnim spletkama sa gospodom, imale bilo kakvu osnovu. Primetivši da je njeno obrazovanje samo onakvo, kakvo bi u Srbiji mogla da uživa ćerka osobe iz srednjeg staleža, kraljica je za nju plaćala učitelje stranih jezika i podsticala je na čitanje francuskih i nemačkih knjiga. Draga je napravila izuzetan napredak, a njena kraljevska dobrotvorka je bila prilično ponosna što može da predstavi porodicama stranih diplomata tako lepu, duhovitu i kulturnu mladu srpsku damu. Kretala se u najboljem društvu u srpskoj prestonici i svuda je bila primana sa velikim zadovoljstvom. Naravno, u malom gradu kao što je Beograd, jezici su oštriji nego u velikom gradu, a mašta se uvek trudi da Chronique Scandaleuse opskrbi izmišljenim pričama, u nedostatku stvarnih činjenica.
Mnoge zavidne beogradske lepotice imale su samo jedno objašnjenje za česte posete lepe mlade udovice dvoru, a to je da je bila ljubavnica kralja Milana! Intimni prijatelji kralja Milana dobro su znali ko mu je ljubavnica, tačnije ko su bile njegove ljubavnice u različitim periodima, još od 1880. godine. Mogu slobodno reći da Draga Mašin nikada nije bila ljubavnica kralja Milana. Milan je gajio neku vrstu averzije prema njoj. Tu odbojnost objašnjavao sam činjenicom da je Draga Mašin bila jedna od miljenica kraljice Natalije, a kralj Milan nije mogao da podnese miljenice svoje žene. Kada je kraljica Natalija 1890. odlučila da se nastani u Francuskoj i sagradi sebi lepu vilu „Sašino” u Bijaricu, uzela je Dragu Mašin za svoju Dame d‘honneur. Kako je kraljica stalno bila u društvu najvišeg francuskog, španskog i ruskog plemstva, i kako su tokom sezone u Bijaricu mnoge ugledne engleske i američke porodice posećivale kraljicu u vili „Sašino“, gospođa Draga Mašin imala je neobične prilike da se upozna sa najboljim društvom u Evropi. Divili su joj se i tu je stekla mnogo prijatelja. Nakon što je postala kraljica Srbije, jednom prilikom sam video u njenom budoaru, u Starom dvoru u Beogradu, stotine fotografija najuglednijih dama i gospode, sa kojima se sprijateljila u Bijaricu kao pratilja kraljice Natalije.
Pošteno je reći da su optužbe, koje su posle venčanja sa kraljem Aleksandrom, njeni lični neprijatelji i neprijatelji dinastije Obrenović, pripisivali njoj, da je bila žena lakog morala, ako mene pitate, potpuno neutemeljene. Ja lično ne znam ni jednu činjenicu koja bi se u tom smislu mogla upotrebiti protiv nje, osim činjenice da je postala ljubavnica kralja Aleksandra. Priznajem da moje svedočenje ne vredi mnogo, jer nisam pratio njen život, ali sam siguran da žena takvih vrlina kao kraljica Natalija, žena tako budna, tako oštra, tako odlučna i beskompromisna, ona koja je imala izuzetna sredstva da sazna i čuje, ne bi nikada uzela Dragu Mašin za svoju Dame d‘honneur da je imala je najmanji razlog za sumnju u njen karakter. Sama činjenica da je kraljica Natalija odvela Dragu na svoj dvor 1890. godine govori u prilog tadašnjem Draginom karakteru. Niti je verovatno da je, dok je živela u vili “Sašino”, i bila pred očima kraljice Natalije, mogla da se upušta u ljubavne intrige sa bilo kim. U trenutku kada je kraljica Natalija presrela jedno od njenih pisama, koje je dokazivalo da je Draga u ljubavnoj romansi sa kraljem Aleksandrom, smesta ju je otpustila. Kao mlada, lepa i duhovita žena, okružena laskanjem i divljenjem, možda čak i obožavanjem, muškarcima, mladim i starim, možda bi se i upustila u flert, ali po mom mišljenju, i koliko znam, bila je ljubavnica samo jednog čoveka – kralja Aleksandra.
Postoji jedan neobičan događaj iz vremena kada je Draga Mašin bila dvorska dama kraljice Natalije. Priču je poverljivo, nekim intimnim prijateljima, ispričala Mademoiselle Tzana Đorđević, koja je neko vreme u Bijaricu boravila kao Demoiselle d’honneur kraljice Natalije. Jednog dana (ne znam tačno koje godine, između 1890. i 1897.) kraljica je otišla u Pariz da poseti svoju sestru, princezu Giku, i povela sa sobom obe svoje dame. Pre povratka iz Pariza otišla je, u pratnji gospođe Drage i gospođice Tzane, da vidi i konsultuje se sa čuvenom pariskom vidovnjakinjom, gospođom Tebom (Madame Thebes).
Uz fotografiju iznad: Villa Galvagna Giol nalazi se u mestu Colfrancui, severno od grada Treviso. Postoji i danas i u njoj se često organizuju venčanja i druga okupljanja. Sećanje na gošće iz Srbije nije izbledelo. Na jednom od italijanskih sajtova koji opisuju ovu vilu se kaže: Poslednjih godina devetnaestog veka srpska kraljica Natalija bila je više puta gost baronice Galvanja. Ova stara fotografija prikazuje ovde dve dame. Iza njih stoji Draga Mašin, tada kraljičina dama, ali predodređena da, uprkos svom skromnom poreklu i protivljenju svih, postane kraljica Srbije, udavši se za Natalijinog sina, kralja Aleksandra. Na fotografiji stoje baron Frančesko Galvanja, grofica Persiko (supruga Đuzepea Galvanje), Draga Mašin i baron Đuzepe; sede: kraljica Natalija, baronica Tatjana Galvanja i plemkinja Manati.
Šta je ova vidovita žena rekla kraljici nije poznato, osim sledećeg: „Vaše Veličanstvo čuva u grudima zmiju otrovnicu, koja će vam jednog dana zadati smrtnu ranu“. Gospođici Tzani prorekla je da se nikada neće udati (i ona se još uvek nije udala). Dragi Mašin je prorekla: “Ambiciozna si i maćeš veliku karijeru, udaćeš se za najvišu ličnost u tvojoj zemlji; ali svom mužu ćeš doneti samo propast i sa njim ćeš propasti i ti.” Posle venčanja kralja Aleksandra sa Dragom Mašin, ova izvanredna priča pojavila se u jednom od srpskih novina i, naravno, napravila veliku senzaciju. I kraljica Draga i kralj Aleksandar bili su vidno iznervirani, a kako je Draga sumnjala da je gospođica Tzana Đorđević to saopštila štampi, jadna gospođica Tzana je pozvana pred šefa beogradske policije, da dokaže zašto nebi trebala da bude kažnjena zbog indiskrecije, koja je uznemirila kraljevsku porodicu, kao i same građane. Gospođica Đorđević je zatražila i dobila dozvolu da vidi kraljicu, i dokazala joj da je nevina.
Izgleda da je Kralj Aleksandar, u izvesnim aspektima, bio vanredno razvijen. Pitanje je pre fiziološko i delikatne prirode. Jednom prilikom, jedan doktor, koji je veoma dobro poznavao mladog kralja, rekao mi je da sumnja da li će kralj Aleksandar ikada imati naslednika prestola. Godine 1895. Kralj Milan mi je u Parizu rekao da ga je, iako je njegov Saša bio prilično briljantan garçon, u jednoj stvari iznenadio; ne samo da je u damskom društvu potpuno nespretan, već i da je izgleda bio potpuno otporan na uticaj najšarmantnijih žena na svetu! Jadni kralj Milan tada nije znao da na svetu postoji neko, i to nedaleko od Pariza, žena čijim je čarima već podlegao njegov sjajni, ali inače hladni sin.
Kralj Aleksandar me je jednom prilikom (posle ženidbe) obavestio da se zaljubio u Dragu dok je bio u poseti svojoj majci, kraljici Nataliji, u Bijaricu 1897. Isto je rekao i gospodinu Vukašinu Petroviću, privremenom predsedniku svoje vlade 1900. godine. Ceo mesec, ili šest nedelja, stalno je bio u društvu ove fascinantne mlade udovice, i ne uvek pod budnim očima svoje majke. On i Draga su skoro svakodnevno išli u vožnju biciklima, a često i sasvim sami. Zajedno su plivali u moru, odnosno zajedno uzimali časove plivanja. Mnogi krive kraljicu Nataliju što je dozvolila da njen sin provodi toliko vremena, i u tako rizičnim okolnostima, sa svojom privlačnom Dame d’honneur, a neki su čak sumnjali da ga je ona namerno navela da se zaljubi u njenu dvorsku damu, kako bi potpuno potisnula uticaj kralja Milana na sina. Svakako, ni Milan ni Natalija, u svojoj mržnji jedni prema drugima, nisu bili preterano savesni u odabiru oružja; ali ko je poznavao karakter kraljice Natalije, znao bi i da ona nije sposobna za tako podlu i opasnu intrigu. Želela je, prirodno, da vidi svog “Sašu” zadovoljnog i srećnog, i imala je puno poverenje u svoju Dragu.
Kralj Aleksandar pričao je ministru, Vukašinu Petroviću, da je Draga, u trenutku kada se zaljubio u nju, bila vrlo čedna i moralna žena, da je sa ogorčenjem odbijala njegove pokušaje, da je jednom prilikom, kada je u slepoj strasti ušao u njenu sobu u vili Sašino, ona odlučno zamolila da smesta ode, a kada je oklevao, uhvatila ga je za ramena, izgurala napolje i okrenula ključ u vratima. Naravno, odbijanje je samo dolilo svežeg goriva na vatru njegove ljubavi. Ali, da li je ponašanje mlade udovice bilo ponašanje časne žene, ili je to bilo samo iskusno postupanje jednog spletkara? Ako je jadni dečak to shvatio kao časno ponašanje poštene žene, a njegova vrla i iskusna majka Natalija smatrala je svoju dvorsku damu savršeno poštenom i pouzdanom, s kojim pravom možemo da kažemo da je Draga Mašin postupila samo kao pametna, ali beskrupulozna, promišljena žena? Kralj Aleksandar je rekao Vukašinu Petroviću da se Draga opirala njegovim udvaranjima više od tri godine. Ali, izgleda da su pisali jedno drugom draga ljubavna pisma. Jedno od njih palo je u ruke kraljice Natalije. Bila je zapanjena otkrićem. U velikom besu naredila je svojoj dvorskoj dami, i godinama njenoj miljenici, da zauvek napusti vilu Sašino. Nedovoljno zadovoljna ovim, kraljica Natalija je pisala nekoj od svojih prijateljica da je Draga Mašin izneverila njeno poverenje i da se ponela kao “loša žena”.
Draga Mašin napustila je Sašino, i došla u Beograd, da postane milosnica kralja Aleksandra. Jedna mala, raskošno nameštena kuća, u blizini starog Dvora, uzeta je za Dragu Mašin. Kralj Milan je mrzeo tu ženu, ali je smatrao da nije opravdano da se meša u ljubavnu vezu „svog kralja i gospodara“ – kako je voleo da oslovljava svog sina.
Dr Vladan Đorđević, predsednik vlade, kako nam pripoveda u svojim izuzetnim Memoarima, pokušao je, jednom prilikom, u razgovoru sa šefom beogradske policije, da opravda svog mladog kralja i gospodara, što ima ovu jednu i jedinu ljubavnicu. Mitropolit Inoćentije je znao za to, i nikada nije otvorio usta da kaže ni jednu reč o nemoralnosti takvih odnosa. Za to su znali svi oficiri, svi građani, sve diplomate, pa i najugledniji među njima išli su na nedeljne prijeme koje je organizovala gospođa Draga, i pozivali je u svoje kuće, na svoje večere i zabave.
USPOMENE BALKANSKOG DIPLOMATE
U svojim memoarima, objavljenim u Srbiji 2008. godine (prevod Slobodan G. Marković), naslovljenim “Uspomene balkanskog diplomate” (The Memoirs of a Balkan Diplomatist, London, New York, Toronto and Melbourne 1917), Mijatović dopunjuje što je napisao 11 godina ranije u delu “A Royal Tragedy”. Draga je bila unuka Nikole Lunjevice, bogatog izvoznika svinja na ugarske pijace tokom Drugog srpskog ustanka pod Milošem Obrenovićem. On nije uzeo učešća u pokretu, i bilo mu je dozvoljeno da nastavi sa trgovinom, ali je pomagao ustanak dajući ili pozajmljujući velike iznose novca kad god je Milošu trebalo da kupi oružje i municiju iz Austrije. Nikola je bio od takve pomoći da ga je Miloš uzeo za pobratima. Bogatstvo Nikole Lunjevice potrošeno je ili izgubljeno u prvoj polovini XIX veka, pa je njegov unuk, a Dragin otac, Pantelija, živeo u Šapcu od plate sreskog načelnika. Ćerke je slao u školu za mlade dame Madam Cerman, najbolju školu u Beogradu za devojke iz srednjeg staleža. Ovde je Draga naučila nemački jezik.
Nakon smrti prvog muža, Svetozara Mašina, Draga je morala da radi kako bi i dalje zadržala ugled u prestonici. Počela je da piše priče za neke novine u Beogradu i davala je časove nemačkog jezika. Tako je živela sve dok je kraljica Natalija nije uzela kao svoju dvorsku damu.
Kako se vidi iz ovih uspomena, Čedomilj Mijatović nije bio pristalica venčanja Drage i Aleksandra, kao što nije verovao da će do braka uopšte doći. A kada je do njega došlo, Čedomilj je kao častan čovek i podanik dinastije, poštovao učinjeno. Iako ga je Aleksandar povukao sa mesta predstavnika u Carigradu, kraljici Dragi ga je predstavio kao “odanog prijatelja njegove kuće”. Prilikom tog susreta, Draga je izrazila žaljenje što je on jedan od onih koji ne podržavaju kraljev brak. Razgovor je tekao ovako:
“Šta god mi možemo misliti o tome, ne možemo da izmenimo “fait accompli”. Vi ste danas naša kraljica i, kao takva, imate svako pravo na naše poštovanje, odanost i službu. Ja koji verujem da su sva zbivanja ovoga života predodređena, nemam sumnje da je vaš brak sa kraljem bio čin proviđenja. Ja ne mogu reći šta je svrha, to može biti, nadajmo se da jest, dobro Srbije i kraljevske dinastije; ali može da bude i nesreća naše zemlje i dinastije. Dužnost je svih nas, a naročito Vaša dužnost, madam, da radite na taj način da dokažete da je kraljev brak imao kao značenje sreću naše zemlje i slavu dinastije.”
“Svesna sam časti koju mi je Proviđenje darovalo učinivši me kraljicom Srbije. Svesna sam odgovornosti i dužnosti prema kralju koji me je učinio svojom ženom. Svesna sam dužnosti prema zemlji i gorim od želje da je izvršim. Molim se Bogu da mi omogući da obavim sve dužnosti na odgovarajući način i temeljno da bi svi Srbi, a takođe i Vi gospodine Mijatoviću, mogli jednog dana iskreno da kažete da je, na kraju krajeva, kralj postupio dobro oženivši me. Molim se, nastavi kraljica Draga, molim sve dobre Srbe da mi pomognu da budem dobra kraljica. Molim Vas, starog i posvećenog prijatelja dinastije, da mi pomognete savetima i predlozima da zadobijem ljubav naroda.”
“Govorila je toplo i izražajno, naglašavajući reči. Sve što je rekla ostavi na mene utisak potpune iskrenosti. Gledah pravo u njene oči i lice i smatrah je za zaista lepu.”
“Mislim gospođo, da to možete lako da učinite ako uspete da popravite neke nedostatke kraljeve prirode. Zagleda se u mene sa iskrenom zbunjenošću. Šta?! uzviknu! Nedostaci kraljeve prirode! Za mene kraljeva priroda nema nedostataka, nema slabih tačaka…”
“Zagledah se u nju sa zapanjenošću. Lepota njenih očiju i lica nestadoše.“
Prevod sa engleskog "A Royal Tragedy": Filip Tomašević. Fotografije: A Royal tragedy by Chedomille Mijatovich, London 1906, Illustrazione popolare, vol. XXXX, jun 1903.
