Šta je antibiblioteka? Pojednostavljeno rečeno, antibiblioteka je privatna zbirka nepročitanih knjiga. Koncept je prvi pomenuo libansko-američki naučnik i pisac Nassim Nicholas Taleb u svojoj knjizi “Crni labud”, gde opisuje jedinstven odnos koji je italijanski pisac Umberto Eko imao sa knjigama:
Pisac Umberto Eko pripadao je onoj maloj grupi naučnika koji su enciklopedični, pronicljivi i nezanimljivi. Bio je vlasnik velike privatne biblioteke (koja sadrži trideset hiljada knjiga) i delio je posetioce u dve kategorije: one koji reaguju sa „Vau! Signore, profesore, doktore Eko, kakvu biblioteku imate! Koliko ste ovih knjiga pročitali?” i drugi – vrlo mala manjina – koji shvataju da privatna biblioteka nije sredstvo za jačanje ega, već istraživačka alatka. Pročitane knjige su daleko manje vredne od nepročitanih. Biblioteka bi trebalo da sadrži onoliko onoga što ne znate koliko vam omogućavaju vaša finansijska sredstva, hipotekarne stope i trenutno zategnuto tržište nekretnina. Akumuliraćete sve više znanja i više knjiga kako starite, a sve veći broj nepročitanih knjiga na policama gledaće vas pretećim pogledom. Zaista, što više znate, veći su redovi nepročitanih knjiga. Nazovimo ovu zbirku nepročitanih knjiga antibibliotekom.
Za Umberta Eka, privatna biblioteka je bila alat za istraživanje. Cilj antibiblioteke nije da prikuplja knjige koje ste pročitali kako biste ih ponosno izložili na svojoj polici; umesto toga, ona predstavlja veoma ličnu kolekciju resursa oko tema koje vas zanimaju. Umesto proslave svega što znate, antibiblioteka je oda svemu što želite da istražite.
Anne-Laure Le Cunff, https://nesslabs.com
