Istorija

Đačka knjižica iz 1936. i šta u njoj piše

Vitko Jelić, prijatelj moj i takođe prijatelj starih knjiga, doneo mi je pre neki dan đačku knjižicu za školsku godinu 1936/37. Narodna osnovna škola u selu Petka, Lazarevac. Dunavska banovina, kraljevina Jugoslavija. Na predlistu su uokvirene slike Karađorđa, kralja Petra I, već počivšeg kralja Aleksandra i mladog Nj. V. kralja Petra II u sokolskoj uniformi.

Na prvoj strani štampan je đački zavet koji ovako glasi:

Najveće svetinje su mi Bog, Kralj i Otadžbina. Najveću ljubav i poštovanje odajem roditeljima i učiteljima. Svoj zavet najuspešnije ispunjavam kad se molim Bogu i radim za dobro Kralja i Otadžbine, za jedinstvo jugoslovesnkog naroda i jednaku ljubav prema svima Jugoslovenima bez razlike vere i plemena.

Biću pobožan, dobar, plemenit i pažljiv prema svakom;

Biću pošten, istinit, iskren i veran u društvu i školi;

Biću vredan, savestan, poslušan i izdržljiv u svakom poslu;

Kad budem takav zaslužiću punu ljubav i priznanje svojih roditelja i učitelja, što će mi biti najbolja nagrada.

Pročitao sam zavet i obećavam svečano, da ću ga se svagda držati.

Na strani 2 ispisani su lični podaci učenika. Ime i prezime, datum rođenja, mesto rođenja, Srez i banovina, vera i narodnost, stan, ime roditelja i na kraju zanimanje roditelja. Strana broj 3 posvećena je đačkim ocenama iz sledećih predmeta za IV razred:

Nauka o veri

Srp. Hrv. Slov. jezik

Zemljopis

Istorija

Pozn. prirode

Račun

Crtanje

Lepo pisanje

Praktična i privred. znanja

Pevanje

Telesno vežbanje

Vladanje

Četvrta stranica naslovljena je “Školski red”. Evo šta se o tome kaže:

U školu se dolazi četvrt časa pred početak učenja

U školi ni pre, ni za vreme učenja ne sme se bez dozvole učitelja s mesta ići, niti praviti larmu i nered

Odelo, đački pribor i knjige moraju biti čisti i očuvani. Po školi se ne sme bacati hartija i drugi otpatci

Posle škole kući se ide pristojno, gde je više đaka u dvojnom redu, bez trčanja i galame. Isto se tako ide i u školu

Starije usput pozdravljati

Đače: budi Soko, trezvenjak, štediša

Tu je i karta Dunavske banovine od Subotice do Takova i Knića, i od Belog Manastira i Šida do Vršca i Velikog Gradišta.

Pri kraju knjižice navedene su opšti uslovi za upis i školovanje dece, kao i obaveze đaka i njihovih roditelja. Izdvojili bi ovde član 62 koji kaže:

Roditelj, koga pozove mesni školski odbor, mora se pozivu odazvati. Ako se ne odazove, dužna je opštinska vlast postupiti isto onako kao i u slučajevima neodazivanja pozivu koje druge javne vlasti.

Poslednje dve strane rezervisane su za indoktrinaciju mališana jugoslovenstvom i razgrađivanje nacionalnog identiteta. Tu su sa jedne strane slikoviti prikazi Ljudevita Gaja, Josipa J. Štrosmajera, zatim ilustracija hrvatskog preporoda, i na kraju portreti France Prešerna i A. Šenoe. Nasuprot ovim “jugoslovenima”, tu su i “naši jugosloveni” predstavljeni slikama Dositeja i Vuka, Zmaja i Branka. Između njih umetnuta je slika Paje Jovanovića “Seoba Srba”, što na neki način i ima smisla jer je Dositej Obradović rođen u Čakovu (rumunski deo Banata tadašnje Austrije), Čika Jova Zmaj i Branko Radičević u Austrougarskoj (Novi Sad i Slavonski brod), dok je Vuk Karadžić predstavnik Srba iz Srbije, tada pokrajine Osmanskog carstva. Jedan starosedeoc i tri potomka raseljenih.

Napiši komentar