Franc Konrad fon Hecendorf (1852-1925) bio je austrougarski general i načelnik generalštaba austrougarske vojske na početku Prvog svetskog rata. Zalagao za modernizaciju oružanih snaga K.u.K. monarhije, koju je smatrao nemačkim carstvom. Verovao je da je neminovan sukob germanske i slovenske civilizacije. Više puta je predlagao preventivni rat protiv Srbije, da bi se na taj način smanjila opasnost za koju je on verovao da postoji. “Ilustrovana vojna enciklopedija”, izdata u Beogradu 1939. godine, ovako opisuje Hecendorfov austro-ugarski ratni plan na Balkanu 1914. godine:
AUSTRO-UGARSKI RATNI OPERACIJSKI PLAN za akciju na Balkanu 1914. Izradio ga je Konrad fon Hecendorf kao načelnik generalštaba austrougarske vojske. Ovaj plan je bio njegovo lično delo koje nije bilo podložno nikakvoj kontroli jer je Hecendorf bio svemoćan na čelu v. stranke i odgovoran samo predviđenom vrhovnom komandantu Francu Ferdinandu, prestolonasledniku. Hecendorf je predviđao dve varijante operacijskog plana prema Srbiji 1914:
a) za slučaj da može izvesti operacije prema Srbiji pre nego što bi Rusija bila spremna da potpomogne Srbiju
b) slučaj zajedničkog rata Rusije i Srbije (sa Crnom Gorom).
Hecendorf je pretpostavljao dejstvo po varijanti A, mada tadašnje vojno-političke činjenice nisu odgovarale mogućnostima ovoga plana. Tako npr. Hecendorf je mislio da je ruska vojska i operativno i taktički nesposobna da može pomoći Srbiju pre nego što bi je on uspeo konačno pobediti, za čije je savlađivanje smatrao da mu je potrebno najviše tri meseca. Osim toga, Hecendorf je mislio da može povesti u isto vreme jednu preventivnu ofanzivu prema Rusiji sa ciljem da, tada angažovanu, razvijenu rusku vojsku na austrougarskom frontu, može da tuče u eventualnom sadejstvu sa nemačkom vojskom.
Radi izvršenja ovoga plana on je 2/5 svoje vojske skoncentrisao prema Srbiji, a ostatak od 3/5 prema Rusiji. Iznenađen brzinom mobilizacije i koncentracije ruske vojske, Hecendorf se počeo kolebati: da li da ostavi upućene snage prema Srbiji: 2., 5. i 6. armiju, ili pak da predviđenom izmenom plana transportovanja, uputi 2. armiju na galicijsko vojište prema Rusiji, za pojačanje tamošnje 1., 3. i 4. armije.
Najzad, pod pritiskom uvodnih događaja na galicijskom frontu, rešava se da 2. armiju uputi brzo na sever. Ali je samo prevoženje ove armije zahtevalo toliko vremena, da je ona bila otsutna u događajima od 16-19 avgusta na srpskom frontu, u Cerskoj bitci, u kojoj su Srbi zadobili pobedu, a isto tako nije stigla da uzme učešća u galicijskim događajima, gde je istaknuta 3. armija 11. decembra izgubila bitku istočno od Lavova (Lemberga).
Umesto da povede operacije najkraćim operacijskim pravcem dolinom Morave, Hecendorf je izabrao dolinu Jadra, dejstvujući preko Save i Drine. Ovo je učinio na osnovu iskustava stečenih na putovanjima kroz Mačvu još u mladosti. Na tom pravcu je njegov potčinjeni general Oskar Poćorek pretrpeo prvi neuspeh na Ceru, a zatim u Kolubarskoj bitci u novembru iste godine.
Izdavanje prve Vojne enciklopedije kod nas pokrenuo je 1936. godine Borivoje M. Srećković, pešadijski pukovnik u penziji. Sprečen bolešću i smrću, nije uspeo da je za života završi i odštampa. Vojnu enciklopediju, njen napisani prvi tom koji sadrži odrednice od A do I, objavila je 1939. godine izdavačka kuća Zenit iz Beograda, čiji je direktor bio Mirko B. Srećković. Borivoje M. Srećković je verovatno nameravao da enciklopediju objavljuje u sveskama i kako završi koje slovo, tako da ga i objavi. Godine 1936. izašle su dve sveske koje su sadržale odrednice na slovo A i delimično slovo B. To je sve što je autor za života izdao. Autorov sin Mirko B. Srećković, sakupio je sve preostale rukopise i 1939. godine ih sabrane objavio u jednoj knjizi.
