Pitanje koje ljudi širom sveta postavljaju sebi i drugima verovatno oduvek, a učestalije u ovom i prethodnom veku. Filozofi, naučnici i teolozi su nam kroz vreme pružali različite odgovore i rešenja, međutim mali broj savremenih ljudi je nešto od te “mudrosti” usvojio i primenio u svom životu. Najčešći razlog brzog odustajanja od “pravilnog života” je taj što je za promenu načina življenja potrebno “preumljenje”, početi iz početka na ispravan način. Sve što ćete na tu temu čuti na televiziji ili pročitati u novinama ili na internet portalima, je vekovima već poznato. Pravoslavna praksa već više od 800 godina propoveda isto ono što ćete niže u tekstu pročitati. Sva nedavna istraživanja na temu magične formule o dubokoj i zdravoj starosti su, kako se kolokvijalno kaže, “ponovno otkrivanje tople vode”. Tako u priručniku Eduarda Rajha “Dijetalna higijena”, objavljenom u Beogradu 1882. godine, čiji je sadržaj mnogo širi, nego što naslov govori, nalazimo poglavlje gde se nabrajaju uslovi za produženje života. Ovde donosimo pojedine, bitnije delove teksta:
Postanak od roditelja koji su dugo živeli, tj. genetski faktor, dobra hrana, po prirodi lagan puls, dobar neisprekidan san, lako varenje svake vrste hrane, sposobnost uspeti se uz stepenice a da se ne zadišeš, blag ravnomeran karakter, bez razdraživanja i bez mlitavosti. Uz upravo navedene, autor pominje i spoljne faktore: Stanovanje na zdravom mestu, uredno vaspitanje, zanimanje koje odgovara volji, srećan brak, umerena dijeta, neškodljive navike.
Rasipanje sila skraćuje život. Život se produžava mudrim gazdovanjem nad fizičkim i moralnim silama. Umerenost u svakom radu i uživanju pravi je put, kojim se održava zdravlje. Opasno je prekinuti neku staru ukorenjenu naviku naprasno, i iz jedne krajnosti pasti u drugu. Sve se mora izbegavati što troši naše sile, a za to je potrebna pamet i uviđavnost, tj. obrazovanost i vaspitanje.
Umerenost osigurava nervnom sistemu prevagu nad telom, drugim rečima vlada moralnog nad fizičkim. Neumerenost u jelu i piću, i drugim uživanjima telesnim, slabi malo po malo telo i baca duh u stanje usled kojeg on postaje sasvim nesposoban za oštro i bistro razmišljanje.
Snaga volje nad strastima, prosta očeličavajuća dijeta, gimnastika i vežbanje, savršeno izbegavanje ekcesa, to je pravilo koje ima vrlo malo izuzetaka.
Većina stogodišnjih ljudi sastojala se od ljudi prostoga ili sasvim običnog duha. Oni su bili seljaci, lađarski radnici, vojnici, koji se ni u čemu nisu razlikovali od drugih ljudi. Gotovo svi su živeli teretno po surovoj i običnoj dijeti i vegetirali u sirotinji i oskudici. Osim toga, često se viđa da duševno slabi i oni, što žive bez brige i nemira mnogo duže žive od ostalih ljudi. Ljudi koji su dugo živeli su se slabo srdili i uvek bili vesele naravi.
Monasi nikada ne jedu mesa, u bilo kom obliku, pa ni u slučaju bolesti. Nikada ne jedu više od dva puta dnevno, a pojedinim danima samo jednom. Ljudi koji ovako žive vrlo su dobrog fizičkog zdravlja. Njihova dijeta je oskudna, ali je daleko od one nepravilnosti, koja se dešava kod siromašnih klasa u naprasnim promenama gladi i izobilja. Kratak vek dolazi od oskudice ili od obilatosti, od nepravilnosti i raskalašnosti u mislima, rečima i delima. Monasi žive po strogim pravilima koja dozvoljavaju samo onoliku meru hrane, koliko može da zameni gubitak, što je proizišao promenom materije. Isključuje i oskudicu i izobilje, predupređuje bolesti i brži kraj života. Ko ne živi onako kako pravilo iziskuje, taj ne može ni prirodom određeni vek postići, već se mora raspasti pre vremena.
Teške brige su najveći neprijatelji ljudskog napredovanja. Brige slabe telo i suše ga, one preprečuju san i donose neprekidne besane noći, razaraju snagu i jako smetaju zdravlju, prouzrokuju melanholiju itd. Teške brige jednog čoveka može samo ljubav da drugoga da utoli, i ta ljubav je ovde jedini i najbolji recept.
Čovek ne treba da se ljuti. Lako je kazati ali je teško ovo raditi jer se i najveći filozofi razljute. (Duhovna) higijena iziskuje da čovek ukroti gnevi bude umeren u ljutini.
Da bi se kraj života što više produžio, valja čovek da se što više povrati svome prvobitnom stanju. A to znači: čovek treba samo svoje prave potrebe, i to prirodno i prosto, da zadovoljava, da stoji od uživanja isto tako daleko, kao i od sirotinje.
Jedini izvor dugog života, bio bi dakle u umerenosti i ravnomernosti u moralnom kao i u svakoj stvari, jer nijedna krajnost ne jamči trajanje, već je uvek neprijatelj prirodnog. Zlatan srednji put uvek je najbolji.
Izdvajamo iz sadržaja knjige “Dijetalna higijena”
Sadržaj dijetetike – Dijetalni režim – Produženje života – Kaluđeri, pustinjaci – Dijeta i vaspitanje – Hrana – Nasušni leb – Vegetarijanstvo – Dijeta uopšte – Hrana prema dobu starosti – Hrana prema polu – Hrana prema temperamentu – Hrana prema zanimanju – Izelice – Ugojenost – Hrana seljaka – Hrana građana – Normalna dijeta – Hraniva i poslastice – Voda – Vino – Pivo – Rakija – Kafa – Čokolada – Duvan – Hašiš – Koka – Nega kože – Odeća – Glupost u odeći – Zdravlje i odeća – Materijal odela – Zanimanje i odelo – Čišćenje kože – Kupatila – Korist kupanja – Ladna kupatila – Turska kupatila – Rimsko-irska kupatila – Ruska kupatila – Jevrejsko kupatilo u podrumu – Kozmetika – Nega kose – Sredstva za uništenje kose – Sapun – Nega zuba – Gimnastika – Čula, spavanje, plođenje – Spavanje posle ručka – Spavanje pod vedrim nebom – Snovi – Halucinacije, iluzije – Vizije – Higijena obljube – Stan – Klima …
