Jovan Jovanović Zmaj nije tako često potpisivao svoje knjige, kao što je slučaj sa nekim drugim piscima. U poslednjoj deceniji imao sam prilike da vidim dve Zmajeve svojeručne posvete, obe napisane njemu dragim ljudima. Jedna je bila u mom vlasništvu, dok je druga vredno blago mog dugogodišnjeg prijatelja i kao mrav vrednog kolekcionara srpskih knjiga. Ovde bih izdvojio posvetu napisanu 1886. godine na knjizi “Pevanija Zmaj-Jovana Jovanovića”.
“Pevanija” su izašla 1882. godine u dve verzije. Prva verzija, većeg formata i u jednom tomu, i druga verzija manjeg formata objavljena u tri toma. Naš poznati pesnik je 1886. godine poklonio jedan primerak “Pevanija” dvadesetsedmogodišnjem princu Aleksiju Karađorđeviću i tom prilikom mastilom na predlistu ispisao posvetu u stihu. Pretpostavljam da ovaj Zmajev stih danas po prvi put izlazi u javnost.
Unuku Velikog nam Đorđa, svetlom kneževiću Aleksiju Karađorđeviću.
Duboko štujuć mlađani plam,
Što ga u grudima tvojim znam,
Želeć ti žaru podsticaj nov,
I rodoljublju blagoslov,
Podnosim ovaj maleni dar,
Vazdušne pesme – nikakva stvar.
U Beču na pojutarje Vidove-dne 1886. Z. J. Jovanović
Ko je bio Aleksije Karađorđević?
Princ Aleksa Karađorđević (1859-1920) ili kako ga Zmaj oslovljava “Aleksije”, bio je rođeni brat princa Božidara Karađorđevića, zvanog “Bijou d’Art” (1862-1908). Braća su bili sinovi Đorđa Karađorđevića i Sare (Sarke) Karađorđević, ćerke kapetana Miše Anastasijevića, srpskog trgovca i dobrotvora, a po očevoj liniji Karađorđevi praunuci. S obzirom da im je otac Đorđe preminuo 1884. godine, braća su skoro ceo život provela sa majkom Sarkom u Parizu. Njih troje su činili tzv. drugu “parisku” liniju Karađorđevića. Karađorđev unuk Đorđe i njegov stariji sin Aleksa su u određenim periodima bili viđeni kao pretendenti na srpski kraljevski tron, što se nikada nije ostvarilo. Godine 1909. kralj Petar I Karađorđević doneo je novi statut za članove kraljevske kuće po kome su potomci kralja Petra imali pravo na titulu Kraljevskog Visočanstva, dok su potomci njegovog mlađeg brata princa Arsena imali pravo na titulu Visočanstvo. Statut uopšte nije pomenuo članove starije, nevladajuće grane Karađorđevića. Tako je knez Aleksa u potpunosti isključen iz prava na nasledstvo trona u slučaju nestanka muške linije kralja Petra i kneza Arsena. Takođe treba spomenuti da je princ Aleksa učestvovao kao dobrovoljac u Prvom balkanskom ratu, u borbama na Kumanovu i u Bitoljskoj bici. Bio je upisan kao običan vojnik. U Srbiji je bio prisutan i tokom prvih godina Prvog svetskog rata u svojstvu predsednika Crvenog krsta Srbije. Preminuo je 1920. godine čime je starija grana Karađorđevića izumrla po muškoj liniji.
