Istorija

Spisak telefonskih pretplatnika iz 1921. i šta sve čovek može da nauči iz njega

Beograd 1921. godine

Ministarstvo Pošta i Telegrafa obradovalo je ovih dana Beograđane oštampanim spiskom telefonskih pretplatnika koji su sa žudnjom očekivali svi koji nisu mogli da izbegnu govor na telefonu. Posle nebrojenih objašnjavanja s gospođicama iz telefonske centrale, najzad ćemo moći kuražno da tražimo: “Molim vas broj taj i taj”, ne ulazeći u lavirint imena bezbrojnih direkcija i odeljenja koje smo do sada morali poimence da tražimo. Kao što je to red, pred samim spiskom pretplatnika nalazi se uputstvo za telefonske pretplatnike. Neće biti na odmet da čitaocima protumačimo ta uputstva da bi mogli iz njih izvući veću korist. Ići ćemo redom po stavovima samih uputstava.

I. Ako pretplatnik želi da dobije telefonsku vezu… treba samo da otkači telefonsku slušalicu sa svoga telefona, mete je na uvo i čeka da mu se telefoniskinja javi.

Kao što se vidi, svejedno je na koje će uvo pretplatnik metnuti slušalicu, na levo ili desno. Treba samo da pazi da ne metne desnu slušalicu a levu da ostavi da visi, jer u tom slučaju može dugo čekati da mu se telefoniskinja javi. Nije ništa rečeno kako treba da postupi neko ko nije pretplatnik, pa ne govori na svome, već na tuđem telefonu.

Što se tiče čekanja da mu se telefoniskinja javi, tu treba biti spreman na prilično strpljenje. telefoniskinja može u tom trenutku slušati kakvu zanimljivu priču svoje koleginice, ili jesti kiflu, i onda će pretplatnik čekati malo duže. Pri tome treba da se uzdržava od vikanja, psovanja i uvreda, jer će to samo pogoršati njegov položaj u ušima telefoniskinje i može izazvati mržnju prema broju telefona na kome govori, i time otežati dobijanje veza u budućnosti.

II. Nema ništa da se primeti

III. Čim telefoniskinja konstatuje da je traženi broj slobodan, zvoni mu, uspostavlja vezu i zatim se povlači iz lanca. Od tada je pretplatnik sam u stanju da konstatuje da li mu se traženi pretplatni ne odziva.

Valja primetiti lepi ratnički izraz “povlači se iz lanca”. Dalje je lepo što se pretplatniku kavaljerski ostavlja da sam konstatuje da li mu se traženi pretplatnik ne odaziva. I to će pretplatnici vrlo često konstatovati, naročito ako se telefoniskinja “povuče iz lanca” pre no što je i dala vezu, kao što se katkad dešava. Zato je propis u

IV stavu, kojim se preporučuje traženje posredovanja telefoniskinje izlišan. Paljenje lampice pred očima telefoniskinje ima samo onda dejstva ako ona gleda u nju. Ali pošto se levo i desno od nje vide i čuju mnogo zanimljivije stvari, ona će više gledati levo i desno nego preda se, i zato ne treba očekivati velike rezultate od “lampice”. Bolje je dodirnuti perorezom mesto gde žice ulaze u telefon, kažu da to jako dosađuje telefoniskinji, te se brže odazove.

Ostali stavovi ne traže nikakvo objašnjenje.


Ako pregledate sam spisak pretplatnika videćete ovo:

U Beogradu ima tri automobilske garaže i jedan automobilski odred. Telefonski broj 184, automobilska vladina garaža, naveden je na tri mesta u spisku: automobilska vladina garaža, vladina garaža, garaža vladina. G. g. ministri se ne smeju ostaviti da dugo čekaju na automobil, te mogu da traže broj na koju hoće reč.

Kod broja 262 stoji ime i prezime: “Demokratija”; zanimanje: direktor D-r Šećerov. – Narodno predstavništvo ima tri zanimanja, ono je: sala novinara, sala skupštinara i sekretar M. Čabrić. Jedno telo u tri lica!

Čikam pretplatnike da nađu broj livnice “Balkan”.

Muku je zadala redaktoru reč “bežična”, jedanput je “bezična”, drugi put “bezžična”, a ni jedanput kao što treba.

Novine su da se zvanja smatraju kao večita svojina onih koji ih danas imaju. Mesto: ” generalni direktor državnog računovodstva”, stoji: “kabinet generalnog direktora Drž. Računovodstva D-r Stojadinovića”. Sve ostale kancelarije viših činovnika zovu se “kabineti”, pa su sad avanzovale i kancelarije sekretara ministarskih u “kabinet sekretara Ministarstva tog i tog”.

Dalje: Kod broja 150, 121, 149 i drugih ministarskih brojeva opet stoji: “Ministar Pošta i Telegrafa (stan)”, “Ministar Pravde (stan)” i t. d. Kada se promeni kabinet, hoće li se novi ministri useliti u stanove svojih prethodnika? Ako neće, onda ne bih želeo da budem na njinom mestu, jer bih morao da se odazivam za svakog svog sledbenika. Svako zvonjenje telefona biće bivšem ministru bolna opomena da nije više ministar.

Kod broja 190 stoji: “Ministarstvo unutrašnjih dela (kabinet sekretara)”. Kojeg?

I tako dalje, sve strogo po jednom sistemu. Ostavljamo pretplatnicima zadovoljstvo da pronađu ostale lepote.

Nije bez interesa napomenuti da u ovoj strašnoj oskudici stanova imamo jednu utešnu pojavu da g. Stojan Protić ima dva stana i dva telefona.

 Preuzeto iz knjige Šala o zbilji – Fezet štampane u Beogradu 1921. godine 

Napiši komentar