Svedočanstva su izlazila u Beogradu 1924. i 1925. godine, a urednici i suradnici su bili: Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Dušan Matić, Rastko Petrović, Marko Ristić, Aleksandar Vučo i drugi. U to vreme Svedočanstva su bila jedan od najuticajnijih domaćih nadrealstičnih časopisa. Časopis je izlazio svakih deset dana, a distribuiran je, kako u kraljevini SHS, tako i u inostranstvu.
Dželat nudi svoje usluge Poljskoj. Prilaže i CV
“Svedočanstva” 11. februar 1925. godine
Kancelarija Poljskog Sejma (N. Skupština) primila je molbu sledeće sadržine:
“Čitao sam u novinama da Poljska Republika nema dželata pa zbog toga molim, da me slavna narodna Skupština postavi za dželata Poljske Republike. Ja sam vrlo vešt u tom poslu, jer sam bio pomoćnik austrijskog dželata za vreme austrijske okupacije i sam sam izvršio mnoge smrtne presude sa vešanjem, o čemu imam mnoge dokumente i svedodžbe. Ako se želi, mogu doći u narodnu skupštinu, da izvršim probu.
Na osnovu mojih dokumenata i svedodžbi mogao bih da dobijem službu u Austriji; ali ja volim svoju otadžbinu i zbog toga bih želio da služim Poljskoj Republici. U dodatku pružam uslove po kojima bih se primio dužnosti i to: da budem postavljen kao činovnik u petoj kategoriji; da imam II klase na železnici, policijsku asistenciju pri eksekucijama i da moje ime ostane poznato samo organima ministarstva pravde.”
Dva neobjavljena pisma malih Obrenovića
U Požarevcu, 10 aprila 1830. godine
Ljubezni Babo!
Kad sam primio Vaše pismo, od radosti poljubio sam ga, i sve lepo pročitao, pa sam Vas poslušao, i Naki Hristos: Voskrese: reko, Ja sam Babo Slatki! danas sam čitao apostol u crkvi. – Vas ljubazno pozdravljam i ljubim ruku i ostajem
Vaš Poslušni Sin Milan Obrenović
I ja Sam s Nakom i dajkom soveršeno zdrav, i dobro raspoložen, i Vas svi pozdravljamo i Ljubimo slatke ruke Vaše. – ja imam Nemačku kapu pa me nepeče Sunce, kad se igram
ostaem Vaš
Poslušni Sin Mihail Obrenović
Dva čoveka (1921?) Tin Ujević
Svedočanstva br. 5, 1. januar 1925
Svemir je odavno propao. Ne mogu više da ga spasu ni gromobrani svemira. Još je moguć pokušaj: samo da ga se zakrpi. Svemir nije građevina nego hrpa dronjaka. G. S. V. prema tome trebao bi da promeni zanimanje.
Ko je to kazao: Gromobran nad arsenalom?
Biti moralan za mladića znači ne obogatiti se pre vremena. Biti moralan za pesnika znači nemati više talenta nego njegove preteče. Bludnica je moralna kada se ne trudi da izađe iz javne kuće. To dolazi otuda što je danas moral i suviše relativan u svojim načelima, dok je i suviše apsolutan u svojim primenama. Kao najmoralniji važi onaj čovek koji najveću meru idealističkoga ludila spaja sa najvećom merom praktične gluposti. Inače, moralni ljudi, to su normalni ljudi. Želja, želja je najnemoralnija, dok njeno izvršenje već znači obraćenje.
Prestiž velikih sila kao da se naročito sastoji u tome što, bez kazne, mogu da vrše očiglednu nepravdu. Ironija procesa je u tome što to biva, često puta i bez hasne.
Najugodnija stvar, za moćne sadičare: praviti svirepa dobročinstva.
