Magija je stara koliko i čovek. Tragovi joj se mogu naći u dalekoj prošlosti, dokle god sežu dokazi o postojanju čoveka. Magija je u prošlosti izvršila uticaj na religiju, umetnost, poljoprivredu, nauku, državnu vlast, skoro na sve aspekte ljudskog postojanja. Zapadna tradicij magije nastala je u rimskom svetu, ali je njeno izvorno poreklo skriveno u izmaglicama i tminama praistorije.
Ljudi naučnog doba — s prezirnim se osmehom osvrćemo na zaludna verovanja što do nas još dopiru iz prošlih, mrtvih vremena; ali se osmeh sledi u grimasu bolne zapanjenosti kada pojmimo da i u decenijama u kojima upravo živimo znatan deo civilizovanog čovečanstva još podleže mračnim porivima vradžbina, sujeverja, opsenarstva i čak, krvavih kultova. I odjednom shvatamo da nas tragična opsednutost magičnim — zloupotrebljavana, često, do katastrofalnih posledica — dotiče i sa najneočekivanijih strana, i da kultura, koja u borbi s okultnim treba da oslobodi čoveka, još nije izvojevala konačan, povoljan ishod.
Koje je, onda, poreklo te potrebe ljudske za besplodnim traganjem u domenima »crne veštine« — tajne sile što nam nikako ne može obezbediti slobodu koju obećava, već, suprotno, samo poraz i još teže ropstvo?
Knjiga Ričarda Kevendiša, Istorija magije, nastoji da nas povede složenim putevima odgovora na ovo osnovno pitanje. Ona, naravno, ne odbacuje istorijsku ulogu magije, ukazujući da je u njenim ranim saznanjima i koren potonje, razvijene, naučne svesti; ali, istovremeno, knjiga ne zaobilazi ni suštinsku istinu, spremno potvrđujući da je magija, tokom hiljada godina ostajala instrument manipulacije čovekom, kao i njegovom legitimnom potrebom da spozna sebe i svoju sudbinu. Premda, dakle, priznaje visoku intelektualnu nadarenost ljudi koji su čak i u moderno doba pripisivali sebi svojstva »magova«, Kevendiš ne propušta da naglasi kako je tokom istorije, sama magija imala značajnu »upotrebnu vrednost«: kada god bi se, naime, ukazala potreba eliminisanja pojedinačnih ili grupnih protivnika određenog duhovnog obrasca, odnosno društvenog sistema.
Poznavanje tih činjenica, onako kako su se one, otvoreno ili prikriveno, ispoljavale tokom snažnog rasta zapadne civilizacije, bez sumnje znači novu mogućnost da se obogati naše poznavanje krivudavih puteva istorije; i upravo zbir činjenica koje nudi, čini ovu knjigu više nego vrednom naše pažnje.
I posta rat na nebu. Mihailo i anđeli njegovi udariše na aždaju, i bi se aždaha i anđeli njezini. I ne nadvadaše, i više im se ne nađe mesta na nebu. I zbačena bi aždaja velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koji vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njezini zbačeni biše s njom.
Biblija, Otkrovenje Jovanovo
Iz uvoda i predgovora knjige "Istorija magije", Jugoslavija, Beograd 1979
